VESNA ČIPČIĆ: Mir sam pronašla u pravoslavlju!

Glumica Vesna Čipčić (61) široj publici ostala je upamćena po ulozi Vesne Šurdilović u kultnoj seriji "Vruć vetar", čije su nedavne reprize na RTS-u imale veliku gledanost. Međutim, Čipčićeva je ostvarila niz izuzetnih pozorišnih uloga, zbog kojih je svrstana u red najboljih srpskih glumica, mada su je do sada u karijeri nagrade uglavnom zaobilazile

Vesna je pre svega optimistična osoba i kvalitetan čovek, o čemu svedoči i donacija prilikom izgradnje crkve na Divčibarama, gde često voli da odlazi. Iako se krstila u poznim godinama, tvrdi da je iskreni vernik i da za svoj životni spokoj može zahvaliti upravo duhovnom miru koji je pronašla u pravoslavlju.

Kako biste opisali svoju ulogu u predstavi "Mleko" grčkog autora Vasilisa Kacikonurisa, koju trenutno igrate?

- Rina koju igram u "Mleku" je posve drugačija od svega što sam do sada igrala. To je nova fiočica koja mi se otvorila. Na moju radost, to je fiočica koja mi je pomogla da u sebi otkrijem nešto što nisam ni znala da posedujem kao glumica.

Predstava govori o emigrantima iz Gruzije u Grčkoj. Dakle, tema je baš aktuelna, iako je komad relativno starijeg datuma?

- Pa vidite i sami koliko je aktuelna. Na sve strane su emigranti i izbeglice. Interesantno je i da je sam Kacikonuris, autor teksta, napisao ovaj komad po ugledu na antičku dramu. Tako da bih "Mleko" mogla nazvati savremenom antičkom dramom.

Mislite da emigranti danas prolaze kroz slične priče kao i likovi koje vi oživljavate na pozornici?

- Ne kroz slične, nego gotovo identične. Sirijci i Avganistanci su sada isti kao i ovi Gruzini koji su "trčali" u Grčku.

Kako, po vašem saznanju, publika reaguje na reprize kultne serije "Vruć vetar" u kojoj igrate Šurdinu suprugu?

- Iznenađujuće dobro. Mislila sam da je to pase u odnosu na aktuelne probleme i okolnosti u kojima živimo. Međutim, te neprilike u kojima se čovek nađe očigledno su iste danas, kao i pre trideset godina. 

Da li ste stigli da pogledate neku epizodu?

- Ako imam vremena, pogledam, što da ne.

Da li se setite tog vremena, kako vam sve to izgleda iz ove perspektive?

- Moram da priznam da ne gledam na to s nekom naročitom nostalgijom. Sećam ga se kao lepog perioda jer smo, za razliku od danas, čini mi se, mnogo ozbiljnije radili.

U seriji "Zvezdara" igrate lik Anđe, kako uspevate da se prebacite sa rada na seriji na mnogo zahtevnije pozorišne uloge?

- Kako moram.

Da li vam to teško pada?

- Kao profesionalcu i glumici mi ne pada teško, ali mi je žao što se to radi bez para, u jadnim i nesrećnim uslovima. Međutim, ako bih se previše bavila tim razmišljanjima, onda me nigde ne bi ni bilo i ne bih ništa ni radila. U toj situaciji ne smem da budem razmažena i kažem: "Meni to ne odgovara." Mnoge moje kolege su prošle isti put, nekad im je bilo jako dobro, a onda su došli u situaciju "dabogda imao, pa nemao", kao ja sad.

Možete li da povučete paralelu između rada na serijama danas i, recimo, osamdesetih godina?

- Razlika je veća nego nebo i zemlja. Mislim da se tu pre svega radi o nedostatku para.

Vaša ćerka Anja je krenula vašim stopama, igrala je u seriji "Ruža vjetrova", da li joj dajete neke savete?

- Jako sam zadovoljna što je izabrala posao koji radi s mnogo ljubavi. Jako je vredna, ali bih više volela da o tome popričate sa njom. Jer stalno viđam po medijima da je navode kao "ćerku Vesne Čipčić". A ona je mlada glumica koja igra sedam uloga u Beogradskom dramskom pozorištu. Odradila je seriju "Ruža vjetrova" od 256 epizoda. Ona više nije ćerka Vesne Čipčić, barem ne za javnost.

Želite li da ima veću medijsku autonomiju?

- Ona ne treba da ima ni veću ni manju autonomiju od one koju zaslužuje. Mislim da nije fer od strane medija da tako tretiraju mlade ljude koji su na početku karijere. Anja je ponosna na mene, ali mislim da je nekulturno i neumesno da je toliko vezuju za majku.

Često ste isticali kako je vaš glavni moto "život je lep". Da li ste ga promenili u međuvremenu?

- Ne, zašto bih ga menjala?

Imate li neku preporuku za mlađe generacije kako da nađu put koji će ih odvesti do vašeg životnog motoa?

- Znate šta, ništa više nije kao pre, niti može biti kao pre. U ovim vremenima, mladi ljudi imaju neke privilegije koje mi nismo imali, ali mislim da im nije lako. Mislim čak da im je teže nego što je nama bilo. Ne bih im baš bila u koži, jer je para sve manje.

Gledajući vašu biografiju, čini mi se da ste kasno krenuli s nekim stvarima u životu...

- U kom smislu?

Pa evo, recimo, kasno ste se udali, sa 35 godina, kasno i razveli, u pedeset i osmoj...

- Ne, taman sam se udala.

Ali po standardima društva trebalo je da se udate u dvadeset i šestoj, recimo. Onda ste kasno dobili prvo dete...

- I to mi je bilo taman. Za sve treba sačekati pravi trenutak, ma kad on bio.

Kako ste vi znali kad je pravi trenutak?

- Probudila sam se jedno jutro i rekla: "To je to." (smeh) 

Da li to znači da čovek treba da se iživi pre nego što donese neke ozbiljne životne odluke poput ulaska u brak?

- U kom smislu da se iživi? Ne znam na šta ste mislili.

Rekli ste da treba sačekati pravi trenutak, šta se tačno čeka?

- Pa čeka se ono vreme koje sami prepoznate kao pravo. Svako treba da sledi svoj instinkt i da ne dozvoli okolini da ga pritiska po bilo kom pitanju.

Čuo sam da mnogo vremena provodite na Divčibarama i da ste dali pozamašnu donaciju za izgradnju tamošnje crkve. Jeste li religiozni?

- Da, jesam, mada sam kasno krštena. Zapravo nije kasno, krstila sam se kad su se stvorile optimalne okolnosti za to, ali sam mogla sama da izaberem vreme i mesto za taj čin.

Znači, to je bila vaša odluka, a ne vaših roditelja?

- Apsolutno moja. Krstila sam se pre 25 godina u manastiru Dečani.

Dobro, eto i to ste kasno uradili?

- Ne, to je opet bilo moje vreme. A to što sam učestvovala u izgradnji crkve na Divčibarama, mislim da se time ne treba ni hvaliti ni dičiti.

Zašto ne, bolje to nego da se u medijima pojavljujete iz nekih banalnih razloga?

- Dobro, to je istina. To je bio moj najintimniji dug veri i Crkvi, koja je bila daleko od mene do trenutka krštenja. Prosto, moji roditelji su bili komunisti, u mojoj kući se nisu farbala jaja, niti se slavio Božić, ja sam to sve slavila kod svoje bake.

Zanimljivo je što ste rekli da se ne treba hvaliti dobrim delima. Ispada da čovek pozitivne stvari ne treba da obznanjuje, dok se o negativnim stvarima u medijima naširoko piše?

- Jeste, u pravu ste. Evo, malo ko je zabeležio da je u junu mesecu bila desetogodišnjica pravoslavne gimnazije "Katarina Branković Kantakuzina" u Zagrebu. Ja sam na proslavi ove škole koja se odigrala u zagrebačkom HNK kazivala Katarinino žitije. Na ovoj proslavi pojao je hor monaha iz Kovilja, a prisustvovala su tri hrvatska predsednika - Stipe Mesić, Ivo Josipović i Kolinda Grabar Kitarović. Sala je bila krcata, ali je u medijima ovaj događaj prošao skoro nezapaženo. Inače, cela proslava je bila ideja našeg mitropolita Porfirija. 

GLADNI SNIMALI ŠURDU Pavić: Jeli smo po jedan sendvič dnevno!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.