Informer

07:30 >> 07:30 Zaštitnik potrošača 7

Zaštitnik potošača | 29. 12. 2015.

ČISTA PLJAČKA! Evo koje banke u Srbiji za dozvoljeni minus naplaćuju i kamatu i proviziju!

Sosijete ženeral: To je naša poslovna politika. NLB: Plaća se samo kad klijent koristi isključivo tekući račun

 

Plaćamo i na mostu i na ćupriji! Tako otprilike izgleda usluga dozvoljenog minusa u nekoliko banaka u Srbiji, koje osim što, kao sve druge banke, naplaćuju pozamašne kamate na korišćenje ove pozajmice po tekućem računu, uzimaju i proviziju za obradu zahteva.

 

1%
od odobrenog iznosa najčešće naplaćuju banke za obradu zahteva

To znači da za dozvoljeni minus dvostruko plaćamo, a banka će nam naplatiti određeni iznos čak i ako ni jedan jedini dan ne budemo u minusu.

U praksi to izgleda ovako, na primeru Sosijete ženerala, jedne od banaka koje su se poslužile ovim trikom: onog trenutka kada poželite dozvoljeni minus i podnesete zahtev, praćen kompletnom dokumentacijom kao da uzimate kredit, banka će vam naplatiti 1% od iznosa odobrene pozajmice na ime obrade zahteva (dakle 500 dinara ako vam odobre minus od 50.000, 600 za 60.000, i tako dalje). Pri tome, nije im važno što će vam naplatiti kamatu veću od 30% na godišnjem nivou za svaki dan koji budete u minusu.

Jednokratno ili mesečno

Na pitanje zašto naplaćuju obradu zahteva za dozvoljeni minus i da li smatraju da je to fer prema klijentima, iz Sosijetea smo dobili štur odgovor:

- U skladu sa poslovnom politikom banke, u procesu odobrenja dozvoljene pozajmice obračunava se naknada kao i u slučaju drugih vrsta kreditnih proizvoda.

Kod nas je učešće raznih naknada u zaradi banaka uvek bilo veće u odnosu na druge zemlje
Prof. Zoran Grubišić, Bankarska akademija

Poput Sosijetea, još nekoliko banaka na srpskom tržištu na sličan način tretira svoje klijente u pogledu dozvoljenog minusa. Razlike su u detaljima, ali svima je zajedničko da će vam uzeti novac pre nego što počnete da koristite pozajmicu. Tako OTP banka jednokratno uzima 300 dinara. NLB banka obradu zahteva naplaćuje samo kada klijent koristi isključivo tekući račun. Ali, za razliku od ostalih, ova banka novac skida svakog meseca, u iznosu od 0,2% od odobrene pozajmice, što na godišnjem nivou dovede do naknade od čak 2,4% (ako vam je odobrena pozajmica od 50.000 dinara, NLB banka će vam, osim kamate, uzeti i 1.200 dinara na ime obrade zahteva). U NLB banci ovo objašnjavaju na sledeći način:

- Za klijenta je uvek najpovoljnije da u banci koristi kompletno rešenje za sve svoje finansijske potrebe, u vidu paketa računa, a ne samo jedan proizvod. To važi i za dozvoljeno prekoračenje. Korisnici paketa računa u NLB banci ("dobar račun", "zlatni račun" i "penzionerski račun") ne plaćaju naknadu za obradu zahteva, a dobijaju i SMS obaveštenja, izdavanje čekova bez naknade, usluge elektronskog i mobilnog bankarstva, kao i kreditne kartice bez naknade za obradu zahteva. Mesečni trošak održavanja paketa računa daleko je niži od pojedinačnih naknada za korišćenje uključenih usluga. Samo ukoliko klijent odluči da u banci koristi samo osnovni račun, plaća naknadu za obradu zahteva za dozvoljeno prekoračenje.

Bar je transparentno

Obradu zahteva za dozvoljeni minus naplaćuju još i Hipo banka (1% od odobrenog iznosa - minimum 300 dinara), Erste banka i Eurobanka EFG (u obe 1% od odobrenog iznosa).
Profesor Zoran Grubišić sa Bankarske akademije napominje da je kod nas učešće raznih naknada u zaradi banaka uvek bilo veće u odnosu na druge zemlje.

- Za očekivati je da se to polako smanjuje, odnosno da banke više zarađuju od kamata nego od ovih manje transparentnih troškova, ali očigledno za sada nije tako. S druge strane, sve te troškove klijent može da vidi kroz nominalnu i efektivnu kamatnu stopu koje banke moraju da predoče.


KUKAJU DA IM NE IDE, A ZGRNUŠE SILNU LOVU! Banke na lihvarskim kamatama uzele 800 miliona evra!

NIŠTA BEZ NJIH! DIJASPORA SPASAVA SRBIJU: Gastosi nam poslali više od 2 milijarde evra!

KAKO PAMETNO KORISTITI KARTICU?! Banke nam prodaju maglu, dajući nam više nego što zapravo imamo!

SAVETI ZA ŠTEDIŠE: Širom otvorite oči kada ulazite u menjačnice i banke!

 

 

 

 

 



Malo morgen

29.12.2015. 09:10

Кад су нам уводили "домаће а стране банке" рекли су нам да ће то бити боље него што смо имали. Шипак. Банке извлаче капитал из Србије, одређују банкарску камату и при том тврде да смо још увек у сфери "несигурна економија". Или што би рекли, кадија те тужи, кадија ти суди. Оправадње банака да немамо програма није тачно. Дајте нижу камату па да видимо.


djordje1953

29.12.2015. 10:24

drzavo reaguj zelenasenje je protiv zakonito i kaznjivo


Lazar Lazarević

29.12.2015. 10:35

Koliko jedan narod treba da bude tupav da bi shvatio da su stranci ovde da ZARADE a ne da nam poklanjaju bilo šta ... Da li je neko zaista verovao da je kapitalizam Diznilend gde se igra i peva po ceo dan ... Pa ako su STRANE INVESTICIJE ,, MOTOR RAZVOJA,, zašto su se sve afričke i azijske zemlje borile protiv kolonijalizma kao vrhunca ,,STRANIH IVESTICIJA,, ... Jadna je zemlja sa ovakvim ,,stručnjacima,, koji svakodnevno kokodaču da je vrhunac razvoja srpske ekonomije ništa drugo nego čist KOLONIJALIZAM !


Mila

29.12.2015. 09:01

Meni su u Komercijalnoj banci na Dina karticu naplacivali duplo. Svakog meseca mi kamatu uvecanu za troskove postarine skinu sa tekuceg racuna i isto toliko istog tog dana mi skinu sa Dina kartice. Kada sam intervenisala rekli su mi da je to pripisana kamata.


sale

29.12.2015. 09:39

pa sve te kamate naplacuje i Komercijalna banka a.d.; Postanska Stedionica... a njih niste nigde pomenuli, kao i veci broj drugih banaka koje gule kozu gradjans Republike Srbije. Ubedljivo najvece kamate su kod nas u RS, kao i naplate obrade kredita, odobravanje pozajmice i sl. Znaci duznicko ropstvo pod zastitom drzave. Drugo, pogledajte slucaj stednje i kredita u svajcarskim francima, svuda du obesteceni i zasticeni, jedino su kod nad pusteni pod led. Doslovno ljudi su dovedeni na najgori nivo i golo prezivljavanjen


kostadin

29.12.2015. 18:06

Nema više Tita i Jovanke. U komunizmu je sirotinja uzimala kredite a svake treće ili četvrte godine bila je devalvacija ili denominacija za dve , tri ili četiri cifre.. Tako je sirotinja vraćala kredit posle nekoliko godina u visini od paklice cigareta. Sada će ta ista sirotinja da vrati sve ono što su zabadava uzeli od države. Naravno do zadnjeg dinara i do zadnjeg stana. Zaključak je da je sirotinja pljačkala banke u komunizmu a u kapitalizmu vraćaju sve što su oteli i vraćaju se na početak.


dole

22.02.2016. 14:10

Banka poštanska štedionica za moguće prekoračenje računa unapred naplaćuje:n-1% od odobrene pozajmicen-naknadu za izveštaj kreditnog biroa 246 din in-trošak menice 50 din.nPored svega toga i efektivnu kamatu 28,85%.nZašto NBS ne uredi neodgovorno lihvarsko ponašenje banaka.n


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]