Vesti
"UBIJAĆE SVE PRED SOBOM!" Šešelj upozorio na veliku pretnju
124. 04. 2024. u 00:40
224. 04. 2024. u 00:40
Čim skine odelo inspektora Mirka iz serije "Ubice mog oca", otići će u Crnu Goru na odmor, ali i na još jedan susret sa poezijom koju je njegov otac toliko voleo, kaže glumac Marko Janketić
Tokom prošle sezone imao je tri premijere i sada ima ukupno 11 naslova u pozorištu. Šira publika ga obožava kao Mirka u popularnoj seriji "Ubice mog oca", a uskoro će početi i sa snimanjem novog filma.
Nedavno je glumac Marko Janketić doživeo veliku bol, zauvek je otišao njegov otac, čuveni Miša Janketić. On gura dalje, slušajući tatu koji je u amanet ostavio ljubav prema poslu kojim se bavi, prema poeziji, porodici, svojim korenima. Marko Janketić za Ljubav i zdravlje, iako preumoran od snimanja, sa osmehom i velikim zadovoljstvom priča o svemu što radi, što bi voleo a ne stiže, o stihovima koji umeju potpuno da ga "pomere".
Kako si ovih dana?
- Radno, umorno i prehlađeno od klima-uređaja! Uđi, izađi, eksterijer, enterijer i eto - usred leta sastavila me takva kijavica...
Šta će se tvom liku Mirku dešavati u četvrtoj sezoni "Ubica mog oca"? Kako ide snimanje?
- Veoma je uzbudljivo, scenaristkinja Nataša Drakulić prilično je zakuvala priču. Serija je dobila na dinamici i ima mnogo akcije. To je ono što publika voli da vidi, a to je i bila izvorna ideja, da sa novim sezonama i likovima bude više akcije. Pre neku noć smo Vuk Kostić, Tihomir Stanić i ja snimili jednu prilično dobru akciju. Dobru rokačinu, što kažu Amerikanci.
Čini se da svi uživate radeći tu seriju?
- Nisam imao mnogo prilika da igram takve scene, bilo je kao kad si mali pa se igraš kauboja i Indijanaca, samo je još bolje sa oružjem. Mada ja nisam naročiti ljubitelj oružja. Ali na snimanju znam da nisu pravi pištolji.
Da li to Mirko menja fazon, pa pušta kosu? Neko vreme se nisi šišao, vidi se...
- Da ne otkrivam mnogo, videćete, prošao je neki vremenski period između dešavanja u trećoj i četvrtoj sezoni. Strpite se, serija će se emitovati od početka novembra, ima deset epizoda.
Snimaš i novi film.
- Da, uskoro počinje snimanje filma "Dara iz Jasenovca" reditelja Gage Antonijevića. Igram zloglasnog zapovednika ustaškog konclogra Maksa Luburića.
Istorija se ponavlja, i tvoj tata Miša Janketić imao je sličnu ulogu u "Nepokorenom gradu", čuvenoj TV seriji pre mnogo godina.
- Da, on je igrao pukovnika Tomića. To je bila prilično teška uloga, tumačio je teškog zlikovca. Mrzeli su ga ovde u Srbiji, a zanimljivo je da u ono vreme kada se serija snimala nije bilo baš mnogo glumaca iz Hrvatske koji su želeli da prihvate tu ulogu.
(VIDEO) POHOTNA PRIJA! Isplivao Aleksandrin BEZOBRAZNI SNIMAK!
A kako je tebi u koži Maksa Luburića?
- Nemam mnogo snimajućih dana, ali jedan dan za takvu ulogu je izazov, jer kada interpretiraš tako negativnu istorijsku ličnost, ne bi valjalo da se to odigra na banalan način. Meni je taj fenomen zla užasno zanimljiv u glumačkom smislu. Odakle ta patološka mržnja i potreba da ubiješ nekoga samo zato što je druge vere i nacije. Ne mislim samo na ustaše nego generalno. Svi mi ponekada mrzimo, ali ta patološka mržnja da postaneš hladnokrvni egzekutor - šta je to? Dara iz Jasenovca je priča o deci u logoru. Nekadašnja NDH je jedina imala koncentracioni logor za decu, i to je najstrašnije. Biće to jedno izazovno putešestvije snimati film o tome.
Da li je tata dočekao da zna da ćeš igrati ulogu sličnu njegovoj?
- Ne, nije. Gaga Antonijević mi je to najavio, ali zbog poklapanja nekih snimanja nismo ništa konkretno pričali. Evo, snimanje počinje tek sada krajem septembra, ako sve bude po planu.
Kako ćeš da uklapaš pozorište i film?
- Imao sam prošle sezone tri premijere, sada imam ukupno 11 naslova i pravo da ti kažem malo bih da se odmorim od pozorišta. Ali jednako volim pozorište kao i film i televiziju...
Kako se vratiš sebi posle svih odlazaka u 11 likova iz predstava?
- Uvek si ti ti. Ne priznajem tu vrstu mistifikacije. Postoje uloge koje su dalje od tebe, pa dolaziš do njih na neki drugi način. Gluma je pitanje govorne radnje, stila, odnosa sa partnerom. Zato glumci sednu posle u bife i popiju pokoje piće, jer tada si još u stanju adrenalina. Nije to baš jednostavno jer do pre minut si stajao pred nepoznatim ljudima i pozajmio svoj glas, emocije, telo, izvrnuo si se kao čarapa. Ali je satisfakcija velika kada uspeš da napraviš dobru predstavu i kada vidiš da je publika doživela nešto lepo, makar mini katarzu.
A kako vas četvoro braće i sestara funkcionišete?
- Pa viđamo se, Iva je ovde sa svojom decom, predaje balet u jednoj školici, a njen suprug Aleksandar Ćirić sada je selektor iranske reprezentacije i živi na relaciji Teheran - Beograd. Ivina deca Vukašin i Zoja moji su miljenici, tu svaki dan ima bisera i non-stop je zabavno. Vukašin liči na mene, ja sam bio tako blesav. A Milica je profesor na privatnom fakultetu, predaje dikciju. Radi doktorat na temu teatar poezije. To nije ni kabare, a nije ni puko govorenje stiha. Teatar poezije je novi pravac koji smo nas dvoje smislili i to ćemo da radimo.... Brat živi u Crnoj Gori već 20 godina. On se bavi totalno drugim stvarima, ali veliki je filmofil, obožava pozorište i sjajno analizira sve što gleda.
Vidiš li lica publike dok igraš?
- Pa kako da ne. To je ta čuvena priča Stanislavskog i Čehova o četvrtom zidu. Oni kažu da je četvrti zid publika, ali nije tačno da je to zid, da oni ne postoje. I te kako postoje. Osećaš ti tu energiju. Miša mi je pričao kako je pokojni Milivoje Živanović znao da kaže: "Slušaj, sine, kada ih zakucam za sedište pa su moji!" A Miša je govorio: "Kada se 100 ili 500 ljudi smeje tvojim smehom ili plače tvoju suzu, tu vlast nema niko. Samo ti je imaš." I bio je u pravu. Taj osećaj je neverovatan.
Kada nisi na poslu, šta voliš da radiš?
- Imam tako malo vremena i to frustira, jer volim prirodu, volim druženje u prirodi, volim da spremam klopu u prirodi. Naučio sam prošle godine i da skijam!
(FOTO) SEKA POKAZALA TRUDNIČKI STOMAK! Pevačica se baškari na moru
Tek prošle godine?
- Ma da! Nagovarali su me prijatelji godinama i konačno sam naučio.
I kakav je osećaj?
- Fenomenalan, evo sad razmišljam, pošto su popusti, da uzmem neke pancerice i još nešto od opreme. I razmišljam gde ću na skijanje. A ovde negde ću, nisam ja još za neke Alpe! A volim i more. Slabo izlazim, sedim u ovom svom lokalnom kafiću i to je to.
Pa, ideš li na more ove godine?
- Otići ću u septembru na naše imanje koje nam je ostavio otac. Imamo tamo mali kameni amfiteatar, koji je Miša napravio i gde treba da učestvujem u "Ratkovićevim večerima", večerima poezije. Rešili su da naprave omaž Miši jer je on bio jedan od osnivača i umetnički direktor. To je jedan fantastičan festival u Bijelom Polju koji je ranije okupljao pesnike iz cele Jugoslavije. A moja sestra Milica i ja imamo ideju da zajedno sa ljudima iz Bijelog Polja, možda već dogodine, osnujemo novi festival koji će nositi ime mog oca. Oni su izrazili želju da mu tako odaju počast. Miša je negovao poeziju, voleo je da je čita. Imam fotografije iz šezdesetih godina kada je čitao Bukovskog, što je za ono vreme bilo dekadentno. Voleo je da istražuje, govorio je japansku poeziju, poeziju Afroamerikanaca. Družio se sa pesnicima...
Izgovaraš li stihove devojkama?
- Umeo sam to da radim, i to nije bio šablon. Ako se nađe trenutak, ali ne volim da davim.
Padaju li danas devojke na to?
- Kako koja... Neke ne vole.
Koji je stih najlepši na svetu?
- Pa zavisi, volim sve da govorim, nekada narodnu, pa Njegoša, nekada ljubavnu, nekada neke malo depresivne pesme... Volim poeziju generalno, ta ljubav mi je ostala od Miše. To je lep dar, jer me je on i uputio u čitanje, a nisam baš voleo da čitam kao klinac.
(FOTO) NE MOŽE IM NIKO NIŠTA! Za istim stolom ČETIRI GENERACIJE Daglasovih!
Stvarno? Foto: insajder/Aleksandar Jovanović Cile
- Čitanje je disciplina, meni su tri-četiri stranice bile podvig. Ali sećam se Miša je imao sistem. Imamo bogatu biblioteku kod kuće i jednom sam mu tražio da čitam "Čarobni breg", jer sam čuo za tu knjigu u filmu "Mi nismo anđeli". Odmah mi je rekao da treba nešto drugo da uzmem i bio je u pravu. Dao mi je Džeka Londona, kratke priče, pa "Starac i more", pa onda Dostojevskog, ali "Bele noći", "Kockara"...
Šta sada čitaš?
- Sramota me da kažem, ali ne stižem da čitam! Kad odem u Crnu Goru, progutaću sve što sam nagomilao za čitanje! Volim da čitam Dejana Stojiljkovića, zanimljiva mi je ta mešavina fikcije i istorije.
Sve se vrti oko posla, ali kako brineš o svom zdravlju?
- Nikako ne brinem, vidiš da sam nazebao! Nisam tip za teretane, volim da igram košarku, ranije sam igrao i fudbal, ali sada mi je žao da kvarim drugarima termine jer izdržim deset minuta. Volim da plivam, ja sam na moru dugoprugaš kao moj tata.
Jesi li zaljubljen?
- Ne pričam obično o tome, ali zadovoljan sam. Srećan sam u ljubavi, zabavljam se sa jednom devojkom i lepo mi je.
Tvoja mama Svjetlana, takođe glumica, i dalje je jedna od najlepših dama...
- Mama za jednu gospođu do 69 godina sjajno izgleda. Batalila je duvan kada je dobila unučiće, rekla je: oni ne smeju da budu u dimu. A bila je strastveni pušač, kao i Miša. Njega je to i dokusurilo.
I ti pušiš...
- Ja sam počeo da pušim kada sam imao 31 godinu! Evo ovako je to bilo: igrao sam u filmu Darka Bajića "Bićemo prvaci sveta" čuvenog Aleksandra Nikolića, doktora košarke. On je bio strastveni pušač i kako sada u krupnom kadru ja da ne uvlačim dim?! I navukao sam se. Glupo. Pokušao sam da ostavim, ali teško ide. Kako se zove vaš dodatak, Ljubav i zdravlje? E, evo na konto zdravlja - dajem časnu reč da ću da prestanem da pušim, jer stvarno počinje da mi smeta. A imam i genetsku predispoziciju za plućne bolesti, tako da moram da batalim!
BONUS VIDEO:
Planeta
RUSI ŠIKANIRAJU NEMCE U UN: Tražili od Berlina da bude koosponzor rezolucije o genocidu nad ruskim narodom u Drugom svetskom ratu
123. 04. 2024. u 22:11
223. 04. 2024. u 22:11
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.