NATO DISCIPLINUJE TURSKU? U suštini, Erdoganu Alijansa ne može ništa!

NATO nema velike mogućnosti uticaja na tursku politiku. Alijansa ne može da isključi nekog člana iz svojih redova, ali može da zamrzne komunikaciju sa njim

SAD su poslale najviše predstavnike svojih vojnih snaga u Ankaru kako bi smanjile štetu pričinjenu u odnosima između SAD, Turske i ostatka NATO. Šef Generalštaba SAD Džozef Danford rekao je da će se SAD i dalje boriti za demokratiju u Turskoj. On je osudio pokušaj puča u toj zemlji.

To je učinio i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg dva dana nakon pokušaja puča - u telefonskom razgovoru sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Stoltenberg je dodao da Turska mora da pazi na svoj demokratski poredak, pravnu državu i ljudska prava. 

Turska vlada je nezadovoljna ovom solidarnošću koju smatra vrlo suzdržanom. Erdogan je zatražio u intervjuima da političari visokog ranga dođu u Tursku. NATO još nije zvanično komentarisao čistke u turskoj vojsci. U Briselu se nezvanično može čuti da svaka zemlja-članica ima pravo da menja svoje vojnike u bazama NATO. 

 

Samo demokratske države smeju u NATO? 
 

U preambuli Povelje NATO govori se između ostalog o demokratskim vrednostima i osnovama Saveza. Ali tokom Hladnog rata u Alijansi nisu bili tako osetljivi. Portugalija je 1949. godine, kada je učestvovala u osnivanju NATO, bila diktatura. Tokom istorije NATO, Turska i Grčka su posle državnih udara neko vreme bile pod vojnom upravom. 

Po završetku Hladnog rata 90-ih godina, počelo je naglašavanje političkog sistema vrednosti NATO. U novim državama koje stupaju u NATO mora postojati vladavina prava. Ali, NATO politički nije tako čvrsto zategnut kao Evropska unija. Na primer, Grčka i Turska se zbog sukoba oko Kipra jedna prema drugoj odnose sa najvećim nepoverenjem. SAD su posle turske opsade Severnog Kipra 1975. uvele embargo Turskoj. 
 

Koliko je važna Turska u NATO-u? 
 

Američka vojska ima u Indžirliku blizu grada Adana veliku vazduhoplovnu bazu sa oko 2000 vojnika. Ona služi za vazdušne napade na položaje terorističke organizacije IS u Siriji i Iraku. Indžirlik je imao važnu ulogu i u ratovima u persijskom zalivu i u misiji NATO u Avganistanu. Tamo je stacionirano i 250 vojnika nemačkog Bundesvera sa izviđačkim avionima Tornado i avionom-cisternom. 

Indžirlik nije baza NATO. Baza NATO se nalazi u zapadnoturskom lučkom gradu Izmiru. Tamo je jedno od pet glavnih sedišta NATO koje je zaduženo za velike operacije kopnenih snaga i koordinaciju. LANDCOM – tako glasi skraćenica – je podređen glavnom zapovedniku NATO u Evropi. U Izmiru se takođe nalazi važan aerodrom američkih vojnih snaga. 

Procenjuje se da jedinice NATO delimično koriste objekte na 20 lokacija u Turskoj. Turska vojska je druga po veličini u NATO posle američkih vojnih snaga. Turci su do sada učestvovali u svim operacijama NATO u Avganistanu, na Balkanu, u Siriji ili Libiji. Osim toga, NATO je upravo instalirao radarski sistem protivraketne odbrane u Turskoj. 

Vojni eksperti kažu da je geopolitički Turska izuzetno važna – s obzirom na svoj položaj u odnosu na Bliski istok i Crno more. Ali, tu važnost ne treba ni precenjivati, smatra bivši šef vojnog odbora NATO, nemački general u penziji Harald Kujat. On je za nemački radio DLF rekao da su Turci uvek bili saveznik na koga nije moglo stopostotno da se osloni. On dodaje i da je u borbi protiv IS uloga Turske od samog početka bila sumnjiva. 

 

Hoće li biti sukoba oko Indžirlika? 
 

Predsednik Erdogan glasno traži od SAD da izruče Fetulaha Gulena za koga smatra da je vukao konce neuspelog puča. Američke vlasti su saopštile da će razmotriti taj zahtev kada turska predoči dokaze. Gulen, koji živi u SAD, poriče svaku vezu sa pučistima. 

Turska je tek pre dve godine dala pravo SAD da koristi bazu u Indžirliku za vazdušne napade na IS. To bi Ankara mogla da iskoristi kao sredstvo pritiska u sukobu oko izručenja Gulena. Osim toga, turska vlada kritikuje SAD zbog podrške kurdskih grupa u borbi protiv IS u Siriji. Turska smatra da su ti Kurdi teroristi. 

Turska je u sukobu i sa Nemačkom – još jednom članicom NATO. Tu se radi o rezoluciji o genocidu nad Jermenima koju je usvojio Bundestag. Parlament je kritikovao genocid nad Jermenima počinjen za vreme Osmanskog carstva pre više od 100 godina – a to turska doživljava kao provokaciju.

Zbog toga trenutno nemački poslanici ne smeju da posete vojnike Bundesvera u Indžirliku. Ukoliko to uskoro ne bude moguće, Bundestag bi mogao da povuče nemačke vojnike iz Turske. 

Može li NATO isključiti Tursku? 
 

Ugovor NATO-a ne predviđa ni izlazak ni kazne ni postupak isključivanja iz Saveza. Vašingtonski ugovor može da raskine samo država-članica koja želi da istupi iz NATO-a. Najviše što mogu da učine odbori NATO-a u Briselu jeste da izvrše politički pritisak na Tursku kako bi vlada delovala u skladu sa pravnom državom i da ne bi zloupotrebljavala vanredno stanje koje je trenutno na snazi. 

Značaj i sposobnost delovanja turskih snaga bezbednosti u NATO će zbog pokušaja puča biti smanjene, smatra bivši glavnokomandujući NATO za Evropu, Džems Stavridis.

-Nažalost, verovatno će fokus nakon pokušaja puča biti usmeren na interne prilike u vojsci, na beskonačne istrage i preispitivanja lojalnosti- napisao je admiral u penziji Stavridis u analizi za portal "Forin polisi". 

NOVA DRAMA U TURSKOJ Specijalci blokirali vojnu bazu Indžirlik!

Vojska će se boriti za sopstvenu poziciju u državi, smatra Stavridis.

- To će imati paralizujući efekat na sposobnost vojnog delovanja. Neke aktivnosti u vazduhoplovnoj bazi Indžirlik se doduše nastavljaju, ali sveukupna saradnja sa Turskom je zamrznuta na mnogo nivoa- upozorava Stavridis.

ERDOGAN OPTUŽUJE: Zapad da podržava terorizam i pučiste!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.