JEDEMO NAJSKUPLJU 'MILKU' U REGIONU! Rezultati našeg istraživanja će vas ZAPANJITI!

Uporedili smo koliko košta osam različitih proizvoda u Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni u odnosu na cene u srpskim marketima. Ispostavilo se da su razlike simbolične

Srbi piju najjeftiniju "koka-kolu", ali zato jedu najskuplju "milku" s lešnicima u regionu. Osim čokolade, kod nas je najskuplja i "hipp" kašica za bebe sa ćuretinom, za koju treba izdvojiti 233 dinara, dok je u Mađarskoj 45 dinara jeftinija.

Zaštitnik potrošača uporedio je srpske cene osam proizvoda različitih namena sa onima u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj i Bosni. Sudeći prema rezultatima, razlike u cenama nisu toliko drastične da bismo se uputili kod komšija u šoping. Pravila nema, kod nas su neki proizvodi istih proizvođača jeftiniji, a neki skuplji nego u komšiluku.

Kao što smo napomenuli, "milka" čokolada sa celim lešnicima kod nas drži najjaču cenu - košta 158 dinara. Hrvati za nju treba da izdvoje dinar manje, ali zato je u Mađarskoj možete kupiti za 99 dinara (259 forinti).

Ispostavilo se da je "kolgejt" pasta za zube kod nas značajno jeftinija, ali je zato "nivea" gel za tuširanje jedino skuplji u Mađarskoj. Poredeći cene krema "nutela" nalazimo se u zlatnoj sredini - skuplji smo od Slovenije i Bosne, ali jeftiniji od Hrvata i Mađara.

Visoke marže

Italijanske "barila" špagete nas svrstavaju u vrh liste, jer je ova testenina skuplja samo kod Mađara, dok u zemljama eks-ju košta nekoliko desetina dinara manje. Na listi se našla i tunjevina "rio mare", koja je skuplja samo kod Hrvata.

Ipak, tamo gde i  postoje razlike, ispostavilo se da su one neznatne, te je sve manje razloga (ukoliko zanemarimo razlike u kvalitetu) da se prelazi granica kako bismo napunili frižider i snabdeli sa kućnom hemijom.

Ono za šta se isplati otići u šoping van granica Srbije jesu obuća, odeća i tehnika. Ovi proizvodi istih proizvođača u Srbiji su znatno skuplji nego u regionu i nekim zemljama Evropske unije. Istu robu plaćamo skuplje jer domaći trgovci tvrde da najam lokala plaćaju više, a i broj obaveznih nameta je znatno veći.

Međutim, ispostavilo se da su trgovačke marže na ove proizvode u Srbiji ogromne. Iako su ti podaci strogo čuvana tajna, nezvanično se tvrdi da se na neke stvari trgovci ugrađuju čak i 100 odsto.

- Ukoliko je neka roba na akciji, tu je marža oko pet odsto, i tu nema nikakve zarade. Ne tehničke uređaje, prodavci se ugrađuju i do 80 odsto. Marža na hranu i kućnu hemiju je uglavnom od 20 do 25 odsto. Daleko veći problem je sa garderobom, gde je marža 40 odsto, a ako govorimo o brendiranim stvarima, ona doseže i 70 procenata. Tu cifru prelaze prodavci luksuznih proizvoda, poput parfema, skuplje kozmetike, stranih pića... - kaže dobro obavešten izvor Zaštitnika potrošača i dodaje da se trgovci ne libe dobre zarade kada je reč o bebi opremi.

Loša konkurencija

Stručnjaci smatraju da su kod nas marže velike zbog nedostatka konkurencije.

- Od 2001. u Srbiju je ušlo više trgovinskih lanaca i sa dolaskom svakog od njih očekivali smo situaciju da se snižavanjem cena bore sa ostalima za kupce. To se nije dogodilo, jer je konkurencija i dalje nedovoljna. Svi koji dođu ovde postaju jedna od malobrojnih firmi sa dominantnim položajem, pa određuju cene kako to njima odgovara - tvrdi profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić.

Ono što nas čini znatno jeftinijom zemljom za život jesu cene struje i gasa, a jeftiniji je i javni prevoz.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.