Informer

08:45 Zaštitnik potrošača 0

Zaštitnik potošača | 26. 05. 2018.

VELIKA UNIKREDIT PLJAČKA! Za troškove kredita uzimaju i do 210.000 dinara!

Nude pozajmicu "za sve što vam je važno", pa na tome nezakonito i debelo zarađuju * Ako od ove banke pozajmite 3.000.000 dinara sa rokom otplate od 120 meseci, uzeće vam 60.000 za administrativni trošak, a potom svake godine po 15.000 dinara za godišnju naknadu * Uz sve to, kamata na ovu pozajmicu dvostruko je veća od one koju vidite u reklami. Umesto očekivanih 4,99 odsto, kamatna stopa je zapravo 9,99 procenata

Fiksna kamata od 4,99 odsto za kredit zvuči kao vrlo povoljna bankarska pozajmica. I bila bi da je baš sve tako kao što možete da čujete u reklami Unikredit banke za "dinarski keš kredit sa fiksnom kamatnom stopom", gde potencijalnim klijentima poručuju da njihovi snovi mogu da postanu stvarnost ukoliko ze zaduže pod ovim uslovima.

Naime, kako možete videti u reklami, Unikredit daje zajam do 3.000.000 dinara sa maksimalnim periodom otplate 10 godina, sa pomenutom kamatom. Međutim, te uslove ćete dobiti samo ako se odlučite da pozajmite 700.000 dinara i da ih vratite u roku od tri godine. Ukoliko je period otplate duži, a pozajmica veća, i kamata skače, te ide i do 9,99 procenata ukoliko odaberete maksimalan iznos sa maksimalnim rokom otplate (pogledaj tabelu).

Međutim, tu nije kraj. Ovaj kredit, a što ne možete videti u reklami, podrazumeva i astronomske dodatne troškove. Dok druge banke, od kada su ljudi masovno počeli da putem suda naplaćuju nezakonski uzet novac, sve masovnije daju kredite bez troškova obrade i administriranja, ova banka uzima dva takva nameta.

Sud je ustanovio da, u skladu s obligacionim odnosima, banka kao jedinu cenu kredita sme da naplaćuje samo kamatuDejan Gavrilović, Efektiva
15 odsto pozajmice uzeće vam Unikredit banka za troškove

Odmah po uzimanju kredita, morate da izdvojite administrativni trošak koji iznosi dva odsto od pozajmljene sume, a koji ne može da bude manji od 1.600 dinara. Zatim, svake godine dok otplaćujete kredit, Unikredit banka će vam naplaćivati "godišnju naknadu za održavanje kredita", koja iznosi 0,5 odsto od pozajmljene sume.

ZELENAŠI KAKVE SVET NE PAMTI! Banka naplatila proviziju za kredit 235.930 EVRA!

Ako sve ovo prevedete u novac, dolazite do računice od koje će vam se zavrteti u glavi. Najgore će proći oni koji se odluče da pozajme 3.000.000 dinara sa rokom otplate od 120 meseci, koji će mimo kamate morati da banci iskeširaju 210.000 dinara. Već u startu moraju da izdvoje 60.000 za administrativni trošak od dva odsto, a potom svake godine po 15.000 dinara za godišnju naknadu za održavanje kredita. Dakle to vam je mimo kamate još 15 odsto dodatog nameta.

MALTRETIRAJU ME ZA MOJE SOPSTVENE PARE! Jelena M. u kandžama UNIKREDIT BANKE!

S obzirom na zvanične podatke koji govore da banke sve više zarađuju na provizijama, a sve manje na kamatama, ni ovaj namet ne treba da nas čudi. Dejan Gavrilović, predsednik udruženja bankarskih klijenata "Efektiva", kaže da banke sve češće naplaćuju razne druge usluge koje nude.

BIVŠI STUDENTI U KANDŽAMA UNIKREDIT BANKE! Diplomci moraju da otplate studentske kredite i to ODMAH I SVE!

- Razne provizije za obradu kredita, prevremenu otplatu i administriranje kredita, sve to je izričito zabranjeno Zakonom o obligacionim odnosima, član 1065, ali korisnici bankarskih usluga nemaju nikakvu zaštitu, pa banke to koriste radi dodatne zarade. NBS bi mogla nešto da uradi, da traži izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kako bi bilo jasno definisano da banke ne smeju da naplaćuju ništa više sem kamate, u koju treba da uračunaju sve svoje troškove - kaže Gavrilović.

Informer

On ističe da banke u Srbiji poslednjih 15 godina na ovaj način pelješe građane i privredu i da su im tako otele više od 100 miliona evra.

- Samo na stambenim kreditima, ako se uzme da je prosečan iznos kredita bio oko 50.000 evra, banke uzmu na obradi kredita jedan odsto, odnosno oko 500 evra u proseku. Kod keš kredita naplaćuju između dva i pet odsto od iznosa pozajmice. Pozivam banke da prestanu da naplaćuju tu proviziju. Ako to ipak ne učine, onda građani treba da ih tuže i tako ostvare pravo na povraćaj novca - dodaje Gavrilović.

Osnov za tužbu
Banke nisu smele da naplaćuju ovaj trošak (to je potvrdio i Vrhovni sud), jer sva zarada banke mora biti sadržana u kamati koju banka obračunava. Već je doneto i nekoliko desetina pravnosnažnih presuda u korist klijenata.

- Sud je ustanovio da, u skladu s obligacionim odnosima, banka kao jedinu cenu kredita sme da naplaćuje samo kamatu. To znači da svi troškovi koje banka ima u postupku realizacije kredita moraju da budu uračunati u kamatnu stopu i da nikakvi troškovi ne mogu da se naplaćuju dodatno - kaže Gavrilović.

Da je taj trošak banke fiktivan, potvrđuje, kako kaže, činjenica da banka za isti posao za različite kredite naplaćuje različite iznose. On objašnjava da je prva pravosnažna presuda osnov za svaku tužbu za nezakonitu naplatu troškova obrade kredita.

BANKE KRIJU KEŠ POKOJNIKA! Posle smrti klijenta tri godine nikom ne javljaju za njegove račune!

- Pravo na povraćaj novca se ostvaruje putem tužbe, a može da ga ostvari svako ko je u poslednjih 15 godina uzeo bilo koji kredit u bilo kojoj valuti. Ono što je važno je da u ovom postupku nema zastarevanja, tako da tužbu mogu da podnesu i oni koji su kredite već isplatili - kaže Gavrilović.

Sitna slova u reklami

Informer


Da bi se zakonski ogradila, ova banka je u reklami sve gorepomenute zamke ispisala sitnim slovima koje je nemoguće pročitati. Stručnjak za marketing profesor Cvijetin Milivojević kaže za Zaštitnik da su mnogi u lancu oglašavanja i marketinga krivi što obmanjujuće reklame stižu do potrošača.- Agencije koje rade reklamne spotove, ali i sami oglašivači trude se da uštede oglasni prostor bilo da je reč o onom u novinama, na bilbordu ili onom koji ide kao televizijska reklama. Napišu sitnim slovima koliko je i kada zapravo određeni proizvod efikasan, a opet ostane im dovoljno vremena za klasičnu oglasnu poruku. Oglašivač, potom servisna oglašivačka agencija preko koje se oglašivač oglašava i koja prosledi tu reklamu prema mediju, a potom i medij, imaju interes da reklama ipak bude objavljena. Mediju je u interesu da ne bude previše rigidan u tumačenju onoga što je njegova zakonska obaveza i vrlo često zažmuri na neki neprimereni sadržaj u reklami. Nijedan medij zbog toga nažalost neće odbiti emitovanje reklame iako bi po zakonu trebalo da odbije tu reklamu, jer i mediji su odgovorni za sadržaj reklame, kao i agencija i oglašivač. S obzirom da je svima u interesu da se reklama plasira na tržište iz finansijskih koristi, svi ćute - kaže Milivojević i dodaje da u samom oglašavanju postoji i niz drugih propusta.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]