NE DOZVOLITE DA VAS ODERU PROVIZIJOM: Uz ovaj vodič za plaćanje računa, izaberite najpovoljnije i UŠTEDITE PRISTOJAN NOVAC

Shuterstock

17:00 Zaštitnik potrošača 7

K.Milanović | 24. 02. 2020.

NE DOZVOLITE DA VAS ODERU PROVIZIJOM: Uz ovaj vodič za plaćanje računa, izaberite najpovoljnije i UŠTEDITE PRISTOJAN NOVAC

Porodica plaća u proseku sedam računa mesečno, a ako pametno odabere mesto plaćanja, može da uštedi skoro 1.000 dinara

Kada plaćate mesečne račune, prvo dobro proverite na šalter koje banke da odete kako bi vam provizija bila najjeftinija, jer vam to može uštedeti i do nekoliko stotina dinara, otkriva Zaštitnik potrošača!

Ne postoji šablon prema kojem se formira visina provizije. Mi se zalažemo da ona bude fiksna i da se onda ne gleda da li je račun dva dinara ili 20.000 jer službenik u oba slučaja obavlja isti posao
Dejan Gavrilović, "Efektiva"

Plaćanje računa je stavka koje svako domaćinstvo čeka svakog meseca. Većina ni ne obraća pažnju koliko novca ostavi za proviziju koju naplaćuje banka u kojoj plaća račune, ali sigurno bi bili pažljiviji kada bi videli koliko na samo nekoliko računa gube novca. Da li ste znali da za obradu samo jednog računa neke banke naplaćuju i 180 dinara bez obzira na to koliki iznos uplaćujete?

Prosečan broj računa koje mesečno plaćamo jeste sedam i ako tako bez razmišljanja odete u najbližu banku i ne znate kolike su provizije, može vam se dogoditi da platite iznos i za više od 1.000 dinara veći od očekivanog.

Naime, naknade koje banke uzimaju za ovu uslugu drastično se razlikuju, pa se tako može desiti da vam na uplatnicu od 2.000 dinara jedna banka naplati proviziju 45 dinara, dok bi službenik druge banke za isti posao od vas tražio čak 180 dinara. Iako je prema tarifnicima provizija kod većine banaka jedan odsto od iznosa računa, kako ne bi ostali "kratkih rukava" na računima sa manjim iznosom, bankari su propisali i minimalnu granicu koja mora da se isplati bez obzira na to što je to suma veća od jednog procenta iznosa koji plaćate.

Upravo te minimalne naknade prave veliku razliku kada plaćate račune za struju i vodu, kablovsku i internet, vrtić ili ratu za ekskurziju!

Da stvar bude gora, kako bi izbegli plaćanje provizije i večite gužve na šalterima, građani su pre koju godinu masovno počeli da koriste "elektronsko bankarstvo", koje je na početku bilo potpuno besplatno. Ipak, čak i te usluge počele su da se naplaćuju, i to ni po malo niskim cenama (pogledajte okvir).

Velika razlika

Provizije na plaćanje drastično se razlikuju od banke do banke. U većini banaka koje posluju u Srbiji provizija je oko jedan odsto od iznosa računa koji plaćate. Ipak, banke su kako bi zaradile više novca propisale minimalnu granicu za tu proviziju koju morate da platite bez obzira na to što je to više od jednog procenta iznosa koji plaćate.

Potvrda od 40 do 60 dinara

Ukoliko koristite uslugu elektronskog bankarstva, ali vam je iz nekog razloga neophodna papirna potvrda o uplati, budite spremni i to da platite.

U većini banaka tu uslugu će vam naplatiti od 40 do 60 dinara, dok ima banaka kod kojih je to i dalje besplatno.

Minimalne naknade kreću se od 45 dinara, koliko je u Poštanskoj štedionici, pa sve do 180 dinara, koliko ćete morati da ostavite u NLB banci, čak i ako plaćate račun od tek nekoliko stotina dinara. Isto tako, propisana je i maksimalna granica koja se kreće od četiri do 10 hiljada dinara.

Na prostom primeru pokazaćemo vam gde najviše možete da uštedite. Ako plaćate račun od recimo 10.000 dinara, najviše će vam se isplatiti da ga uplatite u Halk banci jer će vam proviziju tamo naplatiti 90 dinara, dok ćete duplo više novca dati ako taj isti račun platite na šalterima NLB banke. U tom slučaju novčanik će vam biti tanji za čak 180 dinara.

Ako uzmemo da jedna porodica svakog meseca plaća struju, Infostan, dva računa za mobilni, internet, kablovsku, vrtić, to je minimum sedam uplatnica. Kada to pomnožimo sa 135, koliko je razlika između najskuplje i najjeftinije banke, razlika je 945 dinara. Na godišnjem nivou reč o uštedi od skoro 100 evra.

Predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović kaže da nema razloga da se provizija povećava srazmerno sa iznosom koji uplaćujete, jer bankarski službenici rade identičan posao bilo da je račun dva ili 20.000 dinara.

84 računa u proseku plaća svaka porodica godišnje

- Ne postoji šablon ili propis prema kojem se formira visina provizije, banke i pošta same odlučuju o visini naknade.

Mi se zalažemo da ona bude fiksna i da se onda ne gleda da li je račun dva dinara ili 20.000 jer službenik u oba slučaja obavlja isti posao, prekucava, pečatira, provlači kroz sistem, skenira, izdaje uplatnicu. Ne postoji razlog zašto bi banka naplaćivala veću proviziju samo zato što klijent uplaćuje veću sumu novca - kaže Gavrilović.

Naplaćuju e-banking

Još jedna usluga kojom banke zarađuju koji dinar više jeste elektronsko bankarstvo. Ova usluga, kada je tek zaživela u Srbiji, bila je besplatna i na sva usta banke su je reklamirale i hvalile jer su građani bez ikakve provizije mogli da prebacuju novac sa računa na račun, ali i da plaćaju mesečne komunalije.

Građani su se masovno "navukli" na popularni e-banking, ali su zatim banke polako jedna za drugom počele da naplaćuju ovu uslugu shvatajući da tu mogu da zarade mnogo novca. Jedine dve banke u kojima je elektronsko bankarstvo ostalo besplatno su Rajfajzen i OTP banka. Istini za volju, u većini banaka koje posluju u Srbiji ova usluga je besplatna ukoliko se transakcija obavlja interno, odnosno unutar banke s računa na račun.

Sa druge strane, kod eksternog plaćanja cene se razlikuju od banke do banke, ali i od iznosa koji se plaća. Tako na primer u AIK banci svaka transakcija se plaća 45 dinara, dok je u pojedinim bankama iznos provizije procentualno zavisan od visine transakcije. U ovakvim slučajevima banke su propisale minimalan iznos koji klijenti moraju da plate ma koliko "sitna" transakcija bila, a cene se kreću od 15 do 60 dinara.

Takođe, ono što je zajedničko za većinu banaka jeste da velika razlika između provizija postoji na iznose do 300.000 dinara i one koji su veći od pomenute cifre. Kako raste suma koju uplaćujete, uporedo raste i naknada koju ćete ostaviti banci.

Dejan Gavrilović istakao je za Zaštitnik potrošača da je ovakav potez banke krajnje neprofesionalan i nefer prema klijentima.

- Pod izgovorom da će klijentima biti lakše i da će biti lišeni čekanja u redovima, banke su nam ponudile elektronsko plaćanje, i to potpuno besplatno. Istovremeno, oni su sebi olakšali poslovanje i smanjili troškove, jer umesto ranijih pet, u filijali sada postoje dva šalterska službenika.

Dakle, oni su postigli cilj, uštedeli su, pa sada hoće još i dodatno da zarade, pa naplaćuju ovu uslugu, i to ne malo - kaže Gavrilović.
 

Provizije za plaćanje na šalteru

BANKA                MIN. IZNOS          PROVIZIJA     MAK. IZNOS   PRIMER ZA 10.000 din

Halk banka                  80                       0,9%              5.000                         90 dinara

Vojvođanska                80                       1%                 8.000                         100 dinara

Erste                           85                      1%                  6.000                         100 dinara

Unikredit                   100                      1%                  4.000                         100 dinara

AIK banka                     80                      1%               10.000                         100 dinara

Adiko                           95                       1%                 8.000                        100 dinara

Kredit agrikole            100                      1,2%              7.000                        120 dinara

Banka intesa                150                      1,2%              8.000                        150 dinara

Eurobanka                     80                      1%                 5.000                        100 dinara

NLB                              180                     1,3%              8.000                        180 dinara

Rajfajzen                       80                     1%                  8.000                        100 dinara

Sberbank                       100                    0,99%            9.350                        100 dinara

Komercijalna                   90                    1%                 6.000                         100 dinara

Direktna banka                60                    1%                 5.000                         100 dinara

Poštanska štedionica        45                    1%                 6.000                       100 dinara

* izvor: kalkulator portala "Kamatica"

Provizije za e-banking:

NAZIV BANKE                                                                                          IZNOS PROVIZIJE

ADIKO BANKA                              Do 300.000 - 20 dinara - više od 300.000 -150dinara

AIK BANKA                                                                                     45 dinara po nalogu

BANKA INTESA     "Intesa HIT", "Intesa magnifika"-bez naknade      Ostali - 60 din. 1% min

KREDIT AGRIKOLE  Do 300.000 - 0.7%, min. 25 din. više od 300.000 - 0.7%, min. 150 din.

ERSTE BANKA                                                                            0,25%, minimum 15 dinara

EUROBANKA                      Do 300.000 - 0.5%, min. 15 dinara više od 300.000 - 150 din.

HALK BANKA                                                                            0,50%, minimum 40 dinara

NLB BANKA                                          Do 300.000 - 15 dinara više od 300.000 - 50 dinara

RAJFAJZEN BANKA                                                                                        Bez naknade

SBERBANK                                                                             Do 300.000 - 15 dinara

UNIKREDIT BANKA                                   Do 300.000 - 15 dinara više od 300.000 - 0,2%

OTP BANKA                                                                                                   Bez nadoknade
 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE
 
Čitajte Zaštitnik potrošača:Zastitnikpotrosaca.rs

Crni

24.02.2020. 17:14

Super sto reklamirate banke ali sve rade tj u prekrsaju su po vise osnova, glavna je da istu uslugu naplacuju po razlicitim cenama cak i istoj osobi. Uplata je uplata bez razlike bio dinar ili milion i nikakve dodatne troskove nemaju niti radnje koje treba da izvrse, idite u postu kod njih je 45 sdin provizija na vecinu racuna za struju i infostan nema provizije ako nisu nesto promenili zadnjih dana.


SS

24.02.2020. 17:27

I OTO banka uzima provizije ma elektronsko plaćanje,ali koga sve to briga u ovoj uzburkanoj i jadnoj Srbiji.


natasasa

24.02.2020. 17:35

A gle' "smejurije": MTS naplaćuje svoje Box pakete prvih 6 meseci po 1 dinar i za to ispostavlja 6 računa sa iznosom 1 dinar. Za svaki računplaćate i poštarinu (45 do 180 dinara), pa ko je ovde "ovca za šišanje". Zar ne bi bilo pametnije da MTS tih svojih 6 dinara fakturiše sa jednom računom i svoje klijente oslobodi nameta banaka?


zdenko

24.02.2020. 20:54

@natasasa - Naravno da to nece uraditi. A i zasto bi uradili? Pokupi lovu gde god mozes, to im je logika. U pravu su ovi iz efektive, podrzavam. Mozda je resenje sa trajnim nalogom. Kod poste je to 10 din. bez obzira na visinu novcanog iznosa racuna.


Petar

24.02.2020. 18:59

OTP banka, koja je kupila Societe banku, naplacuje placanje racuna preko E-BAKING-a !!! Penzionerima naplacuju 29,00 dinara a zaposlenima 19,00 dinara po svakom obavljenom placanju preko E-bakinga. Apsolutno sigurna i tacna informacija, ja koristim ....


Klijent

24.02.2020. 20:48

Ista procedura je za placanje racuna od dinar i od 1.000 dinara i sto je onda razlika u tzv. proviziji koju bankari za taj posao naplacuju. Ne kreditira banka nas kad placamo racune vec samo prosledi naznaceni iznos na naznaceni racun.


Nnnmmm

24.02.2020. 22:53

Nije tačno da u OTP banci nema provizije!!! Provizija za elektronsko plaćanje u OTP banci iznosi 19 dinara po računu, tako da je nažalost samo još u Raiffeisen banci to bez nadoknade.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]