Informer

09:42 Zaštitnik potrošača 1

Zaštitnik potošača | 12. 05. 2018.

PET RAZLOGA DA TUŽITE BANKU! Proverite dobro sve ugovore O KREDITIMA KOJE STE PODIZALI!

Ove finansijske institucije, naročito do 2012. godine, sprovele su niz nezakonitih radnji na štetu klijenata i tako debelo uvećale svoj kapital. Ukoliko ste i sami žrtva po nekom od osnova, novac možete vratiti putem tužbe

Banke u Srbiji zaradile su nezakonito na račun građana oko 60 miliona evra. Ove finansijske institucije, naročito do 2012. godine, sprovele su niz nezakonitih radnji na štetu klijenata i tako debelo uvećale svoj kapital. Međutim, većina opljačkanih ljudi nije ni svesna da svoj novac može da vrati putem tužbi, čiji je ishod pred domaćim sudovima sve češće u njihovu korist.
Zaštitnik potrošača i udruženje "Efektiva" sastavili su listu nepravilnosti na osnovu kojih može da se podnese tužba, a da se mogu nadati pozitivnom ishodu, potvrđuje niz potvrđenih presuda pred drugostepenim sudovima.

- Pozivamo sve one koji žele da ostvare pravo na povraćaj svog novca, da provere ugovore, pa ako naiđu na neku od navedenih nepravilnosti, mogu da tuže banku. Iznosi koji se mogu dobiti, zavise od visine kredita, a često mogu biti i po nekoliko hiljada evra ili franaka - kažu u "Efektivi".

1.
Jednostrano povećavanje kamate

* Do kraja 2011. godine, banke su koristile odredbu ugovora koja je predviđala da ugovorenu kamatu mogu da povećaju u "skladu sa promenama poslovne politike". To je značilo da ona kamata zbog koje je klijent došao u banku nije važila do kraja otplate kredita, već je često menjana tako što je povećavana, a čime je povećavana i mesečna rata.

RAZOTKRILI SMO VELIKU SBER PREVARU! Ništa od stana za 10 dana!

2.
Naplata kredita po nepovoljnijem kursu


* Često se dešavalo da banka kredite, koji su indeksirani u evrima ili švajcarskim francima, korisniku isplati po nižem kursu (kupovni ili srednji), a naplaćuje po višem (srednji ili prodajni). Banka se na taj način bogatila od klijenta jer mu je isti novac u devizama računala različito kada treba da mu isplati kredit i kada treba da ga naplati.
Na primer: kredit je odobren u iznosu do 1.000 evra, ali je u dinarima isplaćen po kupovnom, najnižem kursu (recimo po 117 dinara), ali ga je banka naplaćivala po srednjem, ili još gore, po prodajnom kursu. Prodajni kurs su banke često formirale po sopstvenim potrebama, pa je bilo slučajeva da je prodajni kurs u banci nekoliko dinara veći od prodajnog kursa NBS. Ovakvo postupanje je suprotno članu 15. Zakona o obligacionim odnosima i već je sankcionisano sa nekoliko pravnosnažnih presuda.

3.
Nezakonita zatezna kamata

* Zakonom o visini stope zatezne kamate, do 2012. je bila predviđena visina ove stope na dinarska dugovanja, dok se na devizna koristila sudska praksa koje je predvidela obračun domicilne kamate centralne banke valute u kojoj je kredit isplaćen (Evropske centralne banke za kredite u evrima i Švajcarske narodne banke za kredite u francima).
Uprkos tome, neke banke su ugovarale svoju zateznu kamatu, što je bilo potpuno nezakonito.

ZELENAŠI KAKVE SVET NE PAMTI! Banka naplatila proviziju za kredit 235.930 EVRA!

Nakon 2012, kada je promenjen Zakon o zateznoj kamati, propisane su stope i za devizne kredite, ali su neke banke nastavile svoju politiku, koja je takođe sankcionisana sa nekoliko desetina pravnosnažnih presuda u korist klijenata.
Banke koje su naplaćivale nezakonitu zateznu kamatu su:
- Prokredit - 0,5% dnevno - podneta krivična prijava za zelenašenje, izgubili nekoliko sporova
- Eurobanka - 0,1% dnevno ili 36,5% godišnje
- Kredi Agrikol - 0,13% dnevno na dinarske i evro kredite

4.
Troškovi obrade kredita

* Banke nisu smele da naplaćuju ovaj trošak (to je potvrdio i Vrhovni sud), jer sva zarada banke mora biti sadržana u kamati koju banka obračunava. Već je doneto i nekoliko desetina pravnosnažnih presuda u korist klijenata.

5.
Provizija za Nacionalnu korporaciju

* Banke ni ovaj svoj trošak nisu smele da naplaćuju od klijenata na ovaj način već su morale da ga uračunaju u kamatu. Ovde je osim Zakona o obligacionim odnosima prekršen i Zakon o osiguranju. Naime, treće lice (korisnik kredita), plaća osiguranje za nešto gde nije osiguranik, odnosno korisnik plaćene polise, već je to banka. Do ovog trenutka doneto je sedam prvostepenih presuda u korist klijenta (ima i jedna u korist banke).

OVAKO NAS BANKE DERU! Ni čekovi više NISU BESPLATNI, na njima nam otimaju OZBILJNE PARE!

60 miliona evra banke su zaradile nezakonito



ana dij

14.06.2018. 10:55

sve banke treba proterati iz Srbije, stari SDK je bio dobar, a plata preko blagajnika firme da se prima. Ali bankarski lobi je prejak i niko mu se ne može suprostaviti. Nevolja je jedino što su banke, (kao neke obaveštajne službe - a možda i jesu) prilikom odbravanja kredita prikupile sve podatke o našem stanovništvu (gde živi, koliko godina na istoj adresi, da li udata/ oženjen, koliko dece, kakav stambeni prostor,tako da sve znaju o nama


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]