DA LI UOPŠTE ZNATE ČIME PERETE KOSU?! Šamponi puni ŠTETNIH SASTOJAKA!

Natrijum lauril sulfat, propilparaben, amonijum lauril sulfat samo su neke od supstanci u sredstvima za pranje kose, a za koje stručnjaci tvrde da mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Mogu da izazovu alergije, iritaciju kože, a posebno da ugroze one koji imaju osetljivu kožu glave ili perut

Šamponi za kosu su puni problematičnih sastojaka, pokazalo je istraživanje Francuske organizacije potrošača (UFC - Que Choisir). Sa tvrdnjama ove ugledne organizacije, koja je članica Međunarodne organizacije potrošača za istraživanje i testiranje, slažu se i stručni sagovornici Zaštitnika potrošača, koji upozoravaju da su najštetniji oni šamponi koji najviše pene. Supstance koje sadrže, poput natrijum lauril sulfata, propilparabena, amonijum lauril sulfata, mogu da izazovu ozbiljne probleme sa kožom glave i alergije. Istina, proizvođači korišćenjem ovih supstanci ne krše zakone, ali ne haju mnogo ni za zdravlje svojih kupaca.

Dermatolog dr Gorana Isailović ističe da potrošači treba da izbegavaju sve šampone koji mnogo pene, jer što su više sapunjavi, imaju veću koncentraciju gore pomenutih neželjenih sastojaka.

- Šamponi koji u sebi sadrže alergene i ove hemijske supstance koje stvaraju veliku penu ne preporučuju se za svakodnevnu upotrebu. Ako je nešto penušavo i etiketirano poznatom markom, uopšte ne znači da je dobro i kvalitetno. Šamponi za kosu koji su pomešani sa natrijum lauril sulfatom ili, na primer, propilparabenom mogu da izazovu alergije, iritaciju kože, a posebno da ugroze one koji imaju osetljivu kožu glave ili perut - objašnjava doktorka Isailović.

Ona savetuje da su pravi izbori prirodni preparati i kozmetika, jer su sigurni i zdraviji.

- Svojim pacijentima preporučujem isključivo kvalitetne preparate sa oznakom da su prirodni i da nemaju "problematičnih" ili štetnih hemijskih jedinjenja. Zdravlje nema cenu, a koža, nokti i kosa moraju da se neguju i čuvaju - dodaje naša sagovornica.

Da šamponi koji su prepuni nedozvoljenih supstanci i pojačani aditivima i jakim mirisima mogu da imaju loš uticaj na našu kožu i kosu, upozorava i specijalista opšte prakse dr Nevenka Dimitrijević.

- Veoma je važno istaći da svi ti šamponi koji se uvoze u Srbiju nemaju isti kvalitet kao i u zemlji porekla. Zato su prepuni hemijskih supstanci, boja, pojačivača mirisa... Svega onoga što narušava naše zdravlje. Kada svakodnevno prete kosu takvim preparatima, svrab, iritacija i oštećenje kože, slab koren dlake, čak i kraste na glavi su neizbežni - ističe dr Dimitrijević.

Ona dodaje i da je najbolje koristiti one kozmetičke proizvode namenjene deci ili sa potvrdnom deklaracijom da su 100 odsto prirodni.

Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže za Zaštitnik potrošača da se pre svega treba koncentrisati na količine neželjenih sastojaka koje se stavljaju u šampone.

- Čim se te supstance nalaze u šamponima, znači da su dozvoljene za upotrebu, ali je važno obratiti pažnju na to u kojim količinama ih ima u šamponima, ali i u ostalim proizvodima. Takođe, potrošačima bi bilo dobro objasniti i u kojim dozama i koliko puta nedeljno određene šampone mogu stavljati na glavu - kaže Nikolić i dodaje da dokazivanje štetnosti određenih sastojaka u proizvodima dosta košta.

- Da bi neko mogao da proveri i klinički ispita nivo neželjenih sastojaka u određenom proizvodu, potrebno je da uradi sveobuhvatne laboratorijske analize, a to mnogo košta. Zato se ne možemo oslanjati na to, ali je odgovornost na proizvođaču da potencijalne kupce obavesti o svemu, kako o načinu upotrebe tako i o neželjenim reakcijama na određene sastojke - objašnjava Nikolić.

 

 

 

 

 

 

 

 

ŠTETNI SASTOJCI:

Propilparaben (Propylparaben)
Parabeni u proizvodima izazivaju burne reakcije u naučnoj javnosti. Ima ih više vrsta, a da nisu preporučljivi, možda najbolje govori i sama kozmetička industrija, koja sve više daje akcenat na proizvode koji ih ne sadrže. Povezuju se sa endokrinim poremećajima, pa čak i nekim vrstama kancera.
Metilizotiazolinon (Methylisothiazolinone MIT)
Alergen godine! Ovu nezavidnu titulu dobio je 2013. godine od Društva američkih dermatologa i od tada ga svake godine proglašavaju da je sastojak koji nanosi najveću štetu korisnicima. Uzrokuje kontaktni dermatitis, koji se često javlja i nekoliko dana nakon dodira s kožom. On se koristi da bi produžio rok trajanja preparata.
Amonijum lauril sulfat (Amonyum lauryl sulfate)
Kada se primenjuje u velikim količinama, vrlo je iritirajuć. Samo vrlo temeljno ispiranje može da spreči štetu koju izaziva. Nije toliko opasan u proizvodima koji mogu da se isperu, ali ako ga ima u proizvodima poput paste za zube pojedine studije ukazuju da može uzrokovati rak grla. Proizvođačima se savetuje da treba da ga eliminišu u proizvodima za decu i onim za negu intimnih delova tela.
Fenoksietanol (Phenoxyethanol)
Ovaj konzervans se koristi zbog mirisa u kozmetici. Mišljenja oko njega su kontroverzna, a mnogi naučnici zagovaraju njegovu zabranu jer postoji sumnja da štetno utiče na pluća, kožu i oči. Pojedine evropske zdravstvene organizacije su ga za sada ograničile u proizvodima namenjenim deci.
Natrujim lauril sulfat (Sodyum lauryl sulfate)
Ovaj sastojak omogućava masnim formulama da se rastvore u vodi. Natrijum lauril sulfat je poznati iritant, što naučnici tvrde decenijama. Poznat je kao sastojak koji izaziva kontaktni dermatitis.
BHT
BHA (Butylated hydroxyanisole) i BHT (butylated hydroxytoluene) su sintetički antioksidansi koji se nalaze u mnogim kozmetičkim preparatima. Uzrokuju alergijske reakcije na koži, a postoji sumnja da mogu uzrokovati endokrine bolesti, rak i probleme s reproduktivnim sistemom. Zbog toga je francuski Zavod za zdravstveno osiguranje tražio od nadležnih evropskih vlasti da ispitaju ovaj sastojak.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Danilo

pre 6 godina

D

0 2 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari