PAŽNJA! HAKERI VREBAJU! Učiniće sve da vas špijuniraju i opljačkaju! OVO SU SAVETI KAKO DA SE ODBRANITE!

stock

18:46 Zaštitnik potrošača 0

Zastitnikpotrosaca/bankar.rs | 21. 02. 2020.

PAŽNJA! HAKERI VREBAJU! Učiniće sve da vas špijuniraju i opljačkaju! OVO SU SAVETI KAKO DA SE ODBRANITE!

Veliki broj klijenata banaka koristi internet bankarstvo kod kuće na računaru ili obavljaju bankarstvo u pokretu pametnim telefonom ili tabletom.

Uprkos visokim sigurnosnim standardima, uvek postoji rizik da će kriminalci pokušati da špijuniraju podatke o ličnom pristupu ili zloupotrebe Vaš digitalni identitet.

Špijuniranje ili “lov na podatke”, poznato kao “krađa identiteta”, čini oko 12 odsto svih slučajeva sajber-kriminala prijavljenih u 2017. godini a prosečna šteta je 4.000 evra po slučaju.

Kako bi se sprečila takva šteta i kako bi se internet bankarstvo moglo nesmetano sprovoditi na računaru ili pametnom telefonu, potrebno je poštovati ​​nekoliko osnovnih pravila. Potrebno je da imate poslednje verzije: operativnog sistema, virus skenera, firewalla i bankarske aplikacije.

Kućni računari mogu biti prva “ulazna vrata” za pristup kriminalcima. Ako nisu adekvatno zaštićeni, otvorena su “ulazna vrata”. Ako bankarstvo obavljate putem interneta, trebalo bi da koristite virus sekener i firewall. Svako ko vodi računa o redovnim ažuriranjima softvera ostaće siguran, uključujući i operativni sistem. Dostupna ažuriranja trebalo bi da odmah instalirate čim dobijete obaveštenje, kako bi se osigurala odgovarajuća zaštita od virusa i trojanaca.

Internet bankarstvo na nepoznatim računarima stoga se ne preporučuje jer ne možete biti sigurni da li je računar odgovarajuće zaštićen. Isto se odnosi i na pametne telefone i druge mobilne uređaje: ko obavlja bankarske transakcije i koristi bankarske aplikacije, uvek mora ažurirati operativni sistem i aplikacije.

Preuzmite samo bankarske aplikacije iz ovlašćene prodavnice aplikacija

Aplikacije za bankarstvo trebaju se instalirati samo iz ovlašćene prodavnice aplikacija na vašem pametnom telefonu ili tabletu (Google Play Store / Apple App Store).

Za instalaciju ne smeju se pratiti nikakve, možda lažne, “informacije” o preuzimanju s reklamnih e-poruka ili web stranica. Pazite na besplatne verzije! Takođe, uvek budite skeptični prema plaćenim aplikacijama, jer bi to mogao da bude i zlonamerni softver.

Ne čuvajte šifre, brojeve transakcija i druge pristupne podatke na uređajima

Lozinke, lični identifikacijski brojevi i transakcioni autentifikacioni broj nikada se ne smeju čuvati ​​nešifrirano u aplikacijama, “u oblak” ili na hard disk. Čak i ako su sačuvani kao telefonski brojevi u adresaru, to ne pruža dovoljnu zaštitu.

Podaci o pristupu takođe se trebaju redovno menjati. Ovo se odnosi na sve korisničke račune, a ne samo na internet bankarstvo.

Pogledajte web mesto za bankarstvo

U slučaju krađe identiteta, prevaranti pokušavaju, između ostalog, namamiti ljude koji ne sumnjaju putem e-pošte ili SMS-a na web mesto za internet bankarstvo, kako bi presreli podatke. Pre nego što se klijenti banke prijave u sistem online bankarstva, uvek moraju prvo proveriti da li je to zaista kriptovana adresa banke ili se krije nešto drugo. To se može videti iz simbola “zaključavanja” u internet pregledniku i činjenice da web adresa počinje s “https”.

Povećajte pažnju

Na e-mailove ili tekstualne poruke navodno vlastite banke, koje traže potvrdu osetljivih podataka, na primer, traženjem šifri ili transakcionog autentifikacionog broja, ne treba odgovarati. Klik na veze koje vode na drugu ulaznu stranicu takođe bi trebalo izbegavati.

Banke nikad ne traže takve podatke, putem e-pošte ili SMS-a, ali isto tako i ne telefonom. Ako vas navodni zaposleni radnik banke nazove i zatraži da zajedno napravite transakciju s računa, odmah prekinite poziv.

Šta učiniti ako se dogodi upad

Ako sumnjate da ste bili žrtva krađe identiteta, odmah se obratite svojoj banci i podnesite prijavu policiji. U ovom slučaju phishing poruka može poslužiti kao dokaz.

Uostalom, prema dostupnim podacima, od 2014. postoji trend smanjenja slučajeva krađe identiteta u online bankarstvu. Uz povećanu pažnju bankovnih kupaca, to je i zbog činjenice da banke stalno razvijaju svoje mehanizme otkrivanja.

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE
 
Čitajte Zaštitnik potrošača:Zastitnikpotrosaca.rs

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]