EVROPA NA IVICI PUCANJA! Od rešenja ovih sedam kriza ZAVISI OPSTANAK EU!

Istraživački ekonomski centar (EIU) objavio najnoviji izveštaj pod nazivom "Evropa na granici pucanja“ u kom navodi sedam ključnih problema koji ugrožavaju EU

Navedeni problemi ugrožavaju Evropsku uniju u ekonomskom i političkom smislu, a mogli bi da dovedu do raspada EU

Ostanak Velike Britanije u EU 

Ako Velika Britanija glasa za napuštanje EU, to bi moglo da pokrene ekonomska i politička previranja, pretežno kratkoročne prirode. Očekuje se devalvacija valute i pre referenduma. Glasanje za Bregzit izazvalo bi novi pad, podstaknut i mogućim troškovima povezanih sa izlaskom iz Unije. 

Takva bi odluka u EU mogla da izazove krizu političke legitimnosti EU i podršku evroskeptičnim strankama unutar zemalja članica. 

Grčka dužnička kriza 

Grčka je pristala na teške uslove i rezanja kako bi dokazala da radi na obnovi ekonomije i time osiguala još finansijske pomoći. Ipak, pitanje je može li bilo koja vlada sprovesti mere koje su nužne za treći paket mera pomoći. Izlazak Grčke iz evrozone značio bi ogroman politički neuspeh bloka, s mogućim destabilizujućim posledicama. 

Monetarna politika 

Evrozona je zapela u predugom razdoblju niske inflacije koja je stvorila minimalni napredak. Opcija koja je sada na stolu za razmatranje je takozvani "helikopterski novac". Radi se o tome da se, prema nobelovcu Miltonu Fridmanu, deflacija koja izaziva recesiju i pad kreditne aktivnosti, uz prateći rast nezaposlenosti, mora zaustaviti, makar i "bacanjem novca narodu iz helikoptera". Ipak, ni poslednja akcija Maria Dragija, upumpavanje izmišljenog novca u evropski bankarski sistem nije pokrenula očekivanu privredu evrozone. 

Pad produktivnosti 

Produktivnost rada u EU usporena je još od globalne finansijske krize i mala je verovatnoća da će pet najvećih ekonomija EU povratiti stopu produktivnosti koja je bila pre krize. U Španiji i Italiji produktivnost stagnira od 2014., a tek blagi oporavak očekuje se u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji u periodu od 2016. do 2020. 

Napetost između Evropske unije i Rusije 

Širenje zapadnog uticaja na post-sovjetskom prostoru Rusija doživljava kao moguću pretnju. EU je na te probleme slabo pripremljena, posebno zbog neslaganja unutar EU, kada se radi o težini tih problema. Konsenzus o uvođenju ekonomskih sankcija postignut je tek nakon obaranja putničkog aviona iznad istočne Ukrajine. Nakon toga određeni lideri EU počeli su javno da pozivaju na ublažavanje sankcija. 

Problemi evropskih demokratija 

Dosad je politički stranački sistem funkcionisao, ali je sada on slomljen. Vreme masovnih stranaka i demokratije je prošlo, pa dolaze novi problemi za one koji žele da oforme vlade. Rezultat je produžavanje perioda političke podeljenosti i nestabilnosti vlada. 

Migrantska kriza 

Migrantska kriza koja je zavladala Evropom, ujedno je i podelivši, najgora je migrantska kriza od Drugog svetskog rata. Više od milion izbeglica pristiglo je u Evropu, dok se EU i dalje muči da reši problem na najbezbolniji mogući način. Sporazum EU-Turska kupio je malo prostora za disanje, ali se suočava sa vanrednim političkim, pravnim i praktičnim problemima. Ali, ako to propadne, EU je opet u problemima.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.