(VIDEO) 10 NAJVEĆIH TERORISTIČKIH NAPADA: Uvek su stradali samo nedužni!

Svet je potresla vest o terorističkom napadu na Pariz, koji je, složili su se analitičari, jedan on najkatastrofalnijih u poslednjih nekoliko godina. Podsetimo se još nekih, onih najokrutnijih u kojima je stradao veliki broj nevinih ljudi

1. Jedanaesti septembar

Najsmrtonosniji teroristički napad, a ujedno i najpoznatiji, izveden je 11. Septembra 2001. godine u Njujorku u SAD-u. Teroristička grupa Al-Kaida je istovremeno otela 3 aviona američkih avio-kompanija. Jedan po jedan, u stilu japanskih kamikaza, udarali su u zgrade koje su simbol samog američkog društva. Zgrade Svetskog trgovinskog centra (popularne Bliznakinje) su bile prve na udaru. Čitav svet je u direktnom prenosu posmatrao rušenje ovih oblakodera i nesrećne sudbine ljudi koji su se u njima nalazili. Konačan krvavi bilans ovog napada iznosio je preko 2700 poginulih.

2. Afrika

U maju 2014. godine teroristička grupa Boko Haram napala je gradove Gamboru i Ngala, naoružana "AK 47" automatskim puškama. Od 2001. godine, kada su osnovani, pa do danas, smatraju se odgovornim za preko 1000 ubistava na teritoriji Nigerije, koja je nemoćna da se izbori sa ovom terorističkom grupom koja za cilj ima proterivanje i uništavanje svega što je došlo sa zapada. U napadu 2014. ubili su najmanje 336 stanovnika gradova u dvanaestočasovnom napadu, i uzeli 11 devojčica kao taoce. Tragično je to što je izveštavanje o ovom zločinu bilo veoma kratkog daha na evropskim televizijama, jer to je ipak Afrika, a nikoga očigledno nije briga za Afriku.

3. Pozorište u Moskvi

Oktobra 2002. godine oko 40 terorista, među kojima i 19 žena, od kojih su mnogi bili opasani eksplozivom, upala je u pozorište Duborvka u Moskvi i za taoce uzelo oko 900 ljudi. Pregovori su trajali dugo, da bi na kraju usledila akcija oslobađanja koja je ostala upamćena po velikom broju žrtava. Specijalne jedinice su kroz sistem za ventilaciju pustili omamljujući gas u pozorište, a nakon toga krenule u akciju. Tragični bilans na kraju je iznosio 130 poginulih, među kojima su bili i svi teroristi.

4. London

U julu 2005. u Londonu je takođe izvedeno više napada eksplozijama na saobraćajnim linijama. Četiri eksplozije dogodile su se u roku od sat vremena u londonskoj podzemnoj železnici i u gradskom autobuskom prevozu. Odgovornost za napade preuzeo je ogranak Al-Kaide. Ubijeno je 56 ljudi, uključujući i četvoricu bombaša samoubica, a povređeno je preko 700 građana.

5. Madridska železnica

Madrid je 11. 03. 2004. godine bio meta napada terorista. Serijom koordiniranih eksplozija na mreži železničkog saobraćaja ubijeno je 192, a ranjeno preko 2000 ljudi. Trinaest bombi eksplodiralo je za vreme jutarnjeg saobraćajnog špica, na četiri putnička voza. Za ovaj teroristički čin u početku je bilo nejasno ko je odgovoran. Sumnjalo se na separatisktičku organizaciju ETA , što je ona odbacila da bi kasnije bilo utvrđeno da je napad izvela Al-Kaida.

6. Škola u Rusiji

Oko 344 osoba je poginulo (od čega je 186-oro dece), a 700 je povređeno u terorističkom napadu na školu u Beslanu u Osetiji (Rusija). Prema zvaničnom saopštenju, bilo je oko 1200 talaca: to su bili učenici svih razreda, nastavnici i veliki broj roditelja koji su se okupili povodom svečanosti posvećenoj početku školske godine. Napad je trajao od prvog do trećeg septembra 2004. godine. Maskirani teroristi, među kojima je bilo i žena, upali su u školsko dvorište naoružani automatima i ručnim minobacačima. Trećeg septembra oko 13 sati 5 minuta, neočekivano su se iz škole začule tri jake eksplozije koje su uspele da sruše deo krova iznad fiskulturne sale. Iznad škole se pojavio vojni helikopter, a ispred zgrade tenk. Na spasavanje dece prvi su pohitali osetinski dobrovoljci, zatim su zapucali i pripadnici specijalnih jedinica "Alfa" i "Vinpel". Tokom ove akcije poginulo je i 11 specijalaca.

7. Anders Brejvik

Anders Bering Brejvik je je 22. jula 2011. izveo terorističke napade u kojima je ubio 77 ljudi. Brejvik je ubio osam osoba u bombaškom napadu na zgradu Vlade, i još 69 ljudi u "krvavom piru" koji je izveo u omladinskom kampu levičarske Laburističke stranke na ostrvu Utoji. Tokom suđenja nije pokazao znake kajanja za učinjena dela.

8. Šri Lanka

Godine 1990. teroristička grupa Oslobodilački tigrovi Tamilskog Elama izvela je napad na nenaoružane policajce Šri Lanke, pri čemu je usmrtila preko 700 ljudi. Napominjemo da je u periodu od 1983. do 2009. godine na ovom području besneo građanski rat, u kome su masovna ubistva i etnička čišćenja bila česte pojave.

9. Avion nad Irskom

Avion "Boing 747" je 23. jula 1985, na letu Montreal-London-Delhi, raznet iznad teritorije Irske. U napadu je stradalo 329 ljudi, uglavnom Kanađana indijskog porekla, što je ovo učinilo najvećim masovnim ubistvom u kanadskoj istoriji. Odgovornost je preuzela militantna grupa Sika, poznata kao Babar Kalasa, u znak odmazde za indijsku vojnu akciju kojom je proterano na stotine Sika iz okoline Zlatnog hrama. Jedna jedina osoba je uhvaćena i osuđena na 15 godina zatvora.

10. Napad na sportiste

Petog septembra 1972, pripadnici palestinske terorističke organizije "Crni septembar" su tokom Olimpijskih igara u Minhenu ubili 11 izraelskih sportista. Osmorica palestinskih terorista su, odeveni kao sportisti i sa torbama punim oružja, u praskozorje preskočili ogradu Olimpijskog sela u Minhenu. U apartmanima su naišli na nekolicinu budnih izraelskih sportista, koji su im pružili otpor. Dvojica sportista odmah su ubijena, dok su ostali likvidirani na spavanju. Nemačka policija – koja je prethodno odbila ponuđenu pomoć Izraela u obračunu s teroristima – traljavo je obavila akciju oslobađanja talaca, te su tada poginuli jedan policajac i četvorica terorista.

BIVŠI AGENT CIA: Teroristi su izabrali Pariz jer je simbol Evrope, ovo je francuski "11. septembar"!

ZBOG TERORISTIČKIH NAPADA Ajfelova kula zatvorena do daljeg

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.