20.01.2018.
NUKLEARNI INCIDENTI O KOJIMA SE ĆUTALO: Ovo su 10 slučajeva kada su vojnici greškom ispustili ATOMSKU BOMBU! printscreen
informer/webtribune | 09.12.2016. | 20:48

NUKLEARNI INCIDENTI O KOJIMA SE ĆUTALO: Ovo su 10 slučajeva kada su vojnici greškom ispustili ATOMSKU BOMBU!

Svet         1

Nuklearne nesreće koje ne stvaraju rizik od rata nazivaju se „Slomljene strele“. Tu spadaju slučajne nuklearne detonacije ili nenuklearne detonacije nuklearnih oružja. SAD su do sada zabeležile 32 takva incidenta

To su ozbiljni primeri toga kako sitna greška može potencijalno da uzrokuje nenamernu štetu.

Britanska Kolumbija, 1950.

Prva zabeležena detonacija vojnog nuklearnog oružja desila se u Britanskoj Kolumbiji 14. februara 1950. godine.

Convair B-36 bio je na putu od vazduhoplovne baze Ajelson blizu Ferbenksa, Aljaska ka vazduhoplovnoj bazi Karsvel u Fort Vortu, Teksas. Bombarder je trebalo da učestvuje u misiji simuliranog nuklearnog napada na San Francisko.

Ovaj bombarder je trebalo da proveri da li taj tip aviona može da izvede bombardovanje po hladnom vremenu, kako bi vojska znala da li je prikladan za upotrebu kao odgovor u mogućoj borbi protiv Rusa.

Avion je nosio Mark IV atomsku bombu, ali ona nije sadržala jezgro plutonijuma potrebno za detonaciju jer nije postojala namera da se išta bombarduje. Čak i kao takva, ona je u sebi imala 2.250 kilograma redovnog eksploziva, tako da bi napravila veliku eksploziju.

Misija je na neki način bila uspešna. Ustanovljeno je da ovaj bombarder ne može da se koristi protiv Rusa, pošto su, zbog grubih uslova, tri od šest motora otkazala. Posada je morala da iskoči, ali su prvo morali da ispuste Mark IV bombu nad Unutrašnjim prolazom (Inside Passage) u Kanadi. Pet od sedamnaest članova posade je poginulo.

printscreen

Mars Blaf, Južna Karolina, 1958.

Mars Blaf nije razgranata metropola sa milionima ljudi i džinovskim soliterima. To je sićušna zajednica locirana u okrugu Florens, Južna Karolina. Ipak, poznata je po jednoj stavci – 11. marta 1958. godine, vazduhoplovstvo SAD je slučajno bacilo Mark VI bombu na Mars Blaf.

Sve je bilo deo operacije ‘Snežni nalet’ tokom koje su bombarderi leteli ka Engleskoj kako bi bacali lažne bombe, testirajući svoju preciznost. Kao i u incidentu u Britanskoj Kolumbiji, ova bomba je bila neaktivna, ali je i dalje posedovala na hiljade kilograma eksploziva.

Ovaj put je pogrešio kapetan. Dok je vršio provere, slučajno je povukao ručku za ispuštanje bombe. Bomba je pala na kuću Voltera Grega i eksplodirala pri kontaktu. Srećom, niko nije stradao, mada su Greg i pet članova porodice bili povređeni. Greg je tužio vazduhoplovstvo i dobio 54.000 dolara u to vreme (današnjih 500.000 dolara).

Mino, Severna Dakota, 2007.

Nemojte da mislite da je nespretno rukovanje nuklearnim bombama stvar prošlosti. Najskoriji takav događaj desio se 2007. godine u vazduhoplovnoj bazi Mino u Severnoj Dakoti. Misija je trebalo da bude prosta – dostaviti tovar nenaoružanih AGM-129 ACM krstarećih projektila na odlagalište oružja.

Njih desetak je natovareno na B-52, po šest sa svake strane. Policajac koji je bio zadužen da ispita projektile pogledao je samo desnu stranu pre nego što je potpisao dokumente. Da je pogledao sa leve strane, primetio bi da je šest projektila i dalje naoružano nuklearnim bojevim glavama, od kojih je svaka jaka koliko i 10 bombi sa Hirošime.

Public

Ova zanimljiva činjenica je ostala neprimećena narednih 36 sati. Za to vreme, projektili su leteli iznad Luizijane bez ikakvih bezbednosnih protokola koji se inače poštuju pri prenosu nuklearnih oružja.

Na kraju je sve bilo u redu, zbog čega ovaj incident nije svrstan u Slomljene strele. On je svrstan u „Savijeno koplje“, događaj koji uključuje nuklearna oružja znatne opasnosti bez detonacije. Kada se pronela vest, javnost je bila jako uznemirena zbog ove skoro fatalne greške.

Ostrvo Tibi, Džordžija, 1958.

Godina 1958. nije bila baš brilijantna za vojsku SAD. Ovo je druga od tri Slomljene strele te godine koja se dogodila u vodama kod ostrva Tibi blizu Savane, Džordžija. B-47 bombarder nosio je 3.500 kilograma tešku Mark 15 nuklearnu bombu.

Došlo je do slučajnog sudara sa F-86 borbenim avionom, pri čemu je znatno oštećeno krilo B-47. Bombarder se jedva održavao u vazduhu tako da je posada ispustila bombu pripremajući se za prinudno sletanje. Bomba je ispuštena u vode reke Savana.

Na iznenađenje posade, eksplozija se nije čula. Ni dan-danas se ne zna gde je završila džinovska nuklearna bomba jer nikada nije pronađena. Čak i sada, 55 godina nakon incidenta ljudi i dalje tragaju za njom.

printscreen

Mediteransko more, 1956.

Vojska očigledno ima običaj da tu i tamo izgubi nuklearno oružje. Međutim, često imaju bar neki trag gde je bomba završila. Što se ove Slomljene strele tiče, u pitanju je najmisteriozniji incident ove vrste. B-47 je 10. marta 1956. poleteo iz vazduhoplovne baze Mekdil na Floridi noseći kapsule sa nuklearnim jezgrima.

Leteo je ka tada tajnoj stranoj vojnoj bazi, za koju se kasnije ispostavilo da je Ben Gerir baza u Maroku. Tokom leta, bombarder je trebalo dva puta da dopuni gorivo u vazduhu.

Prvi put nije bilo problema, ali kada se pojavio drugi tanker, bombardera B-47 nigde nije bilo. Nikada više nije pronađen.

Nestao je bez traga iznad Mediteranskog mora. Kraljevska mornarica je organizovala pretrage kojima su asistirale francuske i marokanske trupe stacionirane u blizini. Smatra se da je avion završio negde na obali sela Port Sej u Alžiru.

San Antonio, Teksas, 1963.

Ovo je jedinstven slučaj. Incident se dogodio u vazduhoplovnoj bazi Lakland u San Antoniju. Preciznije, to se dogodilo u bazi Medina, koja se ranije koristila kao nacionalno odlagalište. Šezdesetih godina, tamo se vršilo i odlaganje i rastavljanje starog nuklearnog oružja.

Ogromna hemijska eksplozija dogodila se 13. novembra 1963. godine kada se detoniralo 56.000 kilograma nenuklearnog eksploziva. Iznenađujuće, nije bilo žrtava, a tri radnika su pretrpela manje povrede.

Public

Nuklearne komponente su se čuvale u drugom delu zgrade, tako da je radioaktivna kontaminacija bila minimalna. Incident je vrlo brzo dospeo u javnost, ali je isto tako brzo i zaboravljen pošto je usledio važniji događaj – ubistvo Kenedija.

Ferfild, Kalifornija, 1950.

Ovo je jedna od najozbiljnijih Slomljenih strela po pitanju mogućih žrtava. Ukupno 19 ljudi je poginulo, a skoro 180 ih je povređeno. Incident se dogodio u vazduhoplovnoj bazi Ferfild-Suisun u Kaliforniji.

Besneo je Korejski rat, a vojska je transportovala tovar Mark IV nuklearnih bombi u Guam. Deset B-29 bombardera je napunjeno sa po jednim nuklearnim oružjem. Ubrzo nakon poletanja, jedan od aviona je imao problema sa motorom.

Naređeno je da se avion vrati u bazu, ali druga greška je onemogućila sletanje. B-29 je završio u zabačenom delu baze. Od 20 članova posade, 12 ih je umrlo pri padu. Osoblje u bazi je pokušalo da ugasi požar pre nego što bomba eksplodira, ali Mark IV se detonirala, oslobađajući 2.300 kilograma eksploziva, što je usmrtilo sedmoro ljudi.

Vojska je pokušala da zataška incident tako što je tvrdila da je avion bio natovaren samo običnim eksplozivom. Nigde se nisu pomenula nuklearna oružja.

Public

Palomare, Španija, 1966.

U Palomareu, Španija, 17. januara 1966. godine dogodio se gadan slučaj Slomljene strele. Za početak, uništena su dva različita aviona pri čemu je stradalo sedmoro ljudi. Incident je uključivao četiri hidrogenske bombe od kojih su dve eksplodirale.

Na kraju, sve se dogodilo u stranoj državi, kvareći političku reputaciju SAD. Bombarder B-52G leteo je iznad Mediteranskog mora kada mu se približio tanker radi standardne dopune goriva. Dva aviona su se sudarila i potpuno uništila.

Bombarder je nosio četiri MK28 hidrogenske bombe. Jedna je sletela u reku i nije eksplodirala. Druga je pala u more i pronađena je par meseci kasnije. Dve bombe su pale blizu španskog sela Palomare i eksplodirale.

Oblast od 2,5 kvadratna kilometra je kontaminirana iako niko nije povređen prilikom eksplozije. Par meseci kasnije, španski pecaroš, koji je pronašao bombu koja je pala u more, tužio je vladu SAD.

Prema pomorskom zakonu, on je zaslužio nagradu od 1% ukupne vrednosti plena. Vrednost njegovog dela je bila 2 milijarde dolara, a on je tražio 20 miliona dolara tako da je sve rešeno van suda.

Public

Grenland, 1968.

Grenlandski incident, poznat i kao Tule incident, dogodio se dve godine nakon Palomarea i ima dosta sličnosti sa prethodnim slučajem. Uključivao je četiri hidrogenske bombe i takođe se dogodio u stranoj zemlji, uzrokujući diplomatske probleme.

B-52 bombarder je 21. januara 1968. godine nosio četiri hidrogenske bombe preko zaliva Bafin na Grenlandu, kada se kabina zapalila. Avion je trebalo prinudno da sleti, ali to nije bilo moguće zbog vatre.

Preživelo je šest od sedam članova posade, a bombarder je završio u ledu. Jedna od bombi se detonirala raširivši radioaktivnu kontaminaciju u krugu od 300 metara. Sav kontaminirani led i sneg (oko 7.000 kubika) su uklonile SAD. Druga bomba je prosto izgorela bez eksplozije, a druge dve su završile u vodi.

Jedna od njih je pronađena deset godina kasnije dok je druga još uvek tamo negde. Zanimljivo je da je danska vlada imala više problema nego američka. Grenland je pod danskom administracijom, a država je uvela politiku bez nuklearnog oružja 1957. godine.

Albukerki, Nju Meksiko, 1957.

Public

Najpoznatija Slomljena strela u istoriji SAD, upravo zbog toga što je prikrivana 30 godina, dogodila se 22. maja 1957. godine, kada je B-36 bombarder prenosio Mark 17 hidrogensku bombu od Teksasa do vazduhoplovne baze Kirtland blizu Albukerkija, Nju Meksiko.

To je bila jedna od najvećih nuklearnih bombi ikada napravljenih, dužine osam metara i težine 10 megatona u eksplozivu.

Nekih šest kilometara je sve bilo u redu, a zatim je bomba ispala kroz vrata i pala na zemlju. Sreća u nesreći je što bomba nije bila naoružana plutonijumom i što je sletela na prazno polje.

Nastala je ogromna eksplozija sa kraterom dubokim oko 3,5 metara, raširivši radijaciju u krugu od 1,5 kilometar.

Šteta je bila minimalna i nastradala je samo jedna sirota krava koja je pasla u blizini. Vlada je ovaj incident skrivala 29 godina.

KOMENTARI (1)

Avatar placeholder

crni

11.12.2016. | 09:32

i posle su svi ostali neodgovorni pocev od Koreje

OSTAVI KOMENTAR

Ime*

Komentar
Koliko je tri plus pet?
Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]

 Vreme
Beograd 2°  
light rain
2°C
Beograd
  • Beograd
    light rain
  • Novi Sad
    light rain
  • Niš
    light rain
  • Subotica
    clear sky
  • Zrenjanin
    light rain
  • Klek
    light rain
  • Kula
    scattered clouds
  • Sombor
    scattered clouds
  • Vrbas
    scattered clouds
  • Vranje
    -4°
    clear sky
  • Prokuplje
    light rain
  • Leskovac
    light rain
  • Arilje
    -0°
    fog
  • Kraljevo
    broken clouds
  • Apatin
    scattered clouds
  • Vlasotince
    light rain
  • Pirot
    light rain
  • Inđija
    light rain
  • Loznica
    snow
  • Grocka
    light rain
  • Kovin
    light rain
  • Ruma
    light rain
  • Kladovo
    light rain
  • Novi Pazar
    -2°
    light rain
  • Jagodina
    broken clouds
  • Ivanjica
    -1°
    fog
  • Titel
    light rain
  • Ub
    light rain
  • Bor
    -0°
    light rain
  • Nikinci
    light rain
  • Batajnica
    light rain
  • Surdulica
    -2°
    overcast clouds
  • Ralja
    light rain
  • Zlatibor
    -2°
    fog
  • Popinci
    light rain
  • Kosjeric
    -0°
    fog

Štampano izdanje

Anketa

Zašto Ameri optužuju Ruse za ubistvo Olivera Ivanovića?