DOGAĐAJI PO KOJIMA ĆEMO PAMTITI GODINU ZA NAMA: Putin pobedio ISIS, Tramp zaratio s celim svetom!

Minula godina bila je turbulentna, najviše zahvaljujući predsedniku SAD Donaldu Trampu. Ipak, najznačajniji događaj je uništenje kalifata ISIS u Siriji i Iraku, za šta je zaslužan ruski lider Vladimir Putin

Godinu za nama pamtićemo kao veoma turbulentnu, ali je svakako  najznačajniji događaj pobeda džihadista Islamske države (ISIS) i uništenje njihovog kalifata u Siriji i Iraku.

Teroristička grupa razbijena je tri i po godine nakon što je zauzela velike delove Bliskog istoka, i to najviše zahvaljujući ruskoj vojnoj operaciji u Siriji. Džihadisti su u toj zemlji poraženi dve godine nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin tamo započeo vojnu operaciju. Iako time pretnja terorizmom u svetu nije nestala, analitičari kažu da je uništenjem kalifata ISIS ta  ekstremistička grupa izgubila svoje uporište i snagu.

Kad je reč o potresima tokom 2017, tome je najviše doprineo američki predsednik Donald Tramp, koji je već u prvoj godini mandata zaratio sa celim svetom. U očajničkom pokušaju da se distancira od dosadašnje politike SAD i sačuva "američku imperiju", zamerio se svima - Evropi, Kini, Rusiji, Latinskoj Americi, muslimanima...

Rusi pobedili ISIS u Siriji

Ruski predsednik Vladimir Putin 11. decembra proglasio je veliku pobedu nad džihadistima Islamske države (ISIS) u Siriji. Teroristi i njihov kalifat uništeni su zahvaljujući ruskoj vojnoj operaciji, započetoj 30. septembra 2015. Za malo više od dve godine ubijeno je najmanje 8.900 islamista. Veruje se da je 28. maja u vazdušnom udaru u Raki likvidiran i lider ISIS Abu Bakr el Bagdadi, što, međutim, još nije zvanično potvrđeno.

Istovremeno, ISIS je poražen i u Iraku, a premijer te zemlje Haider al Abadi objavio je 9. jula pobedu nad teroristima.

Tramp zaratio sa celim svetom

Američki predsednik Donald Tramp ušao je u Belu kuću 20. januara, a do kraja godine uspeo je da "zarati" sa celim svetom. Iako je u predizbornoj kampanji najavljivao da će imati bolje odnose sa Rusijom, oni su ipak pali na najniži nivo u istoriji. Tu zemlju zajedno sa Kinom proglasio je najvećim neprijateljima Amerike. Srozao je odnose i sa evropskim državama, a muslimanima širom sveta objavio je rat nakon što je početkom decembra priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela.

Kim umalo izazvao nuklearni rat

Lider Severne Koreje Kim Džong Un od januara do decembra testirao je šest balističkih raketa. To je svet dovelo na ivicu atomskog rata jer su SAD zapretile da će sravniti Severnu Koreju sa zemljom ukoliko nastavi da razvija svoj balistički i nuklearni program. Uprkos tome, Pjongjang je u septembru testirao hidrogensku bombu, a u novembru lansirao i najnoviji tip interkontinentalne balističke rakete, koja može da pogodi bilo koju tačku u SAD.

Neuspelo otcepljenje Katalonije

Španija je sprečila otcepljenje svoje provincije Katalonije, čiji su se građani 1. oktobra na referendumu izjasnili za nezavisnost. Katalonski lider Karles Pudždemon zvanično je proglasio nezavisnost te regije, ali je odmah nakon toga, pod pretnjom hapšenjem, pobegao u Brisel, gde se i danas nalazi. Vlada bogate španske provincije je pala, a na novim izborima, održanim u decembru, opet su pobedile separatističke stranke.

Si Đinping kao Mao Cedung

Predsednik Kine Si Đinping (64) postao je najmoćniji lider te zemlje. Osim što je reizabran za vođu države i Komunističke partije, u njen program upisan je njegov plan za razvoj zemlje. U pitanju je Sijeva teorija o novoj eri socijalizma sa kineskim karakteristikama, koja predviđa da će ta država do 2050. biti najmoćnija na svetu. Takvu čast pre njega imao je samo osnivač moderne Kine Mao Cedung.

Mugabe svrgnut zbog žene

Vojska Zimbabvea izvela je 15. novembra puč i smenila predsednika Roberta Mugabea, koji je vladao 37 godina. Novi lider postao je njegov zamenik Emerson Mnangagva, koji je Mugabeu dozvolio da ostane u Zimbabveu i dao mu garancije da neće biti procesuiran. Iste pogodnosti dobila je i Mugabeova bahata supruga Grejs, omražena u narodu, zbog koje je vojska i izvela puč.

Najsmrtonosnija pucnjava u istoriji SAD

Milioner Stiven Padok iz hotelske sobe u Las Vegasu automatskom puškom ubio je 58, a ranio 489 osoba na jednom koncertu. Pre nego što je policija upala u njegovu sobu, oduzeo je sebi život. To je najsmrtonosnija pucnjava u istoriji SAD.

Umro najveći plejboj svih vremena

Osnivač i vlasnik čuvenog američkog magazina "Plejboj" Hju Hefner preminuo je 27. septembra u 91. godini u svojoj vili na Beverli Hilsu u Los Anđelesu. Čoveku iza kojeg je ostalo bogatstvo od 43 miliona dolara mnogi su zavideli jer je uvek bio u društvu lepotica, a hvalio se da je imao seks sa čak više od 1.000 žena.

Teroristički napadi

- London, 22. mart - šest osoba je ubijeno, a 49 povređeno u napadu islamiste Kalida Masuda, koji je kombijem gazio ljude na Vestminsterskom mostu kod britanskog parlamenta. Napadač je ubijen u sukobu s policijom

- Mančester, 22. maj - čak 22 osobe su ubijene, a 59 je ranjeno kad se terorista ISIS razneo na koncertu američke pevačice Arijane Grande u Mančester areni

- London, 3. jun - osam ljudi je ubijeno i 48 povređeno u napadu trojice džihadista ISIS, koji su se kombijem zabili među pešake, a potom ih ubadali kod pijace Borou. Svu trojicu ubila je policija

- Barselona, 17. avgust - čak 16 osoba je ubijeno, a 150 povređeno kad ih je islamista Junes Abujakub kombijem pregazio u ulici La Rambla u Barseloni, pa pobegao. Devet sati kasnije, on i još petorica njegovih saučesnika iz vatrenog oružja ubili su jednog pešaka, a šest ranili na šetalištu u katalonskom letovalištu Kambrils. Sve napadače ubila je policija

- Sankt Peterburg, 3. april - petnaest putnika je ubijeno, a 45 ranjeno kad se uzbekistanski terorista Akbarzhon Jalilov razneo u prepunom metrou

- Menhetn, 31. oktobar - osam turista je ubijeno, a 10 ih je povređeno kad ih je uzbekistanski emigrant, džihadista ISIS Sajful Habibulaevič Saipov pregazio kombijem. Policija je napadača ranila i uhapsila.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.