VELIKO ISTRAŽIVANJE ZAŠTITNIKA POTROŠAČA! ŠTA NAM JE USTVARI PORUČILA SZO: Jedite domaće meso, kuvano, dinstano, bez dodataka

Najeminentniji srpski stručnjaci slažu se da crveno meso nije samo po sebi kancerogeno, ali da to može biti zbog načina na koji se obrađuje i svega što mu se dodaje da bi se poboljšali ukus i boja, produžio rok trajanja...

 

Nije krivo crveno meso, već način na koji se obrađuje i sve ono što se u njega dodaje. U velikom istraživanju koje je Zaštitnik potrošača sproveo nakon što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) obelodanila delove izveštaja o kancerogenosti jedne od osnovnih životnih namirnica, naši sagovornici, najeminentniji srpski stručnjaci, složili su se da  crveno meso nikako ne bi trebalo potpuno izbaciti iz upotrebe, ali da bismo svakako morali da povedemo računa o njegovom poreklu, načinu na koji je pripremljeno, količinama koje konzumiramo i pre svega dodacima koji se u njega umeću zbog ukusa, boje, roka trajanja...
 

To se manje-više poklapa i sa dodatnim tumačenjem naučnika SZO, koji su kao opasnost broj jedan označili prerađeno meso, odnosno ono koje je tretirano raznim postupcima (dimljenje, sušenje, dodavanje soli ili konzervansa, emulgatora, aditiva...) da bi mu se produžio vek trajanja ili neko drugo svojstvo. Kako navodi SZO, prerađivanje mesa dimljenjem, može dovesti do formiranja kancerogenih hemikalija, kojih ima i u dimu. Pripremanje mesa na visokoj temperaturi, kao što je prženje, grilovanje ili spremanje na roštilju takođe proizvodi štetne hemikalije. Kancerogeni sastojci u meso dospevaju i kroz ishranu stoke, dodavanjem aditiva, emulgatora, konzervansa, preteranim usoljavanjem... 

Pitanje količine

Profesor u penziji Ratko Jankov, nekadašnji šef katedre za Biohemiju na Hemijskom fakultetu u Beogradu, za Zaštitnik potrošača napominje da ovo otkriće i nije otkriće, s obzirom da se za mnoge supstance koje se sada pominju odavno zna da mogu biti štetne.

- Sve je pitanje količine i doze. Na primer, kad imamo domaće sušeno meso u takozvanoj salamuri, dakle rastvoru slane vode u koju se potapaju šunke i pršute, onda su ovakve izjave o kancerogenosti budalaste. Ali, kad je u pitanju industrijska proizvodnja, onda nemate pojma čega sve može da bude u proizvodima. Ukratko, domaća hrana je svakako mnogo bezbednija. Kada sami pravite kobasice, znate šta u njih ide: meso, beli luk, so. A, kad kupite industrijsko meso, nemate pojma koliko je tu soje, aditiva, raznih dodataka da bi meso bilo crvenije, i tako dalje - pojašnjava profesor Jankov i dodaje:
- U svim dimovima ima nekih supstanci koje na dugi rok i u velikim koncentracijama povećavaju verovatnoću dobijanja raka. Dakle, opet je u pitanju količina, odnosno doza. To znači, sve što je dimljeno nosi jednu određenu povećanu verovatnoću i ništa više od toga. Ako niste skloni tome, neće vam se desiti. To važi za roštilj i sve ono gde ima dima. Ali, s druge strane, dim je od pamtiveka uz čoveka. 

A drugi faktori?

Slično razmišlja i profesor Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka:

- Obrada mesa u današnje vreme zahteva razne konzervanse, pa ne znamo da li je samo meso odgovorno za nešto ili su to konzervansi. Ipak, u 19. veku ljudi nisu imali zamrzivače, pa su mnogo više meso solili i dimili i više ga jeli kroz sušene proizvode, a mortalitetna stopa je bila 50 umrlih od raka na 100.000 ljudi, dok je u Srbiji, uz razvoj dijagnostike i sve bolje lekove, u 2012. godini ta stopa bila 300 umrlih na 100.000 ljudi. To me navodi na zaključak da su neki drugi faktori možda ipak presudniji. Naravno, ne smemo smetnuti s uma ni da je prosečan vek ljudski znatno uznapredovao, a maligni tumori su bolest starije životne dobi.

Naš sagovornik objašnjava da SZO ima listu faktora rizika i svake godine se ta lista proširuje, ali svaka lista počinje duvanom. 

- Smatra se da 30 odsto svih vrsta kancera pada na teret duvana. A, kod raka pluća taj procenat je 90 odsto - zaključuje Čikarić.

Produžavanje roka

Redovni profesor Medicinskog fakulteta, higijenolog Goran Belojević objasnio je da meso samo po sebi nije opasno, ali može biti opasno ono što se nađe u njemu, odnosno aditivi i konzervansi.

- Meso je neophodna namirnica koja se mora jesti zbog belančevina i gvožđa, ali kada se peče na roštilju, onda to više nije meso, nego su to produkti sagorevanja uglja - rekao je Belojević.

On je ukazao da kada se proizvodi hrana za stotine hiljada ljudi postoji druga logika nego kada neko proizvodi hranu za sebe iz svoje bašte ili svog dvorišta i da se konzervansi dodaju zato što meso mora što duže da se održi.

- Kada se tovi stoka, njoj se ne daje samo hrana, nego i hormoni, što je uobičajen tretman, ali je važno kada se prestaje sa tim, koliko dana pre klanja, što je određeno da bi ti hormoni nestali iz mesa. Ne drže se, međutim, baš svi uvek toga, jer tu je ekonomija, što više hormona date, to je tov brži. Isto važi i za antibiotike koji se preventivno daju zdravoj stoci - istakao je Belojević.

 

 

         

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Dragica

pre 8 godina

Билоо кад дивно кад би научници навели од чега се не добија рак и постоји ли нешто што штити од 15 тона осиромашеног уранијума баченог на Србију....

9 0 Odgovori

Zdravka

pre 8 godina

Zekina ishrana , put do zdravlja .Grickanje šargarepice , malo kupusa , brokoli, karfiol i nikako da se napuni svako crevce , više gladni nego siti .

1 0 Odgovori

Lala iz Banata

pre 8 godina

Nema života u Srbiji - bez belog luka i slanine, govorili moji dedovi i babe, i poživeli po 90 godina starosti, a za večeru su jeli (kad su imali!) 3 zalogaja leba i slanine - laka večera, do ujutro se vari..a čisti i podmazuje organizam! Samo - traži čvrst karakter, treba znati stati - posle 3 zalogaja...! Nije lako Baz belog luka - nema pravog imuniteta,nema zdravlja, jeste miris malo neprijatan ali zato treba navikavati decu od "malih nogu" ukoliko žele da opstanu na ovoj oštroj kontinentalnoj klimi, gde se zdravlje traži pre svega TRADICIJOM ŽIVOTA I ISHRANE...a ne u nekakvom - priručniku ..!?

1 0 Odgovori

posmatrac sa severa

pre 8 godina

I dimljena riba izaziva rak, mislim da Japanci suse ribu na isti nacin kao Skandinavci a to uopste nije slicno susenju ribe na Balkanu. - Oni imaju ogromne susane na obalama mora oceana gde ribu suse na suncu i vetrovima. To su ogromne mreze, postrijenja. Pre bih rekao da je problem u zagadjenim morima i oceanima i da je riba zarazena u vodi. Koliko puta vidimo da cela jata riba uginu da skoljke uginu puna obala mrvih riba mrtvih skoljki.

2 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari