(FOTO) SVEČANOST NA MEĆAVNIKU: Slavko Štimac otvorio 12. Kustendorf

Glumac Slavko Štimac otvorio je večeras u Drvengradu 12. Međunarodni filmski i muzički festival “Kustendorf” i tom prilikom mu je osnivač festivala Emir Kusturica uručio “Nagradu za buduće filmove”

- Slavko Štmac je jedinstvena pojava u svetu filma. Nikada niko naš nije toliko direktno izražavao emociju kao Slavko. Kada u mnoštvu glumaca, on dođe na red, vi odahnete. Takav je bio samo još Pavle Vuisić. Takvi ljudi nisu mogli da pogreše - istakao je Kusturica.

Prema njegovim rečima, Štimac je “sa lakoćom virtuoza unosio emocije u svaki objektiv”.

Kusturica je rekao da je “Kustendorf” prilika da zahvali Štimcu na mnoštvu filmova i izrazio nadu da će snimiti bar još jedan zajedno.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Nakon dugog aplauza u punoj sali “Prokleta avlija” i kratkog filmskog omaža, tokom koga se publika podsetila ostvarenja u kojima je Štimac igrao, poznati glumac je zahvalio Kusturici na divnoj saradnji koja traje 38 godina.

- Svima nama prija kada dobijemo priznanje, a kada ono dođe od nekoga ko je iz vaše profesije i koji je majstor zanata, onda je to veliko zadovoljstvo. Ova nagrada nosi naziv za buduće filmove i ja se nadam da ću ih raditi i već neke pripremam, a tebi, Emire, želim još puno filmova i da ovaj festival, po mnogo čemu specifičan, traje još mnogo godina - rekao je Štimac.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u obraćanju je ocenio da svetlost sa Mećavnika osvetljava celu filmsku industriju u Srbiji i svetu i da kada bi se na globusu nacrtali putanje svih gostiju koji su prethodnih godina dolazili na Mećavnik, “nacrtali bi krvotok kulture i umetnosti čije srce kuca nedelju dana u Drvengradu”.

- Ovo je mesto na kome se skupljaju mladi ljudi iz čitavog sveta da uče od velikih i značajnih, a da veliki i značajni vide da dolaze nove snage i lavovi. Kao što je san svakog jajeta da postane živo biće, tako je san svakog lava je da vidi svoje naslednike. Verujem da će svi velikani filmske umetnosti, a prvi među njima Kusturica, biti zadovoljni da vide da čopor mladih, koje su hranili svojom umetnošću, pojede svu banalnost sveta - rekao je Vukosavljević.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ministar je kazao da “retko koji dorf postane burg, retko koji burg postane štat, a tek malo koji štat postane halfštat” i da je san svakog sela da postane prestonica.

- Eto desilo se da jedan dorf u brdovitom delu Srbije - Kustendorf već 12 godina u januaru postaje prestonica filmske umetnosti u celom svetu - naglasio je Vukosavljević.

Kusturica je rekao da “Kustendorf” ostaje veran ideji da se životne utopije pretvaraju u realnost i da je pamet mladih i starih sveto jedinstvo, a da će dobri filmovi biti vidljivi kao pobedničke zastave koje svako malo zaustave naš pogled i ubrzaju rad srca.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

To je bio završetak Kusturičinog razmatranja kako bi trebalo da počne govor na otvaranju festivala, da li time da je film umetnost koja stiže u vlastiti zenit, ili da film traži svoj put, ili kritikom Holivuda, možda citatom američkog sociologa da su ljudi, pošto su ubili Boga, napravili elektronsku sliku ka čemu svi idu kao što su nekada išli ka Svetom trojstvu i da umesto da idu Bogu, idu sebi i mnoštvu vlastitih slika ili time da je film pobegao na televiziju ili da se sakrio u reklamama iz kojih je izvukao novi jezik...

Ceremonija otvaranja je bila posvećena početku, od špice koja se emituje pre svakog filma, preko plakata sa kutijom sa jajima uz slogan “The Perfect Dozent”, do nastupa članova “Cirkus sfere” sa porukom “budućnost je u jajima” i projekcije kratkih filmova nekadašnjih učenika Filmske škole u Lođu Romana Polanskog (“Dva čoveka sa ormanom”) i Kšištofa Kješlovskog (“Kancelarija”).

Nastupio je i Orkestar braće Avdahov, čijim će koncertom od ponoći biti završen prvi dan 12. “Kustendorfa”, a pre toga je prikazan Kusturičin dokumentarac “Pepe, uzvišeni život”.

Do 16. januara pod sloganom “The Perfect Dozen” biće prikazani i filmovi "Srećan kao Lazaro" italijanske rediteljke Aliće Rorvaće, dobitnice nagrade za najbolji scenario na festivalu u Kanu, zatim "Bliski neprijatelji" Davida Oelhofena i "Nežna ravnodušnost sveta" Adilhana Jeržanova, "Dogmen" reditelja Matea Garonea, film Vima Vendersa "Papa Franja: čovek od reči" i film braće Damijana i Fabia Dinoćenco, "Dečaci plaču".

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se 21 filma, a u žiriju su glumica Stana Katić, Slobodan Despot, izdavač i pisac srpskog porekla koji piše na francuskom jeziku, i Tankred Ramon, francuski režiser dokumentarnih filmova i producent audiovizuelnih sadržaja.

Nagradu "Vilko Filač" za najbolju fotografiju dodeliće francuski direktor fotografije Mišel Amatje.

Gosti festivala biće glumci Mat Dilon, Serđi Lopez, Marčelo Fonte, Adrijano Tardiolo i Luka Čikovani, reditelji David Oelhofen, Adilhan Jeržanov, Damijano i Fabio Dinoćenco, kao i producent Andrea Gambeta.

U okviru programa "Retrospektiva velikana" biće prikazani filmovi "Dragstor kauboj" Gasa van Santa, "Vuk samotnjak" Obrada Gluščevića, "Sjećaš li se Doli Bel?" Emira Kusturice, "Vestern" Manuela Porijera, "Svlačenje" Miloša Formana i "Dvadeseti vek" Bernarda Bertolučija.
 

(VIDEO) KUSTURICA "SPUSTIO NA ZEMLJU" JUGOSLAVA ĆOSIĆA SA N1: Ja im ni pedalj ne bih dao, najveća pljačka u 20. veku!

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.