Public

11:26 >> 11:26 Zaštitnik potrošača 0

Zastitnik potrosaca | 01. 12. 2015.

OVO JE NAJVEĆA BANKARSKA ZAMKA! Dozvoljeni minus je pet puta skuplji od kredita!

Raspon kamata na dozvoljeni minus u našim bankama kreće se od 19,46% (na godišnjem nivou) u Poštanskoj štedionici do 37,66% u Eurobanci EFG.

Zašto Srbi uvek biraju najskuplje? Iako na novac koji od banke pozajmimo kao dozvoljeni minus plaćamo mnogo veću kamatu nego kad su u pitanju krediti, to je i dalje ubedljivo najpopularniji bankarski proizvod na našem tržištu.

Bilo kako bilo, raspon kamata na dozvoljeni minus u našim bankama je popriličan i kreće se, prema podacima Narodne banke Srbije, od 19,46% (na godišnjem nivou) u Poštanskoj štedionici do 37,66% u Eurobanci EFG.

900
dinara mesečno plaća korisnik minusa od 30.000 dinara u banci čija je kamata 36% godišnje

Sagovornici Zaštitnika potrošača slažu se da je ovo najskuplji vid zaduživanja, ali i ne veruju da će se Srbi tako lako odreći navike da budu konstantno u dozvoljenom minusu, često i do maksimalnog iznosa koji im je dozvoljen.

Nije to 13. plata

Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva" kaže da građani, potpuno pogrešno, dozvoljeni minus često doživljavaju kao 13. platu.

- Dozvoljeni minus predstavlja jedan od najskupljih vidova zaduživanja građana kod banaka. Odobrava se kao takozvana dodatna pogodnost prilikom otvaranja računa i prebacivanja plate. Građani ga često doživljavaju kao 13. platu i često taj minus koriste do maksimalnog limita, čime zapravo banci plaćaju i najveću kamatu - napominje Gavrilović i dodaje:
- Taj minus treba koristiti samo u krajnjoj nuždi i nikako za finansiranje kupovine nekog trajnog dobra. Za to je svakako bolje uzeti kredit.

Odobravaju i kod
ugovora na određeno

Za razliku od kredita, koje je gotovo nemoguće dobiti ako niste zaposleni na neodređeno (osim onih baš kratkoročnih, na šest meseci ili godinu dana), banke dozvoljeni minus odobravaju i onima koji sa firmom imaju sklopljen ugovor o radu na određeno - tri meseca, šest meseci ili godinu dana. Tada se pozajmica odobrava do dana isteka ugovora o radu i potom produžava ako se i ugovor produži.

Dušan Uzelac, vlasnik portala "Kamatica", smatra da je najveći problem u nedostatku finansijskog planiranja.

- Malo ko od građana stavi na papir sve mesečne troškove i prihode i planira dugoročno. Kada bi odradili takvu godišnju analizu troškova i uzeli u obzir i letovanje i novogodišnje poklone i registraciju kola, dovoljne su samo te stavke, smanjili bi mogućnost uzimanja minusa za 50 odsto. Jer, upravo sa tom analizom znaće kada će im zatrebati dodatni novac. Samim tim, mogli bi na vreme sve da isplaniraju i ne bi bilo potrebe da se opredeljuju za minus, koji se gotovo uvek uzima za novac koji vam je brzo potreban ili za impulsivne kupovine. U ovom drugom slučaju, sve je već stvar našeg opredeljenja da li je to želja ili potreba - objašnjava naš sagovornik.

Komentarišući veliki raspon kamata za dozvoljeni minus u našim bankama, Uzelac dodaje:

- Meni je dovoljno što postoje kamate od 19% ili 20%. Samim tim mogu da kažem da tržište nudi izbor, a na nama je da to prepoznamo i da ne plaćamo skuplje ono što možemo da dobijemo jeftinije.

Pitanje za psihologe

Profesor ekonomije Mlađen Kovačević naglašava da je pitanje dozvoljenog minusa bankarsko, ali i psihološko.

- To je tema za bankare, ali definitivno i za psihologe. Prosto je neverovatno kako ljudi olako prihvataju neka rešenja i zadužuju se po enormno visokim kamatama. Nemoguće je za to naći racionalno objašnjenje, da li su možda nedovoljno obavešteni ili pritisnuti tolikom mukom i besparicom da ne mogu da biraju, zaista mi je teško da odgonetnem - kaže Kovačević.

I do dve plate

U jednom kraćem periodu banke su bile nešto opreznije u odobravanju dozvoljenog minusa, a onda su očigledno shvatile da im je to "zlatna koka". Tada su ponovo počele da odobravaju ovu pozajmicu u iznosu koji se kreće od cele plate klijenta, pa čak do dve zarade. Mnogi su dosta lakomisleno uzeli maksimalne iznose minusa na koje svakog meseca plaćaju popriličnu kamatu.

On napominje da je jedno sigurno:

- Nikakvog ekonomskog rezona da neko uzme dozvoljeni minus nema. Jedini izuzetak mogu da budu kratkoročne sitnije pozajmice sa računa, uz uslov da ih namirite čim budete imali novca, jer jedino tako nećete platiti veliku kamatu. Za sve drugo svakako je bolje uzeti kredit.

Informer

KAMATA NA DOZVOLJENI MINUS


Banka                          Godišnja kamata

Eurobanka EFG                       37,66%    
Findomestik                            35,77%
Sosijete ženeral                     35,10%
Rajfajzen                                 34,00%
Erste                                        32,91%
Sberbanka                              32,50%
Hipo banka                              32,27%    
OTP banka                              31,62%    
Pireus banka                          31,16%
Kredi agrikol                           31,08%
Komercijalna banka              30,77%    
NLB banka                              28,94%    
Inteza                                       28,94%    
Prokredit                                 27,59%
Vojvođanska                          27,64%
Alfa banka                              26,82%    
Unikredit                                 26,35%
AIK banka                               26,16%
Halk banka                             25,26%   
VTB banka                             24,89%
Marfin banka                         24,61%    
Jubmes banka                      20,24%
MTS banka                             20,17%
Poštanska štedionica           19,46%    
* podaci NBS, kamate na godišnjem nivou
** Telenor banka nema dozvoljeni minus kao ponudu za klijente

 

 

 


 

 


 

 

 

 

 

 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]