18.07.2018.
AMERIČKI EKSPERT TVRDI: Pola sveta se plaši Amerike, druga polovina Rusije, KAJMAK MOŽE DA POKUPI SRBIJA! Shutterstock
sputniknews.com | 21.06.2017. | 09:28

AMERIČKI EKSPERT TVRDI: Pola sveta se plaši Amerike, druga polovina Rusije, KAJMAK MOŽE DA POKUPI SRBIJA!

Svet         7

Ako se bude pametno ponašala, Srbija može da izbegne sudbinu trave u tuči slonova, kaže Pjotr Piter Jeljcov, američki ekspert i predavač na Nacionalnom odbrambenom univerzitetu u Vašingtonu

- Nadam se da će tako i biti, kada vidim kako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i Srbi uopšte dobro odnose prema Amerikancima i Zapadu, što je zapanjujuće imajući u vidu nedavnu istoriju - rekao je Jeljcov gostujući u Sputnjik intervjuu.

Kako ističe, uz istu pametnu politiku moguće je sačuvati i dobre odnose sa Rusijom, iako je budućnost Srbije u EU.

Može li upravo to balansiranje Srbiji doneti korist, kao što je nekad radio Tito koji je bio i sa Zapadom i sa Istokom?

- Nesumnjivo. Pametna politika balansiranja može da donese veoma dobre plodove za budućnost Srbije. Nadam da će Vlada Srbije u ovom novom sučeljavanju Rusije i Zapada rešiti taj složeni zadatak.

sputniknews.com

Često je poređenje Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Ali u Rusiji kad govore o Balkanu redovno kažu da su izvukli pouke iz jugoslovenskog iskustva. Da li je NATO agresija na SR Jugoslaviju 1999. bila tačka otrežnjenja za Rusiju?

Antiruska histerija postoji u Americi, ali nije tako strašno!

Kako se osećate kao Rus u Americi gde besni antiruska histerija?
- Ja se verovatno sada više osećam kao Amerikanac jer sam veći deo svog svesnog života proveo u Americi i to u onom obrazovanom delu Amerike. Utoliko je lakše što Amerikanci prihvataju strance. Domovina u kojoj sam se rodio je Sovjetski Savez, a njega više nema. U savremenoj Rusiji proživeo sam samo tri godine, od 1991. do 1994. u vreme Jeljcina kada su odnosi sa Amerikom bili potpuno drukčiji. Da odgovorim na Vaše pitanje - svakako da postoji izvestan stepen histerije u Americi u odnosu na Rusiju, ali narod kao da to naročito ne primećuje.

- Paralela je veoma uočljiva zato što je ranija etničko-imperijalna istorija veoma slična, posebno kod stvaranja granica, jer su tu primenjivani marksističko-lenjinistički principi, to što je Tito radio, kako su se povlačile granice i kako su one odgovarale ili nisu odgovarale etničkim formacijama. To su prirodni procesi kad nestane jaka vlast, što se i desilo početkom devedesetih godina kada je Jeljcin rekao ono čuveno: "Uzmite onoliko nezavisnosti koliko možete da ponesete". Da, za Rusiju je raspad Jugoslavije bio strašna lekcija, shvatila je da joj se može desiti slična situacija. Ali nema nekog posebnog leka za to. Jedino što je Rusija uradila jeste da je obnovila tradicionalnu imperijalnu piramidu vlasti. I ako ta piramida nestane, a ona se faktički drži na jednom čoveku, taj problem se neće rešiti sam od sebe jer je duboko uvrežen u ruskoj istoriji. Sam Putin je jednom prilikom rekao da je Lenjin postavio bombu stvarajući nacionalne formacije. Ali nije samo Lenjin - to je kombinacija politike ruske imperije širenja počevši od 16. veka, zatim marksističko-lenjinističke politike i činjenice da u Rusiji do danas ne postoji jedinstvena nacionalna svest. Ako je čovek Rus, on je Rus, ako je Tatarin - Tatarin je. Ruske vlasti hoće da stvore narod Rusije, ali im to nažalost ne uspeva. Zato je Jugoslavija bila primer šta u Rusiji može da se dogodi ako nestane piramida vlasti. Ako se ona raspadne uvek se može desiti jugoslovenski scenario.

Opšta je ocena da je u toku novi Hladni rat. Ko je za to kriv, kako očekujete da će se to završiti? I da li je to opasno?

- To je veoma opasno. Da, izgleda da počinje novi Hladni rat, a nadam se da "vrući rat" nikada neće početi. Ali sada je konfrontacija mnogo opasnija zato što su, bar od vremena Karipske krize, u onom Hladnom ratu postojali dva centra i međusobno strahopoštovanje. I postojao je određeni mehanizam koji je podrazumevao međusobno poštovanje. Sada je pak u svetu mnogo više centara moći i sila. Takođe postoje terorističke grupe, razne formacije poput "Islamske države" koje su mnogo strašnije. A ko je kriv za takvu situaciju? U Americi o tome postoje najrazličitija mišljenja, ima čak i veoma istaknutih politikologa koji kažu da je za to kriva Amerika. Naravno, većina establišmenta smatra da je za to više kriva Rusija. Meni se čini da i na Rusiji leži veliki deo krivice zbog toga što ona ne može da se pomiri sa porazom u Hladnom ratu.

 

 

U Rusiji kažu da je konfrontacija zapravo počela onog trenutka kad je Rusija odlučila da brani svoje interese. Ako pak pogledamo američke medije izgleda kao da će Rusija svakog časa napasti čitav svet. A situacija je sledeća: SAD imaju oko 800 baza širom sveta, grade nove instalacije u Rumuniji i Poljskoj, NATO se približava granicama Rusije. Sa druge strane, Rusija jeste zadržala baze u bivšim sovjetskim republikama, ima ih u Vijetnamu i odnedavno u Siriji, ali ako to uporedimo, postavlja se pitanje kako neko može da prihvati logiku da Rusija nekom preti?

- Sovjetski Savez je realno izgubio Hladni rat. I taj poraz treba priznati. Kad je reč o napredovanju NATO-a, čini mi se da to nije kao što Rusija prikazuje - zavrtanje ruku. Devedesetih godina zemlje poput Rumunije, Poljske, baltičkih zemalja želele su da uđu u NATO. Dalje, NATO nisu samo Sjedinjene Države, to je mnogo zemalja. Na primer, Turska se sada ponaša veoma nezavisno u NATO-u. Oborila je ruski avion na početku ruske kampanje u Siriji, onda se izvinila, ali ne mislim da su taj avion oborili po naređenju Pentagona. NATO je u ovom trenutku dosta amorfna organizacija i tamo postoji dosta unutrašnjih nesuglasica. I nipošto ne upravljaju svime SAD. Sa druge strane, činjenica je da se mnoge zemlje na granicama bivše ruske ili bivše sovjetske imperije realno boje Rusije.

Ako negde počne rat, biće to u Siriji!

printscreen

Mediji su objavili da Reks Tilerson ima plan obnove odnosa sa Rusijom i saradnje na strateškom planu. Postoji mnogo oblasti u kojima Rusija i SAD mogu da sarađuju zarad globalne stabilnosti. Mogu li da sarađuju u Siriji?
- Ako se negde može dogoditi sukob između Rusije i SAD to je onda u Siriji. Malo je realne nade da će Rusija i SAD sarađivati u Siriji na vojnom planu, ili oko "Islamske države". Ali videćemo šta će biti. Nisam video šta Tilerson sprema. Svakako da bi neka saradnja i neki mehanizam bili poželjni, kao što je bilo i u vreme Hladnog rata. Nema sumnje da je neophodna neka strateška saradnja čak i u uslovima ideološke konfrontacije i potpune nesaglasnosti, naprosto zato da bi se izbegao strašan rat.

Zašto? Ona nikome ne preti.

- Za 500 godina postojanja ruske imperije Rusija i Sovjetski Savez imali su karakteristiku da se stalno šire. Tako je ona i postala najveća zemlja na svetu. Zato verovatno ta istorijska strahovanja imaju osnova, posebno kad zvaničnici u Rusiji govore o tome. Na primer, vicepremijer odgovoran za vojnu industriju Dmitrij Rogozin otvoreno je napisao u nekoj od svojih publikacija da svaka teritorija gde je Rusija prolivala svoju krv i svoj znoj u principu može biti ruska.

Od tada je ublažio retoriku. A mnogo šta ljudi otvoreno pričaju. Recimo, senator Mekejn...

- On ne priča da treba osvajati Rusiju ili neki deo sveta. Ali je Rusija okupirala deo veoma male zemlje - Gruzije.

Rusija to nije uradila. Ako imate u vidu Abhaziju i Južnu Osetiju, zapravo je gruzijska vojska napala te teritorije. One su se branile, zatim su proglasile nezavisnost koju nije priznala većina zemalja u svetu, ali svakako ih Rusija nije okupirala.

- Njih nije priznala nijedna zemlja u svetu, a posle raspada Sovjetskog Saveza Gruziji je bio garantovan teritorijalni integritet.

Onda je trebalo da se dobro ponašaju prema svojim građanima. A oni to nisu radili.

- Da se vratimo na pitanje širenje NATO-a. Neosporno je da na granicama bivše ruske imperije postoje strah i nepoverenje prema Rusiji. Zato se i dešavalo i dešava se širenje NATO-a.

Svojevremeno su obećali Gorbačovu da se NATO neće širiti na Istok. Ali kako to nije bilo ozvaničeno na papiru, radije su odlučili da zaborave to obećanje.

- U Americi mnogi poriču da su mu tako nešto obećavali. Ali šta je bilo bilo je i sada je veoma komplikovano utvrditi čija je to krivica. Meni se čini da na Rusiji leži veliki deo krivice što nije mogla da se pomiri sa time da je izgubila u Hladnom ratu. U Rusiji su oduvek bile veoma snažne i ideje mesijanstva i ruske izuzetnosti, kao i u Americi. Rusija bi želela da povrati status velike države. Sjajno je da postoje takve želje, ali treba početi od ekonomije i poboljšanja standarda ljudi.

Što se tiče mesijanstva i izuzetnosti, dozvolićete da se ne složim sa Vama pošto zvanično u Rusiji niko o tome ne govori. A sa druge strane vera u sopstvenu izuzetnost u SAD se gaji od malih nogu i rekla bih da je upravo to osnovna karakteristika američke politike. Da se osvrnemo i na pitanje istrage koja je u toku u SAD zbog navodnog ruskog mešanja u američke izbore. Sada je pod istragom i predsednik Tramp. Šta mislite, može li običan Amerikanac da poveruje da su ruski hakeri izabrali američkog predsednika?

- Ja bih stavio nekoliko primedbi. Prvo, ne čini mi se da je navodno...

 

 

Vi ne mislite da je navodno mešanje? Ali dokaza nema.

- Ja ipak ne verujem da ako je 11 ili 17 obaveštajnih agencija to reklo da sve one nisu u pravu. Što se tiče drugog dela, o tome ko je izabrao predsednika Trampa - nema sumnje da je predsednika Trampa izabrao američki narod, a ne Vladimir Putin i ne FSB. Naravno, američko društvo je u ovom trenuku veoma podeljeno. Nikada nije bilo toliko podeljeno od vremena antiratnih pokreta, čak neki to porede maltene sa građanskim ratom. Ali rekao bih da obični Amerikanci mirno gledaju na tu istragu.

Podsetimo da se i Amerika mešala finansirajući nevladine organizacije, da je i CIA pokušavala da iskoristi sajber metode da bi uticala na izbore ne samo u Rusiji, nego i u Evropi. Dakle, to je recept koji su smislili u CIA?

- Ja to ne znam, ali neosporno je da se mnoge zemlje mešaju u političke procese drugih zemalja. To nije ništa novo i time su se bavili i baviće se, ali Americi je to veoma teško da prihvati zato što...

Zato što su oni izuzetni i samo oni imaju prava to da rade. A ako to čini neko drugi onda je to nekako opasno.

- Ako govorimo o predsedniku Trampu, on nikada nije govorio o američkoj izuzetnosti. O tome je pričala Hilari Klinton. Tramp je u svom inauguracionom govoru dao prilično kontradiktorne izjave. Rekao je da će Amerika uvek imati na umu svoje nacionalne interese, ali će polaziti od principa da će i druge zemlje iznad svega stavljati svoje nacionalne interese. Štaviše, on je prvi put od Drugog svetskog rata rekao da Amerika neće nametati drugim zemljama svoj politički sistem i svoje vrednosti.

Dobro je što je Tramp to obećao u svom inauguracionom govoru. Ali utisak je da mu ne daju da sprovede u delo bilo šta od onog što je obećao. Saznali smo da ga tzv. "duboka država" ometa da transformiše odnose između Rusije i SAD. Kako vi to vidite?

- Ne poznajem Trampa niti kako radi njegova vlada, ali mi se čini da je veliki problem u tome što on nema poseban politički program. Dao je toliko izjava, a onda kad je došao na vlast mnogo toga je promenio. Veći je problem u tome što u Americi postoji realna podela vlasti, a Tramp možda nije shvatao da se Amerikom ne može upravljati kao korporacijom.

 

 

U Senatu je izglasano pooštravanje sankcija protiv Rusije. Te sankcije prvi put su otvoreno pogodili evropske interese. Da li se može reći da je jedna od meta tih sankcija Evropa?

- Mislim da je na Evropljanima da rešavaju kako da sprovode te sankcije. Ja na njih gledam dvojako: podržao bih lične sankcije protiv određenih članova vlade i posebno protiv onih kojima porodice i deca žive u Evropi, na Zapadu, koji tamo poseduju imovinu. A meni se lično čini da sankcije često ne donose rezultate. Primera je mnogo: sankcije protiv Irana, Kube. Ni sa Rusijom sankcije neće doneti efekat koji bi Amerika želela.

Može li se želja da se kazne kompanije koje bi htele da ulože novac u, na primer, "Severni tok 2" objasniti ekonomskom korišću za američke kompanije? Odnosno, iza toga se ipak krije gas?

- Glavni cilj je pre svega politički, a žele da ga postignu ekonomskim sredstvima. Ako 90 odsto blagostanja Rusije zavisi od cena prirodnih resursa i nema sumnje da ako neko želi da je kazni najlakše je da preseče glavni izvor tog blagostanja.

Sa druge strane, Amerika ima gas iz škriljaca koji želi da proda.

- Prodaja gasa iz škriljaca katastrofalno bi uticala na Rusiju. Ali zaključak je sledeći: Rusija treba da razmišlja o unutrašnjem razvoju privrede, da se skine sa naftne igle i zavisnosti od cena nafte i prirodnih resursa.

 

 


 

KOMENTARI (7)

Avatar placeholder

Misko

21.06.2017. | 09:52

Nema sanse Tako dugo dok se Srbija ponasankao treca svetska sila

Avatar placeholder

Ante

21.06.2017. | 11:45

Vidi vidi, kako Rus razmislja kad postane Amerikanac. Normalno i realno je opisao situaciju, kakvom je vidi vecina planete. Naravno, uvijek ima i odredjeni postotak ljudi koji umjesto jednostavnog i logickog objasnjenja, traze teorije urote, zakulisnih igara i slicno. Naravno da takve stvari postoje i postojat ce i dalje, ali bit stvari, je vecinom vidljiv svima. Rusija nije, nikad bila, niti ce biti, "drzava za primjer", dapace, mozda jedina na planeti koja je u novije vrijeme oduzela teritorij susjedu i pripojila ga sebi. Da je to neka druga drzava napravila, bila bi izolirana gore nego Sjeverna Koreja. Garantirala je Gruziji, ali i UKRAJINI granice, ako se odrekne nuklearnog oruzja. Pismeno. I onda se zale da neko drugi ne drzi do dogovora. Usmenog? Jedina njihova odbrana je u smislu " Amerikanci to isto rade, USA je losa" itd.. A tu istu Ameriku kritiziraju kad ne zele da se umjesaju negdje i zaustave sukobe, kad jedini imaju kapaciteta za to. Kao svjetska su sila, pa imaju i odgovornost prema svijetu. A kad se umjesaju, onda opet kritiziranje o "interesima". Rusi namjerno izostavljaju vaznu cinjenicu.. nigdje Amerika nije intervenirala sama, nego zajedno s vecinom zapadnih zemalja. Najvise sudjeluju jer imaju najacu vojsku. Ima ovaj Ruski Amerikanac pravo..onaj ko je imao posla s Rusijom, danas je najvise zabrinut, i ne vjeruju im nista. Jedino Srbija, a zasto, nemam pojma, jedino objasnjenje je da je Srbiji drag svatko ko je protiv NATOa, drugog razloga nema, jer ne vidim cime je to Rusija pomogla Srbiji.. par Migova? U zamjenu za NIS? Valjda nigdje jeftinije nisu kupili utjecaj nego u Srbiji.. pa u Hrvatskoj su potrosili par miljardi dolara u Agrokor, za neki sitni utjecaj, a kamoli koliko bi jos trebali da dobiju nesto slicno ko u Srbiji.. a koliko u Crnoj Gori.. Ali, to je Srpski interes, srpska drzava, i imate pravo prodati svoj utjecaj nekom za sitne ili velike pare, vas izbor. A balansiranje, to je tek posebna tema.... cisto sumnjam da uopce imate izbora o "balansiranju". Vrlo brzo ce neko da sjedne na vagu...svi koji "ne vole Srbiju", navijaju da se priklonite Rusiji sto prije. Ako imate pameti, radije razvijajte odnose s Kinom, oni jedini mogu parirati Americi i zapadu, barem malo.Rusija? Regionalna sila, nista vise.

Avatar placeholder

sacha

21.06.2017. | 10:48

Sto je babi milo to joj se i snilo.

OSTAVI KOMENTAR

Ime*

Komentar
Koliko je tri plus pet?
Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]

 Vreme
Beograd 19°  
scattered clouds
19°C
Beograd
  • Beograd
    19°
    scattered clouds
  • Novi Sad
    19°
    clear sky
  • Niš
    17°
    mist
  • Subotica
    21°
    clear sky
  • Zrenjanin
    19°
    scattered clouds
  • Klek
    19°
    clear sky
  • Kula
    17°
    clear sky
  • Sombor
    17°
    clear sky
  • Vrbas
    17°
    clear sky
  • Vranje
    19°
    few clouds
  • Prokuplje
    17°
    mist
  • Leskovac
    17°
    mist
  • Arilje
    16°
    clear sky
  • Kraljevo
    17°
    scattered clouds
  • Apatin
    17°
    clear sky
  • Vlasotince
    17°
    mist
  • Pirot
    17°
    mist
  • Inđija
    19°
    clear sky
  • Loznica
    17°
    few clouds
  • Grocka
    19°
    scattered clouds
  • Kovin
    19°
    clear sky
  • Ruma
    19°
    clear sky
  • Kladovo
    20°
    scattered clouds
  • Novi Pazar
    15°
    light rain
  • Jagodina
    17°
    scattered clouds
  • Ivanjica
    15°
    scattered clouds
  • Titel
    19°
    clear sky
  • Ub
    17°
    scattered clouds
  • Bor
    20°
    few clouds
  • Nikinci
    19°
    clear sky
  • Batajnica
    19°
    clear sky
  • Surdulica
    14°
    light rain
  • Ralja
    19°
    scattered clouds
  • Zlatibor
    14°
    clear sky
  • Popinci
    19°
    clear sky
  • Kosjeric
    16°
    clear sky

Štampano izdanje

Anketa

Zašto je Tramp Melaniji dodao loptu dobijenu od Putina?