NEMCI GLASAJU: Veći odziv nego na prethodnim izborima! Angela Merkel se bori za četvrti mandat!

U Nemačkoj je jutros u 08.00 sati počelo glasanje na parlamentarnim izborima. Više od 60 miliona Nemaca s pravom glasa pozvano je da danas izađe na izbore, na kojima će se odlučivati ko će u narednom četvorogodišnjem mandatu vladati najmoćnijom evropskom državom, a sve ankete ukazuju da će demohrišćani, kancelara Angele Merkel, i ovaj put pobediti

Birališta će biti otvorena do 18 časova. Prve nezvanične procene rezultata glasanja, iako ne postoji tačno utvrđeno vreme, očekuju se, sudeći prema dosadašnjim iskustvima, već nekoliko minuta posle toga.

17.50 - Desničarski AfD ipak nije svuda popularan. Na jednom plakatu u Berlinu parafrazirana je čuvena rečenica: "Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas, već šta vi možete da učinite protiv AfD".

17.02 -  Birališta su otvorena od 8.00 sati, a do 14.00 glasalo je 41,1 odsto birača, navela je komisija. 

To je malo niže nego 2013. kada je izlaznost u to vreme bila 41,4 odsto. Na prethodnim izborima konačna izlaznost bila je 71,5 odsto. 

Izborna komisija je pozvala Nemce da izađu i glasaju, ukazujući da su birališta otvorena do 18 časova. 

13:00 -  Nemački kancelar Angela Merkel, u pratnji muža profesora Joahima Sauera, glasala je danas u Berlinu na saveznim izborima.

Pre Merkelove, danas su glasali i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, kao i ministri odlazeće vlade i drugi visoki političari.

14: 26 -  Odziv birača na nemačkim saveznim izborima je prema prvim, neobjedinjenim procenenama, u mnogim izbornim mestima veća nego na prošlim održanim 2013. godine, javljaju nemački mediji.

Izlaznost u Minhenu je do podne bila oko 57 odsto, u Hamburgu 37 odsto, što je oko dva procenta više nego u isto vreme 2013. godine, u Nirnbergu je glasalo 29,6 odsto, dok je na prošlim izborima glasalo 26,4 odsto birača, pokazuju neobjedinjene procene, dok se prvi sveobuhvati podaci o izlaznosti očekuju nešto pre 16.00 sati.

Veliki broj nemačkih političara je već dao svoj glas na izborima, na kojima se danas odlučuje ko će u narednom četvorogodišnjem mandatu vladati ovom najmoćnijom zemljom Evropske unije.

12:30 - Nemački parlamentarni izbori od velike su važnosti za Izrael, jer je Nemačka jedan od najvažnijih saveznika Izraela u Evropskoj uniji, piše danas "Džeruzalem post".

Nemačka je glavni snabdevač Izraela naprednim podmornicama i obaveštajnim podacima i saveznik protiv usvajanja antiizraelskih mera u Ujedinjenim nacijama, navodi list 

11:00 -  Glasao je lider Socijaldemokratske partije (SPD) Martin Šulc.

 

 

10: 15 - Osim šest „etabliranih“ stranaka koje gotovo izvesno ulaze u Bundestag, na glasačkom listiću je još 36 malo poznatih i bizarnih. Tu su Marksističko-lenjinistička partija Nemačke, Feministička stranka „Žene“, Partija za promenu, vegetarijance i vegane ili recimo Stranka hrišćana odanih Bibliji. Svašta može da se kaže za politiku u Nemačkoj, ali teško može da se kaže da nema izbora. Jedan od izbora je i satirična partija „Partija“.

9:45 - Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer pozvao je danas birače da izađu na parlamentarne izbore.

- Glasanje je građanska dužnost. Izađite i glasajte. Svaki glas nešto znači, tako i vaš. Ljudi koji ne glasaju dozvoljavaju drugim da donose odluke o budućnosti naše zemlje - naveo je Štajnmajer u članku objavljenom u listu "Bild am Zontag".

8:22 -  U Nemačkoj je jutros u 08.00 sati počelo glasanje na parlamentarnim izborima na kojima kancelarka Angela Merkel ima velike izglede da osvoji istorijski četvrti mandat, dok bi u Bundestag prvi put posle više od pola veka mogli da uđu ultradesničari.

Prema anketama, konzervativni blok Merkelove na putu je da ostane najveća poslanička grupa, ali bi moglo da joj bude teže nego ranije da formira vladajuću koaliciju.

Bez Merkelove ili protiv njene volje u Berlinu neće moći da bude formirana nijedna vlada, kažu analitičari, ukazujući da će Nemci birati, pre svega, demohrišćane, za koje se procenjuje da mogu dobiti oko 35 do 37 odsto glasova.

U skladu sa istraživanjima javnog mnjenja i raspoloženjem građana, u Berlinu najverovatnije, neće biti političkih promena, a to bi moglo da znači da bi i u odnosu prema evropskim temama kao i evropskom putu Srbije, spoljna politika i podrška Nemačke mogla ostati nepromenjena. 

Na izborima, za koje pravo glasa ima tačno 61,5 miliona Nemaca, očekuje se da bi drugoplasirana partija, sa oko 22 odsto glasova, trebalo da bude Socijaldemokratska partija (SPD) Martina Šulca, "izazivača" Merkelove, dok bi treća po snazi u Bundestagu mogla biti desničarska "Alternativa za Nemačku" (AfD), partija dobrostojećih muškaraca i evroskeptika koja je najviše političkih poena dobila na temi izbeglica.

Ko će s Merkelovom vladati Nemačkom, ali i Evropom, otvoreno je pitanje, a analitičari ukazuju da bi nastavak vlade "velike koalicije" između njenih demohrišćana i socijaldemokrata Martina Šulca bio sasvim moguć i očekivan.

Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost takozvane "Jamajka koalicije" u bojama zastave te ostrvske zemlje.

To bi bila koalicija između demohrišćana (crni), partije Zeleni (zeleni) i liberala (žuti) koji će na čelu sa mladim Kristijanom Lindnerom, za koga se kaže da je "novi Genšer", ponovo ući u Bundestag.

Iako mnogi analitičari ukazuju na očekivanu pobedu Merkelove i njenih demohrišćana, podseća se, takođe, i da su istraživanja varljiva i ukazuje na američki primer.

Istovremeno se kaže da, iako sve računice govore u prilog Merkelove, u Nemačkoj postoji jedan broj građana "otuđenih" od aktuelnih i etabliranih partija.

Oni ne učestvuju u anaketama i za sada - ćute, tako da bi, možda, na štetu etabliranih partija, moglo dovesti do još bolje pozicije evroskeptički orijentisane AfD, za koju se veruje da bi mogla osvojiti devet odsto glasova, ali možda čak i 13 odsto.

MERKEL OSTAVILA BOLJI UTISAK OD ŠULCA, pokazala anketa posle TV duela

Za istraživače javnog mnjenja, problematična je i još jedna grupa, takozvanih "last-minit" birača, koji će u poslednjem trenutku odlučiti koga će birati, ukazuju analitičari.

Kada je reč o izboru kancelara, Nemci bi i kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli Merkelovu, ukazuju analitičari, a ankete pokazuju da lider socijaldemokrata Šulc, ne bi ni u tom slučaju imao velike šanse za izbor.

Kada je reč o tehničkom delu izbora, Nemačka je podeljena na 299 izbornih okruga. 

Među 61,5 miliona birača, na izbore je pozvano i oko šest miliona Nemaca migrantskog porekla, od kojih je 1,3 miliona turskog porekla, kao i veliki broj Rusa, Poljaka i Rumuna sa nemačkim državljanstvom.

Na izbore je pozvano i oko tri miliona mladih, koji sada glasaju po prvi put. Najveća starosna grupa birača su, međutim, oni iznad šezdeset godina i svaki treći nemački birač pripada toj kategoriji.

Iako u Nemačkoj ove godine ima oko 400.000 birača manje nego 2013. godine, izbori će biti znatno skuplji i koštaće poreske obveznike najmanje 84 miliona evra, odnosno, oko 14 miliona više, nego prošli put, pokazuuje računica.

Nemačka ima složeni izborni sistem, kakvi postoje samo u Mongoliji i na Novom Zelandu, mešavinu proporcionalnog i većinskog, u kome svaki birač ima dva glasa - prvim bira političku ličnost, za takozvane "direktne mandate" u Bundestagu, a drugim glasom partiju. 

Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, kao što, ponekad, može biti i izborni rezultat, koji može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da "pretrči" i da li se veliki treba da dogovore.

U Nemačkoj se, prema Ustavu iz 1949. godine, napisanom uz živo sećanje na strahote Drugog svetskog rata, niko na visokoj funkciji, ni predsednik države, ni savezni kancelar (šef Savezne vlade) ne mogu birati direktnim glasanjem građana, već samo u parlamentu.

Ustav predviđa da se najduže svake četvrte godine raspisuju savezni izbori na kojima građani ove 82-milionske nacije odlučuju o svojim predstavnicima u Bundestagu, kako Nemci zovu donji dom saveznog parlamenta.

Jedan od osnovnih zadataka Bundestaga je izbor saveznog kancelara, političara koji u političkom životu Nemačke "igra" glavnu ulogu i predstavlja centar moći i odlučivanja.

Član 63 nemačkog Ustava definiše izbor kancelara.

"Kancelar se, bez diskusije, bira u Bundestagu na predlog predsednika države", kaže se u Ustavu, ali se ne precizira rok u kojem predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.

Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora.

Kad je reč o tehničkoj proceduti izbora kancelara, on (ili ona) se bira tajnim glasanjem u Bundestagu.

Vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno - posle četiri godine, izborom novog parlamenta.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.