AMERIKA JE BILA I OSTALA NEPRIJATELJ ISLAMA: Kolumna Dževada Gajijaševića do tančina objašnjava HAOS KOJI SLEDI NA BLISKOM ISTOKU!

Dževad Galijašević, ekspert za terorizam i bezbednost analizirao je u svojoj kolumni 'Saudijska Arabija protiv Katara i prvi rat Donalda Trampa' situaciju na Bliskom i Srednjem istoku i posledice koje bi po taj region i šire moglo da ima dalje produbljavanje 'katarske krize'... Njegovu kolumnu, uz redakcijsku opremu, prenosimo u celosti...

Čini se da je Semjuel Hantington bio neobavešten i neuk da shvati tok istorijskih procesa kako bi ih pravilno protumačio; ako je uopšte imao takve ambicije.

- Moja postavka je da temeljni uzrok sukoba u ovom novom svetu neće biti ni prevladavajuće ideološki ni prevladavajuće ekonomski. Velike podele među ljudskom vrstom i prevladavajući izvor sukoba biće kulturni. Nacije-države ostaće najmoćniji igrači u svetskim zbivanjima, ali glavni sukobi globalne politike pojaviće se između nacija i grupa različitih civilizacija. Sukob civilizacija će dominirati globalnom politikom. Nestabilna razgraničenja među civilizacijama postaće bojišnice budućnosti - gotovo slavodobitno će Hantington napisati u uvodu svoga poznatog rada, svojevrsne analize: "Sukob civilizacija".

'Kulturni' rat

Za nekoga ko je bio savetnik za nacionalnu bezbednost nekoliko američkih predsednika, stručnjak i "bezbednjak i intelektualac", profesor na Harvardu, teško bi se moglo zaključiti da je ovo „glupa i promašena analiza".

Pre će biti, da je reč o monstruoznom, zločinačkom projektu, koji sugeriše američkom društvu i državi novu konstrukciju lažnih uzroka, tuđe krivice i projekat novog modela upravljanja svetom.

U stvarnosti, ne postoje sukobi koji su nastali na razlikama u tumačenju vere: tačnije, u dvadesetom i dvadesetprvom veku još se nije desio rat zbog neke definisane kulturne razlike ili civilizacijske činjenice koju bi na kraju tog rata poraženi morao uvažiti: I TO BI BILO SVE, KRAJ RATA. KULTURNI PORAZ.

Da je tako vojska ne bi bila potrebna. Knjigom protiv knjige - film protiv filma - pesmom na pesmu - jezikom protiv jezika… ali nikada, nije moglo tako; ipak su ratovi vođeni silom - uglavnom većom silom protiv manje sile; uvek geopolitički inspirisani uz osnovni pokretač vidljiv kao ekonomski i politički interes.

Ne kao religija, kultura ili civilizacija.

Priča o sukobu civilizacija, zbog kulturnih razlika i loše uređenih granica između njih je odlična da se zapuši poneka rupa u polupismenom novinskom članku ili da se kroz medijsku harangu i spinove izgradi konstrukcija lažnih uzroka i posledica rata.

Sve je to već viđeno od raspada Jugoslavije, bombardovanja i razaranja prostora koji naseljavaju Srbi, hapšenja i mučenja Srba po Haškim kazamatima te ubijanja srpske vojno-političke elite, lidera i predvodnika.

Matrica je ponovljena u arapskom svetu, na Bliskom i Srednjem istoku - gde su mnogi politički lideri muslimana silom zbačeni, brutalno mrcvareni i ubijani pred upaljenim kamerama tzv. modernog zapada.

Licemerje zapadnih medija

CNN, BBC, New York Times, Vashington Post, Dejli miror, Guardijan, Der Spigel, Deutche Welle… i drugi medijski manipulatori, puni hvalospeva o demokratiji i ljudskim pravima, likovali su nad životinjski mučenim i ubijenim sekularnim, snažnim vođama i zaslužnim liderima, poput Sadama Husejna i Moamera al Gadafija.

Upravo su ta odvratna medijska gamad, kao izraz imperijalne kulture kojoj je sve dozvoljeno da očuva kolonijalnu moć i pljačkom stečeno bogatstvo, pokretali kampanje i hajke čiji je jedini cilj bio da na isti način budu obešeni i silovani pa ubijeni i drugi islamski lideri: Ben Ali u Tunisu, Abdulah Saleh u Jemenu, Hosni Mubarak u Egiptu…

Ali nisu samo zapadne vlade imale ove planove i metode: gurali su u tom pravcu vehabijski zločinci i primitivni razbojnici iz Saudijske Arabije, neoosmanizmom otrovani Turci u Erdoganovom halifatu a povremeno ih je pratio, sa istim ambicijama i sukobljenim interesima, šiitski Iran u matrici specifičnog političkog dualizma islamizma i republikanizma.

S tim što je islamizam najvažniji i apsolutni faktor.

Onaj ko vidi tu anti-istorijsku poziciju tri velike muslimanske države, različitih civilizacijskih korena (arapskih, persijskih i osmanskih) odlično razume da nijedan sukob u kome učestvuju ove nekadašnje globalne sile, a danas samo regionalne kabadahije i male, posrnule imperije, nije utemeljen u islamu, nego u feudalnoj zaostalosti i težnji da se povrati velika moć, prvo gazeći one najbliže i najsrodnije a posle, preko leševa vlastite braće u veri, da se dođe i do svetske moći. Njihov uzor su bili i ostali Velika Britanija i SAD, a pomalo su ljubomorni i stalno snishodljivi bili prema Izraelu. Za svaki slučaj.

Kada se na ovaj način kritikuju državne politike muslimanskih razbojnika, lokalnih islamskih šerifa, jasno je da i katolički fundamentalista Paskal Brukner ima pravo postaviti prosto pitanje: je li svaka kritika islama islamofobija, pa nastaviti u tom tonu:

„…Kritika islama, koja nije reakcionarna, predstavlja zapravo napredan stav u trenutku kada milioni muslimana, liberalnih ili sklonih reformama vlastite vere, samo žele u miru praktikovati svoju veru i ne slušati diktate dogmata i bradonja. Svakako, u zaborav treba proterati varvarske običaje, poput kamenovanja, teranja žene, poligamije, ženskog obrezivanja; u stvari, trebalo je odavno, prosijati Kuran kroz sito hermeneutičkog razuma i ukloniti sumnjive stihove o židovima, kršćanima, homoseksualcima, pozive na ubijanje otpadnika od vere ili nevernika…"

Preispitivanje islama

Bez sumnje da proces preispitivanja treba provesti u islamu, pre svega jer islamska društva žive u iluziji superiornosti zato što je zadnja, autentična, objavljena religija upravo islam. Tako shvaćeni islam ne želi biti baštinik veroispovijesti koje su mu prethodile, već onaj koji dolazi nakon njih i zauvek ih poništava. Dan u kome najviše verske vođe budu priznale agresivan i osvajački karakter svoga razumevanja vlastite vere, kad zatraže oprost za bombaše samoubice, siledžije koje ubijaju civile i decu po školama, ulicama, trgovima, u gradskom i međunarodnom prevozu; kad odbace, izmišljene i prljave, navodne svete ratove pokrenute u ime Kurana, za nečasna dela počinjena nad tzv. nevernicima i otpadnicima, posebno, ženama… biće to dan napretka; dan kad će se raspršiti legitimne sumnje brojnih naroda vezane uz monoteizam koji prinosi žrtve; dan u kome će islam ponovo krenuti putevima renesanse i biti ogromno teološko, političko i filozofsko gradilište koje se otvara.

Taj su posao na sebe preuzeli usamljeni intelektualci, profesori, poput šejha Imrana Husejina (iz Indonezije - porijeklom sa Trinidad i Tobaga), a u Evropi pojedine muslimanske verske vođe: u Bosni i Hercegovini su to, naročito: dr Rešid Hafizović, dr Dževad Hodžić, dr Adnan Silajdžić, dr Enes Karić, Fikret Karčić i još neki; u Francuskoj su to Fetih Benslam, Malek Šebel, Latifa Ben Mansour, Mohammed Arkoun, Abdelvahab Medeb, Fadela Amara; tu su i žene koje se pobuniše zbog položaja žene u islamskoj porodici i društvu, poput: amerikanke sirijskog porijekla vafa Sultan; Kanađanke pakistanskog porekla Irshad Manji; književnice iz Bangladeša, Taslima Nasrin; nemačke advokatice turskoga porekla Seyran Ates; holandske parlamentarne zastupnice somalijskog porekla Ayan Ali Hirsi.

Bilo bi nerealno očekivati, sa bilo koje strane, pomoć umerenim muslimanima koji se bore protiv radikalizma i nose teret diskvalifikacija i optužbi da su: nevernici, ateisti i šizmatici, koje je dozvoljeno ubiti.

Istina, problem sa umerenim je upravo u tome što su - umereni, i što ne žele i ne znaju delovati oštro protiv radikalizma i ekstremizma; što insistiraju na unutrašnjem dijalogu u uslovima duhovnog sloma unutar sveta islama, ne videći druge ekonomske i geopolitičke uzroke, koji među muslimanima podstiču takve reakcije na izazove modernog doba. Tehnološku, vojnu i civilizacijsku prednost moćne zapadne vlade koriste u zaostalim, poluprimitivnim muslimanskim društvima, demonstrirajući silu i mržnju, tako prisutnu i prepoznatljivu u netoleranciji, predrasudama i ksenofobiji, vidljivu u njihovim liberalnim i bezbožničkim državama!

A pošto su takvi kakvim ih grade zapadne vlade i situacije koje se na zapadu kreiraju, muslimani ćute na Paskalove izjave o „prosijavanju Kurana" i o odvratnoj sugestiji brisanja i prepravljanja Knjige, koja za vernike predstavlja „autentičnu Božiju riječ"!

Ne mogu se takvoj mržnji suprotstaviti ni „umereni" a ni oni zalutali, koji mirno posmatraju ludake sa ruksacima punim eksploziva dok ubijaju nevine. Još manje to mogu ucenjene korumpirane, u veri radikalne a u prljavim poslovima još radikalnije, navodne muslimanske vlade u srcu islama: u arapskom svetu i na Bliskom istoku.

Rat Rijada i Dohe

Jer šta su drugo ratovi koji se tamo vode nego odvratni, prljavi poslovi koji sa verom i verskim interesima nemaju ništa zajedničko. Kao i budući, vrlo mogući rat Saudijske Arabije i Katara koji treba da označi kraj zajedničkog političkog programa i verskih ciljeva koje su utemeljili, Muhamed bin Saud i Muhamed ibn Abdul Vehab, pre više od 250 godina.

Dok je poreklo kralja Saudijske Arabije vidljivo u samom imenu dinastije, poznato je da katarski emir, Hamad ben Khakif Al Tani, sa ponosom ističe poreklo od Abdel Vehaba. Arabija je naslednica političkog i vojnog vođe tj. ideje halifata, a Katar je naslednik vehabijskog učenja, čiji vladari pripadaju lozi samog tvorca tog pravca.

I vreme im je da se sukobljavaju, možda i da ratuju, te da svojom antiislamskom, političkom i verskom vizijom, samo nastave deliti i ubijati muslimane, upravo onako kako su uz njihovu pomoć i u njihovo ime zadnjih decenija radile armije fanatika u Al kaidi, Nusri, Daešu, Al Šababu, Boko Haramu, Lashkar et Taibah i Talibani…

Ali, šta u stvari hoće taj mali, vojno beznačajni ali bogati emirat Katar u celom ovom sukobu, zašto je pokrenut taj sukob; postoji li rizik velikog rata među muslimanima zainteresovanim i uključenim u njega, te šta Turska traži u takvom sukobu?!

Interes Turske i Katara

Turska i Katar, očito, nemaju identične poglede sa Saudijskom Arabijom kada je u pitanju preslagivanje Bliskog istoka i to je očigledno. Turska je već od ranije najbliže odnose održavala upravo s Katarom, a obe zemlje su nastojale instalirati pripadnike „Muslimanske braće" u rukovodeće strukture vlasti zemalja poput Egipta i Sirije.

Saudijska Arabija je svojevremeno otkazala podršku „Muslimanskoj braći", stavljajući je na spisak terorističkih organizacija, zbog čega su „Braća" svoje sedište iz Rijada prebacila u Dohu.

Rijad je finansijski i politički podržao vojno svrgavanje egipatskog predsednika Muhameda Mursija (i svih vođa tamošnjeg ogranka „Muslimanske braće"). Saudijski princ Ben-Salman sada, iz sebičnih razloga i straha, nastoji obnoviti ili čak poboljšati odnose s tom uticajnom panislamističkom organizacijom.

Praktično, neprijateljsko pozicioniranje i priprema za sukob bratskih radikalnih muslimanskih država, Katara i Arabije, traje od 2014. godine. Svesna ovih kretanja, Turska je prošle godine u Kataru uspostavila svoju prvu vojnu bazu u inostranstvu, a ovih dana, zakonskim rešenjem i potvrdom samog predsednika Erdogana, počinje da šalje prvi vojni kontingent od planiranih 5.000 vojnika u tu bazu.

Saudijska vlada ovih dana kritikuje „destruktivnu ulogu katarskih obaveštajnih službi", „zbog intenziviranja kontakata sa Abu Muhamed Džulanijem", komandantom Džabhatun al Nusre.

Saudijci čak navode i ime katarskog operativnog oficira zaduženog za te kontakte - Alija al-Mearija.

Zanimljivo je kako je upravo Ali vodio pregovore s rukovodstvom „Al-Nusre" o oslobađanju 16 libanskih vojnika u decembru 2015. godine, dok je zauzvrat Liban oslobodio 13 pripadnika Nusre. Saudijci smatraju kako Katar želi ojačati svoj uticaj na „Al-Nusru", obećavajući im zauzvrat američku vojnu pomoć.

Podrška teroristima

U izveštaju saudijske vlade nesumnjivo se krije „zrno istine". Ankara i Doha dobro shvataju besperspektivnost daljeg stavljanja uloga na „Islamsku državu", a, sa druge strane, nužno im je očuvati visoki stepen nadzora nad sunitskom oružanom borbom u Siriji, u kojoj „Al-Nusra" čini najveću snagu.

Katar je uz podršku Obamine vlade pokušao Nusru očistiti od islamističkog imidža, prisiliti na savez s „Ahrar aš-Šamom" i „Džaiš al-islamom" i učiniti je prihvatljivom. Uz promenu imena i američke garancije iz vremena Obame, Turska i Katar su postepeno pod svoj nadzor stavili kompletnu komandu te organizacije.

Stimulišući prebacivanje velikog broja boraca „Al-Nusre" u ratu za Alepo (u kom je poginulo oko 2.000 njenih najradikalnijih boraca, uz malo, na brzinu, iz susednih regija prikupljenih i neiskusnih boraca), Turska i Katar su verojatno izbacili iz igre veći broj saradnika sumnjivo ubijenog šefa vojnog krila te organizacije, Abu Omara Sarakeba.

Ipak, ne treba imati iluzije o katarskoj „samovolji" po pitanju bliskoistočne geopolitike. Doktrina „demokratskih promena" osmišljena je u Brikings institutu (sjedište u Washingtonu), a odobrena od Obamine administracije.

Međutim, događaji na Bliskom istoku nisu krenuli u željenom smeru „islamodemokratije".

Katarski emir u zadnje dvije godine je razvijao svoje odnose sa SAD i EU; širio mrežu filijala zapadnih univerziteta u Kataru; uložio u imidž svoje zemlje i povećao rashode za lobiranje i PR sa 764.000 na 3.340.000 dolara; pojačao je i investiciono prisustvo u zapadnim državama EU, posebno Francuskoj, s kojom je do 2013. g. imao strateško partnerstvo, da bi se Francuska, pod vodstvom Sarkozija, okrenula Rijadu.

Sve u svemu, Katar danas u Francuskoj ipak ima deonice u najjačim firmama poput Total-a (7,5%), Lagardere (12%), Vinci (7%), Viola (5%), La Tanneure (85%).

Zahvaljujući poboljšanju imidža Katara i ulaganju u partnerstvo sa Obaminom vladom, Katar dobija odobrenje američkog Kongresa za isporuku 72 lovačka aviona F-15.

Od ranije je Katar svestan i „ćorsokaka" u koji je ušla saudijska vojna intervencija u Jemenu, u kojoj se za dve godine ratovanja, uz podršku i Al kaide Jemena, nije maklo sa „mrtve tačke" u sukobu arapske koalicije sa šiitima-hutima (Hevsevije ili Husi) koji podržavaju bivšeg svrgnutog predsednika Abdulaha Saleha.

Ipak je glavni uzrok novog kursa Katara vidljiva promena politike njegovog velikog regionalnog i strateškog saveznika - Turske.

Dogovor Moskve, Ankare i Teherana

Dogovor Turske s Rusijom i Iranom oko sukoba u Siriji izazvao je nemir u Dohi. Dve zemlje su donedavno, preko pokreta „Muslimanska braća", imale identične ciljeve povodom smene režima u Egiptu, Siriji i Libiji. Sve je to zajedno uticalo da Katar pokuša zauzeti položaj medijatora u odnosima između sunita i šiita, u sve eksplozivnijoj bliskoistočnoj regiji. Ono što je sigurno: ni Turskoj ni Kataru ne odgovara pretvaranje regije u totalno haotično i krvavo bojno polje, svakog protiv svih, uz opasno rivalstvo u regiji SAD i Rusije.

Turskoj u tom slučaju preti i teritorijalna dezintegracija, zbog regionalnog kurdskog faktora koji bi se u takvom scenariju sveopšteg haosa ojačao i homogenizovao. On danas broji i više nego značajnih 20-ak miliona stanovnika, dobro naoružanih i motivisanih za formiranje kompaktne teritorijalne jedinice s elementima državnosti.

Turska i Katar vide i opasnost od sve lošijih odnosa Irana i Saudijske Arabije i ne žele biti uvučene u mogući nastali regionalni požar koji im nikako nije u interesu. Katar je s tim u vezi, još u prošloj godini, ostvario prve kontakte s iranskom vladom i predsednikom Rohanijem te sklopio prve ekonomske ugovore (hrana, voće, povrće).

Obamina administracija je, praktično i otvoreno, u mnogim pitanjima stajala na strani Turske i Katara, o čemu svedoči i Obamino odbijanje stavljanja na spisak terorističkih organizacija, „Ahrar aš-Šam".

Tadašnjim Turskim zauzimanjem čvrste politike zaštite vlastitih nacionalnih interesa i balansiranjem na relaciji Brisel-Moskva-Vašington, Obama i nije imao manevarskog prostora za uspostavljanje protivteže neplaniranom ruskom vojnom pozicioniranju u Siriji, koje uključuje i izgradnju novih vojnih aerodroma, modernizaciju i proširenje postojeće pomorske baze u Siriji a ne samo podršku Asadu i SAA, tj. vojnim snagama vlade u Damasku.

Saveznici postali neprijatelji

Amerika i Nemačka su svakako hteli i više od toga: punu kontrolu nad Turskom i uklanjanje neposlušnog i autoritarnog režima Redžep Tajip Erdogana, ali je pokušaj vojnog puča propao a Turska promenila politiku prema zapadu.

Na kraju je u Vašington došao Donald Tramp i odbacio svu stanu-političku strategiju, doktrinu i praksu koja je negovana od prve godine ovog veka a koju je utemeljio muž Hilari Klinton - William Jefferson Blythe IV - zvani Bil.

Sve se obrnulo i okrenulo za 180 stepeni - saveznici su postali protivnici a tajna diplomatija pokušava spustiti tenzije i neprijateljstva pretvoriti u partnerstva.

Na Bliskom istoku biraju se nove strane ali destruktivna uloga SAD se ne mijenja.

Amerika je bila i ostala neprijatelj islama. Oni muslimani koji tu prostu činjenicu ne vide su uglavnom i pretežno budale i njima se Bog nije ni obratio u Kuranu, jer se obratio ljudima obdarenim razumom. A oni muslimani koji nastavljaju biti američka geopolitička pešadija su ili Al kaida ili DAEŠ - plaćenici koji će sigurno odgovarati.

Islamski svet koji ne pokazuje volju da se ogradi od tih „brutalnih seljačina", ubica i razbojnika, nije ni zaslužio bolju sudbinu od ove koju proživljava.

Jer, poznato nam je kako su suniti i šiiti ratovali i ratuju, više od trinaest vekova. Zatim smo svedočili kako proirački i prosirijski pripadnici BASS partije, komunističke ili šiitske milicije, Palestinci i „Maronitski tigrovi", u unutrašnjem ratu uništavaju Liban, uz „pomoć i podršku Izraela", te razaraju ekonomiju, infrastrukturu i državu u celini.

Do početka libanskog građanskog rata, Bejrut, glavni grad Libana, bio je poznat po svojim širokim bulevarima, francuskoj arhitekturi i modernizmu - mali „Pariz Bliskog istoka", dok je Liban smatran „Švajcarskom Bliskog istoka" i uživao veoma miran život u regionu u kome su religijski konflikti i verski ratovi, bili svakodnevica.

U ratu Iraka i Irana nam je kao obrazloženje objavljeno da sunitski režim Sadama Husejna i BASS partije ratuje protiv šiitske Islamske Republike Iran.

Rat u Avganistanu tumačen je plemenskim podelama Talibana i Paštuna, pa je i tu elegantno izbegnuto imputiranje islamu unutrašnjeg sukoba i odgovornosti za njega. Jednako tako, Irak i Sirija, krvavi rat i podele, ponudili su izgovore o sukobu opozicije protiv diktature, u toku kojeg je došlo i do međusobnih obračuna Sunita, Šiita i Kurda.

U svakom ratu bili su umešani prsti Saudijske Arabije, Turske i Irana ali su stvarni organizatori rata bili u razvijenom zapadnom svijetu: SAD, Velika Britanija, Francuska i Izrael; iz sasvim geopolitičkih razloga i ekonomskih interesa, podržavali su svoje terorističke favorite: Al kaidu, Nusra front i Islamsku državu.

Ta podrška nekada je značila obuku i naoružavanje te kupovinu opljačkane nafte na tlu Iraka, Sirije i Libije. Punjeni su već prazni naftni izvori u Americi i Izraelu, zatrpavano je tržište naftom, jeftinim energentom, a Rusija i kukavička, razbojnička Saudijska monarhija, kao najveći proizvođaći i distributeri, ekonomski su dovedeni u težak položaj.

Energetski interesi

Ali poslije toga, Amerikanci i Saudijci su svetu servirali vic o podršci terorizmu kao budućem razlogu rata na Arabijskom poluostrvu. Naravno da je razlog karikaturalan, jer svet nije upoznao snažniju ideološku i finansijsku podršku teroristima od one koju kontinuirano pruža Saudijska Arabija uz znanje i pomoć Sjedinjenih Američkih Država.

Energetski interesi, naftom i plinom bogati Katar, samo zbog toga je meta i nove Trampove vizije Američke moći i saudijskog prokletstva i feudalne svesti.

Iako Al Džazira nije mediji za kim bi mogli žaliti, obzirom da je u značajnijoj meri bio samo instrument obaveštajnog plasiranja poluinformacija i lažnih vesti a manje sredstvo informisanja, prosto, bleda Arapska kopija CNN-a i ništa više od toga.

A što se tiče ekstremizma, radikalizma i podrške teroristima, tu razlike između Saudijske Arabije i Katara nema. Budući rat među njima biće ogoljena slika svih ratova na Bliskom i Srednjem istoku, jer konačno će na bojno polje istrčati isti narodi, isti radikalni suniti i identične vođe sa istim modelom vladanja, koji islam razumeju i primenju na krut i neljudski način, u nepojmljivom spoju Haridžijskog dogmatskog usmerenja, Hanbelijskog mezheba i Vehabijskog doktrinarnog nauka i prakse.

Ovaj rat, koji će otvoriti oči islamskoj javnosti - iako će zahtevati puno diplomatske veštine i objašnjenja, da bi se opravdao verskim razlozima, u suštini, i nije bitan.

Zločinac protiv zločinca, u velikoj areni; konačno bi to moglo značiti mali predah za sirotinju u drugim delovima svijeta, ako slučajno, po ugledu na sve poznate prošle ratove, sirotinja ne požuri, kako inače zna, u prve redove.

Ali to već nije naš problem.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

ekspert

pre 6 godina

Ovaj "ekspert"za sve i svašta ,pa i za islamistički terorizam ,bio je poslije rata gradonačelnik Maglaja ,ali se nimalo nije potrudio da iz srpskog sela Bočinja iseli mudžahedine koji su ratovali na strani Bošnjaka.Jedan broj ih se po završetku rata naselio u pomenutom selu ,a njegovim nezainteresovanošču da ih iseli ,onemogućeno je da se predratno stanovništvo vrati na svoja ognjišta.

18 27 Odgovori

Dejan

pre 6 godina

Galijašević je vrhunski intelektualac i veliki prijatelj srpskog naroda. Naš drug i brat koji je i rješio problem mudžahedina u Bočinji. Vratio je sa pokojnim Boškom Jovanovićem,za godinu dana više od hiljadu porodica srpske nacionalnosti. Obnovio je 2500.razrušenih kuća iz kojih su u ratu prognani Srbi...pomogao u obnavljanju vjerskih objekata...PA TAKO JE POSTAO POZNAT JER SE U VOĐENJU TAKVE POLITIKE SUKOBIO DIREKTNO SA HARISOM SILAJDŽIĆEM. Ali, o tome pišu oni koji nemaju pojma. Da su bogdom muslimani svi kao Galijašević a ne kao ova gamad koja iza nickname tamburaju po srpskim nacionalnim osjećanjima a mrze sve što je srpsko

36 4 Odgovori

Boris

pre 6 godina

Ti mora da si neobavešten-UPRAVO JE GALIJAŠEVIĆ REŠIO BOČINJU I ISELIO 1500.MUDŽAHEDINA,. vlast je preuzeo u Maglaju u Junu 2000. Godine a do decembra te iste godine je oterao sve mudžahedine iz Bočinje. Od tada oni su njegovu glavu ucenili a on njima objavio rat. Pročitaj njegovu knjigu Era terorizma i druge

35 3 Odgovori

rade sto

pre 6 godina

CNN, BBC, New York Times, Vashington Post, Dejli miror, Guardijan, Der Spigel, Deutche Welle…Su leglne mete koje treba unistiti!

4 1 Odgovori

Lala iz Banata

pre 6 godina

Проблем свих ГРАЂАНСКИХ ТЕОРЕТИЧАРА је тај - да никако не схватају - КЛАСНУ суштину сваког рата...!! То што он поприма верску димензију само је маскирање, перфидне пљачке једног народа, и једне државе, од стране САД мулти-капитала...!! Тај мулти капитал производи и шири мржњу и завађа народе на националној ( Хрватска и БиХ), верској (Хрватска и БиХ). и расној ( Хрватска и БиХ ) основи, јер отуђени ЛУМПЕНПРОЛЕТАРИЈАТ нема јасну класну свест, и образовање. ( то су они "ћелавци", пси рата, телохранитељи и приватна војска, који пуцају на нас, плаћени од БУРЖОАЗИЈЕ прљавим новцем) Негде их зову : Усташе негде... Муџахедини...

4 0 Odgovori

samir

pre 6 godina

hahahahahahaha, koji je ovo ublehaš, ekspert za eroriam, interesuje me kako se dobije to zvanje. Za info: ima tupla 1000 evra samo da palamudi gluposti, nijedno njegovo predviđanje se nije obistinilo.

2 8 Odgovori

covek jeste strucnjak

pre 6 godina

Ako ne znas nije sramota ali procitaj nesto o njemu kao npr da ga je Amerika nagradila zato sto je predvideo da ce se dogoditi napad na kule bliznakinje.On najbolje zna Americi i Arapima ne sumnjaj u to ne bi ga ovi nagradjivali da nista ne zna.

2 2 Odgovori

samir

pre 6 godina

Interesantan podatak, ko ga je nagradio i otkud ti taj podatak, npr. validan podatak je da je ministar sigurnosti BiH, Mektić, njega označio kao glavnog ublehaša kojeg bi trebala policija ispitati sa kakvim to terorističkim informacijama on raspolaže, da pomogne u hvatanju potencijalnih terorista. Jedan obični prodavač magle, nekompetentan, radi za novac, na platnom spisku nacionalističke stoke. Imaš ih takvih koliko hoćeš...

1 2 Odgovori

Dejan

pre 6 godina

e moj Samira pa i Mektić i ti ste baš ublehaši. Mektićč sa falsifikovanom diplom je tebi izvor sazanja. Idi bre.Galijašević je svjetska priča kad je riječ o borbi protiv terorizma. Njegova knjiga "Era terorizma u BiH" iz 1999. imala je nekoliko izdanja u SAD, Njemačkoj, Austriji i Holandiji. U Srbiji je izdavačka kuća "Filip Višnjić" je izdala 2007. Ta knjiga je bila ključna za utvrđivanje razmjera i mreže koja je izvela napad na SAD. Knjiga "Terorizam u Austriji" je objavljena u Austriji 2010. a u Beogradu predstavljena 2012. predstavlja osnov za antiterorističku operaciju Austrijske savezna uprave za zaštriotu ustavnog poretka poznatu kao "Operacija Palmira", u kojoj je uhapšeno desetak terorista porijeklom iz BiH, među kojim i Mirsad Omerović "Ebu Tejma". I druge njegove knjige ali...Samire... idi ti Draganu Mektiću, neka ti sa falsifikovanom diplomom više škole hrvatske policije, bude izvor i autoritet. Haj vozdra

2 0 Odgovori

dusan

pre 6 godina

Tako je Dzevade,jesu neprijatelji islama sto dokazuju i nasilnim islamizovanjem Evrope pogotovo centra Evrope Balkana.Ajde Galijasevicu ne bulazni bolan.

0 2 Odgovori

dusan

pre 6 godina

Jeste dzevade pogotovo na Balkanu srcu Evrope,i u celoj Evropi.Sta li si pojeo dzevade pa bulaznis tako.Mozda bunike.

0 2 Odgovori

Boris

pre 6 godina

E moj Dušane, o kojoj ti islamizaciji govoriš. Nedao Bog da nas tako jačaju što će nas pobiti pet miliona od 2001. godine. Dušane bulazniš ali sigurno to nije od bunike - ti si se rodio takav i to ti je od toga. Takav idiot ne može se postati Dušane ako se ne rodiš takav. Tebi je Galijašević problem: A šta jede Bakir Izetbegović mater ti milu Dušane - šta je jeo njegov otac Alija Izetbegović. Šta misliš idiotew o Bagdadiju a šta misliš o Zavahiriju? Takvi idioti Dušane, kao što si ti - doveli su nas u poziciju da gubimo prijatelje koji su visoko-moralni i zbog toga trpe posljedice. Ušljo jadni Dušane - šta si ti uradio protiv radikalnog islamizma da govoriš Galijaševiću i pominješ buniku... Sram te bilo i gadiš mi se kukavico lažljiva i glupa

2 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari