Vesti
"UBIJAĆE SVE PRED SOBOM!" Šešelj upozorio na veliku pretnju
124. 04. 2024. u 00:40
224. 04. 2024. u 00:40
Zaštitnik potrošača
ČIST BEZOBRAZLUK! Banke za vaše pare plaćaju 1%, fondovi i obveznice i po nekoliko puta više!
Oni koji odluče da ulože novac u kupovinu akcija, neki fond ili osiguranje izlažu se određenom riziku, ali mogu dobro da zarade
Za prosečnog građanina Srbije reč štednja obavezno asocira na banku. Ipak, u razvijenim zemljama banke odavno nisu jedine kojima klijenti poveravaju novac očekujući da se on "oplodi" u određenom vremenskom periodu. A, sve što se nudi žiteljima tih zemalja, manje-više je na raspolaganju i nama.
Ulaganje i čuvanje novca van banaka, naravno, ima svoje prednosti i mane: glavna prednost je veća zarada, posebno sada kad banke nude gotovo potcenjujuće kamate od 1%, čak i na oročene depozite (u evrima), dok je glavna mana izvesna doza rizika u tim vanbankarskim institucijama i činjenica da država ne garantuje kao za štedne uloge u bankama (do 50.000 evra).
- Novčana štednja ima samo jednog protivnika - inflaciju, koja smanjuje vrednost novca. Ona se ogleda u porastu maloprodajnih cena, pa tako danas za 1.000 dinara možete kupiti manje nego pre pet godina. Zato svako odvajanje novca sa strane mora biti praćeno kompenzacijom koja bi anulirala taj pad vrednosti. Kada bismo ušteđevinu čuvali u slamarici, ona bi vremenom sve manje vredela. Stoga je pametnije da tu ušteđevinu poverimo nekome ko će nam je vratiti s kamatom. Iako statistički gledano najčešće biramo banke, one nisu jedine koje nam nude kamatu. Statistika je takva jer vam niko nije objasnio šta banke rade sa skupljenom štednjom. Tu možemo saznati kako da dobijemo više od štednje - objašnjava Dušan Uzelac, vlasnik portala "Kamatica" koji ima i specijalnog savetnika koji za potrebe posetilaca kreira izveštaj sa preporukama o tome gde i kako štedeti.
Princip je isti...
Zlatno pravilo
Ne stavljajte sve u istu "korpu". Rasporedite svoju ušteđevinu na više mesta i tako umanjite rizik
Prema rečima našeg sagovornika, štednju možemo čuvati i u penzionom fondu, investicionom fondu, možemo kupiti i polisu životnog osiguranja ili državne obveznice.
- Bilo šta da odaberemo od navedenog, možemo očekivati veću kamatu, trenutno i nekoliko puta, od one koju nam sada nude u bankama. Primera radi, aktuelna stopa prinosa prilikom kupovine polise životnog osiguranja je 5% na evre, dok će vam u banci dati 1% - napominje Uzelac, i dodaje:
- Sve finansijske institucije - banke, investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuća društva, rade na istom principu, skupljena sredstva pozajmljuju onome kome trebaju uz naplaćivanje kamate. Što ste bliži onome ko je korisnik tog novca to ćete manje posrednika plaćati, odnosno ostvariti veću kamatu. I banke i osiguravajuća društva i penzioni fondovi i investicioni fondovi kupuju državne obveznice. One naš novac, koji su "kupile" od nas, preprodaju državi za npr. 6%. A za kupovinu državnih obveznica nema nikakvih posebnih uslova, to može svako.
Odvajanje za budućnost
Petar Jovanović, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke, za Zaštitnik potrošača kaže da su u Srbiji investicioni fondovi počeli da se razvijaju 2007. godine i trenutno upravljaju imovinom od 120 miliona evra.
- U uslovima smanjenih kamata na štednju u bankama, novčani investicioni fondovi mogu biti dobra alternativa, uz viši prinos, ali i uz dnevnu dostupnost sredstava. Ovakva vrsta ulaganja pogodna je za one ulagače koji nisu skloni riziku. Investicioni fondovi su pogodni i za kontinuirani vid štednje, budući da se kroz manja mesečna izdvajanja obezbeđuju sredstva za neki cilj u budućnosti, na primer školovanje dece, kupovinu automobila, stana...
GDE SVE MOŽETE ULOŽITI NOVAC
- štednja u banci
- investicioni fond
- dobrovoljno penzijsko osiguranje
- životno osiguranje
- kupovina hartija od vrednosti
Mnogi ne znaju da se sasvim lepo može zaraditi i kupovinom hartija od vrednosti, odnosno akcija.
- Za razliku od drugih tržišta, poput prodaje i kupovine stanova automobil... ovde morate kupovati preko posrednika, jer se tržište tako čini kredibilnim. Građani mogu kupovati i domaće i strane akcije, kao i državne hartije od vrednosti. Procenat koji se plaća brokeru zavisi od vrste i količine hartija od vrednosti, a značajno je i da se pri kupovini državnih hartija od vrednosti ipak mora raspolagati nešto većom sumom novca - objašnjava vajz broker Nenad Gujaničić.
POREĐENJE PRIHODA ŠTEDNJA - INVESTICIONI FOND
(na primeru Rajfajzen banke i Rajfajzen fondova)
ŠTEDNJA
Valuta RSD EUR
Iznos depozita 120.000 1.000
Kamata 1.11.2014. 5,75% 1,05%
Iznos kamate 6.903,24 10,51
Poreska stopa 0% 15%
Iznos poreza 0 1,58
Neto kamata 6.903,24 8,93
FOND CASH
Valuta RSD
Ulaganje 31.10.2014. 120.000
Prinos do 30.10.2015. 7,41%
Iznos prinosa 8.895,95
Stanje 30.10.2015. 128.895,95
Poreska stopa 15%
FOND EUROCASH
Valuta
Informer
RSD EUR
Ulaganje 31.10.2014. 119.089 1.000
Prinos do 30.10.2015. 2,88% 1,45%
Iznos prinosa 3.424,03 14,51
Stanje 30.10.2015. 122.512,83 1014,51
Poreska stopa 15% 15%
* Važna napomena kod investicionih fondova: prethodno ostvareni prinosi ne predstavljaju garanciju budućih rezultata. Investicije u fondu nisu osigurane kod agencije za osiguranje depozita. Iako fond teži povećanju vrednosti imovine, gubici su ipak mogući.
Planeta
RUSI ŠIKANIRAJU NEMCE U UN: Tražili od Berlina da bude koosponzor rezolucije o genocidu nad ruskim narodom u Drugom svetskom ratu
123. 04. 2024. u 22:11
223. 04. 2024. u 22:11
komentari
Micic Zivan
pre 8 godina
Zivo me interesuje koliko vam je Rajfajzen banka platila za reklamu ove prevare. Ja sam avgusta 2007 godine kod Rajfajzen investicionig fonda, kada je evro kostao 86 dinara, kupio investicione jedinice u vrednosti od 1.300.000 dinara i dobio sam negde oko 1200 investicionih jedinica. Napominjem da je to bila vrednost od oko 15.000 evra. Onda su me pozvali 30.03.2011 i rekli da je vrednost investicione jedinice zbog krize opala sa 1.100 din. na 128 din. ida oni osnivaju novi fond i da bi ja trebao da prebacim novac u taj drugi fond. A znate kako su prebacili novac? Oni su mojih 1200 investicionih jedinica obracunali po ceni od 128 dinara i to je ispalo oko 150.000 dinara e onda su mi te pare pretvorili u investicione jedinice "Rajffeisen WORLD" investicioni fond i onda sam dobio 128 investicionih jedinica cija je vrednost sada negde oko 195.000 dinara. Ako neverujete imam svu dokumentaciju overenu od Rajfajzen banke. Lopovi, sram ih bilo, vise ni penziju neprimam preko banke niti mojim clanovima porodice dozvoljavam da bilo sta imaju sa tom bagrom. A za to je kriv Dinkic, koji je pogasijo nase domace banke a doveo ove lopove. Sad vidim kakav je on strucnjak za ekonomiju, kad ni racun svoje stranke nemoze da izmiri.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.