KO PODIŽE KEŠ, CRNO MU SE PIŠE! Plastika u inostranstvu za vas veliki trošak, a za bankare dobra zarada

Informer

21:41 Zaštitnik potrošača 0

Z. P. | 29. 04. 2019.

KO PODIŽE KEŠ, CRNO MU SE PIŠE! "Plastika" u inostranstvu za vas veliki trošak, a za bankare dobra zarada

Podizanje gotovine na bankomatima van granica Srbije podrazumeva velike provizije, naročito kod kreditnih kartica * Banke zarađuju i prilikom konverzije dinara u stranu valutu jer primenjuju kurs daleko nepovoljniji nego menjačnice

Korišćenje bilo kreditnih, bilo debitnih kartica van granica Srbije može debelo da vas košta, upozoravaju stručnjaci. Iako je bezbednije nositi plastiku nego keš, podizanje novca u inostranstvu ili plaćanje karticom je odlična prilika za zaradu bankarskog sektora.

Troškovi su dvostruki - jedan je konverzija dinara u devize po veoma nepovoljnom bankarskom kursu, a drugi su provizije za podizanje novca, pa čak i ako vaša banka nema filijalu tamo gde ste otputovali.

Na primer, kada u inostranstvu podižete novac sa svog dinarskog računa, gubite na konverziji domaće valute u evro. Tako će na sumu od 1.000 evra taj trošak biti bar 2.000 dinara u odnosu na to da ste evre kupili u menjačnici u Srbiji pre polaska na put. Sledeći namet su provizije, koje se prilikom korišćenja platnih kartica kreću uglavnom oko dva do tri odsto po svakoj transakciji. To znači još dodatnih 20 do 30 evra na pomenutu sumu. Najgora opcija je korišćenje kreditnih kartica, gde na sve to plaćate dodatnu proviziju za keš, od uglavnom tri procenta.

Nerealan trošak


Najveća zabluda je da nema provizije kod banaka iz iste grupacije. Jer malobrojne su banke u inostranstvu koje ne naplaćuju proviziju za podizanje novca s bankomata i koje imaju takav ugovor s matičnom bankom u Srbiji.
Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da su provizije za plaćanje karticama u inostranstvu, ali i kursevi po kojima se konvertuje dinar u evro prilikom podizanja sa bankomata zapravo lukavo poslovanje banaka, kojima je cilj da zarade što više novca.
- Te sume koje se ljudima uzimaju kada otputuju van Srbije, a primorani su da koriste kartice, veoma su velike, a troškovi su nerealni. To je klasično bankarsko poslovanje koja ima za cilj da od klijenata uzme i zaradi što više. To su ogromni iznosi, pa vam plaćanje karticama ispadne skoro kao iznos letovanja ili nekog puta. Kako biste izbegli da budete bankarska žrtva, moj savet je da na putovanje uvek nosite keš i da plaćate valutom koja važi u toj zemlji, a da kartice i bankomate van Srbije izbegavate u širokom luku - objašnjava Madžar.

Informer

Udar na budžet

Prema rečima direktora finansijskog portala "Kamatica" Dušana Uzelca, tradicionalno se zna da u Grčkoj i Turskoj nije popularno plaćanje karticama, pa ukoliko putujete ka ovim destinacijama, savet je da ponesete dovoljnu količinu novca za svakodnevne troškove.
- Ukoliko novac sa svog računa podižete u inostranstvu, isto vam se crno piše, jer su modeli naplate provizija drugačiji i zavise od banke i bankomata, ali i od toga da li koristite usluge matične ili tuđe banke. To znači da, ukoliko podižete 100 evra sa bankomata, provizija će vam biti čak dva evra plus još dva odsto, što ispadne trošak od četiri evra - objašnjava naš sagovornik i dodaje:
- Podizanje keša sa kreditne kartice još je veći udar na budžet klijenata. Treba imati u vidu da se te provizije obračunavaju mimo kamata koje podrazumeva svaka kreditna kartica. Da ne pričam o različitim i veoma nepovoljnim kursevima kada se na bankomatu dinar konvertuje u evro - priča Uzelac.

FOLIJA KRIVA ZA CRVE U "MANČMELOU"?! JAFA promenila ambalažu i NOVI SLATKIŠ ZAPAKOVALA HERMETIČKI!

5 saveta Narodne banke


1. Pre nego što otputujete, proverite u banci da li kartica koju imate može da se koristi u inostranstvu, kao i koje su naknade za korišćenje.
2. Visina provizije za korišćenje bankomata u inostranstvu razlikuje se zavisno od vrste kartice, iznosa koji se podiže i same banke. Ukoliko ste primorani da podignete novac s bankomata, u tu svrhu koristite debitnu karticu, jer su provizije najčešće niže nego za kreditne kartice.
3. Provizija za podizanje novca s bankomata u inostranstvu kreće se od minimalno utvrđenog iznosa koji nije vezan za sumu novca koji se podiže, tako da se neretko dešavalo da korisnicima bude naplaćena veća provizija za podizanje novca s bankomata od samog iznosa koji su na istom bankomatu podigli.
4. Ukoliko posedujete platnu karticu koja zadužuje vaš dinarski račun, morate imati u vidu troškove konverzije valute, čija se visina razlikuje od vrste valute i same banke.
5. Ukoliko je platna kartica vezana za dinarski račun, prilikom plaćanja karticom banka će, nakon konverzije, automatski rezervisati sredstva na vašem računu u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti.



 


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]