14.12.2017.
10 NAJPRLJAVIJIH TRGOVAČKIH TRIKOVA: Ovako nam prodavci legalno OTIMAJU PARE! Zoran Sinko
telegraf.rs/informer.rs | 13.02.2017. | 09:17

10 NAJPRLJAVIJIH TRGOVAČKIH TRIKOVA: Ovako nam prodavci legalno OTIMAJU PARE!

Današnji kupci sve više postaju kao glavni junak filma "Trumanov šou". Svakog dana na njih motri čitava armija marketinških stručnjaka koji proučavaju navike mušterija prilikom kupovine i pokušavaju da smisle sve lukavije i sofisticiranije tehnike prodaje.

 

 
Ljudi iz prodaje ovako pokušavaju da vam podvale:

1. Reklame koje stvaraju pogrešan utisak
Da bi pokazali koliko su im proizvodi sveži i učinili ih sočnijim i primamljivijim, fotografi ih prskaju vodom. Ovu tehniku uspešno koriste i prodavci voća i povrća.

2. Antireklamni slogani
"Žao nam je, ali ovo ne možemo da vam prodamo", poruka je koja se čita između redova nekih od "Folksvagenovih" slogana. Da li je takav pristup ikoga sprečio da kupi njihov automobil? Naprotiv: veća pažnja znači veću prodaju!

3. Precenjivanje
Na ovaj mudri trik naseda gotovo svako, a evo kako funkcioniše: prvo se prikaže najskuplji proizvod, a onaj sa najnižom cenom na kraju. Iako deluje povoljnije u odnosu na ostale, njegova cena je ipak preterano visoka. Takva taktika se uspešno koristi u restoranima. Kisela voda istog proizvođača ima različitu cenu u samoposluzi, u kafiću na železničkoj stanici i u restoranu. Ljudi su skloni da veruju restoranima kada je u pitanju kvalitet, pa su cene i do dva-tri puta veće. Na ovom primeru, prodavac nudi automobile različite vrednosti za istu mesečnu ratu, što navodi kupca da se zapita: Zašto da kupim jeftinija kola, ako nema razlike?

Shutterstock

4. Cena mamac
Skupoća je relativna. Cena mamac funkcioniše tako što cene drugih proizvoda pored nje deluju povoljno, navodeći mušteriju da donese "ispravnu" odluku.

5. Lažna sniženja
U prodavnicima često možemo videti etikete s precrtanim i novim cenama, odštampanim krupnim brojevima. Mali je broj onih koji sagledavaju da su takva sniženja uglavnom lažna. Prodavnice jednostavno naduvaju staru cenu za 20 odsto, nadajući se da niko nije zapamtio originalnu cenu proizvoda. Drugi primer lažnih sniženja su takozvane "specijalne ponude", kod kojih se, recimo, kafa i kolač nude po navodno povoljnoj ceni, pri čemu zbir pojedinačne cene jednog i drugog zapravo odgovara toj ceni. Suština je u tome što „specijalnu ponudu" nesvesno doživljavamo kao povoljnu.

6. Smanjenje pakovanja
Proizvođači poznatih brendova i samoposluge često se služe ovim trikom kako bi obezbedili stabilan profit, bez podizanja cene.

AP PHOTO

7. Grinov efekat
Prvi potpuno zatvoren tržni centar projektovao je arhitekta austrijskog porekla Viktor Grin. Pre njega, šoping-molovi su se sastojali od odvojenih jednospratnih zgrada, međusobno povezanih prolazima. Arhitekta je objedinio više prodavnica pod jednim krovom, stvarajući supermarket nalik na lavirint. Grinov koncept podrazumeva potpuno zaštićen svet u kojem je uvek toplo, koji je dobro osvetljen i udoban. To je mesto bez prozora i satova. Danas su gotovo svi tržni centri napravljeni na ovaj način. U takvom okruženju ljudi upadaju u stanje dezorijentisanosti i blagog transa, zaboravljajući zašto su zapravo došli. Dok šetamo po ogromnom šoping-centru, gubimo sposobnost razumnog rasuđivanja. Kao posledica toga, skloni smo da impulsivno kupujemo stvari i potrošimo više novca nego što smo nameravali.

8. Velika kolica
Kada kupci koriste kolica, a ne korpe, skloni su da potroše i do 40 odsto više novca. Osoblje supermarketa namerno postavlja osnovne namirnice (hleb i mleko) na što udaljenijem mestu. Na taj način mogu biti sigurni da će mušterije usput ubaciti i nekoliko dodatnih (i ne baš neophodnih) proizvoda. U mnogim samoposlugama hodnici usmeravaju kupce u pravcu suprotnom od kretanja skazaljke na satu, što ih takođe tera na neplanirane kupovine.

9. Antropomorfizam
Reč je o našoj sklonosti da ulažemo u stvari i bića s ljudskim osobinama. Tu spada i raspravljanje s računarima ako ne rade kako treba, tepanje automobilima i razgovaranje sa životinjama kao da su ljudi.
Animirani filmovi, kao što su "Cars" i "Minions", tipični su primeri antropomorfizma.
Kada kompanije koriste maskote u obliku životinja u okviru promocije svog brenda ili u dizajnu ambalaže, potrošači razvijaju simpatije prema tom liku, a samim tim i prema proizvodu. Antropomorfizam jača poverenje potrošača u kompaniju i njene proizvode, što dovodi do povećanja prodaje.

Informer

10. Lukavo raspoređivanje proizvoda
U svakoj samoposluzi gornje police su rezervisane za manje poznate brendove. Na srednjim policama su popularni, često reklamirani brendovi, dok se na najnižim policama nalaze proizvodi nepoznatih kompanija i proizvoda za decu. Iznamljivanje "zlatnih polica" skupo košta kompanije, što naravno utiče i na cenu njihovih proizvoda. Ukoliko ne želite da se upecate na ovaj mamac, uvek sledite jednostavno pravilo: pre nego što se odlučite za proizvod sa srednje police, uporedite cenu i kvalitet s proizvodima na gornjim i donjim policama.

KOMENTARI (2)

Avatar placeholder

bgd

13.02.2017. | 10:53

Svi misle da se razumeju u trgovinu pa školovani trgovinski znalci-prodavci nisu potrebni.To vam je isto kao da vam hiruršku intervenciju uradi mladi i atraktivni mesar!

Avatar placeholder

Dragan

13.02.2017. | 15:26

Mogu da koriste kakve god hoce trikove,uzalud im je novcanici u Srbiji su prazni... 5%bogatasa, 5 % srednjeg staleza i 90% sirotinje.

OSTAVI KOMENTAR

Ime*

Komentar
Koliko je tri plus pet?
Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]

 Vreme
Beograd 2°  
fog
2°C
Beograd
  • Beograd
    fog
  • Novi Sad
    fog
  • Niš
    overcast clouds
  • Subotica
    fog
  • Zrenjanin
    fog
  • Klek
    fog
  • Kula
    fog
  • Sombor
    fog
  • Vrbas
    fog
  • Vranje
    mist
  • Prokuplje
    overcast clouds
  • Leskovac
    overcast clouds
  • Arilje
    mist
  • Kraljevo
    mist
  • Apatin
    fog
  • Vlasotince
    overcast clouds
  • Pirot
    overcast clouds
  • Inđija
    fog
  • Loznica
    fog
  • Grocka
    fog
  • Kovin
    fog
  • Ruma
    fog
  • Kladovo
    light rain
  • Novi Pazar
    light rain
  • Jagodina
    mist
  • Ivanjica
    mist
  • Titel
    fog
  • Ub
    fog
  • Bor
    light rain
  • Nikinci
    fog
  • Batajnica
    fog
  • Surdulica
    light rain
  • Ralja
    fog
  • Zlatibor
    clear sky
  • Popinci
    fog
  • Kosjeric
    mist

Štampano izdanje

Anketa

Zašto Hrvati pokreću istrage protiv Srba sa zakašnjenjem od 26 godina?