VEDRANA RUDAN: Ulicu u Beogradu nazvaće po meni!

Moj muž nije "mužjak", on je muškarac, junak mojih snova, meni najdraže biće na svetu, kaže spisateljica

Teško da u regionu trenutno postoji kontroverzniji lik od riječke spisateljice Vedrane Rudan. Ona je na svom izuzetno čitanom blogu objavila tekstove koji se čitaju i prenose od Triglava do Đevđelije, a komentari na njih su obično: "Čoveče, al' ova žena ima muda!" U isto vreme, Rudanova je objavila i novi roman - "Muškarac u grlu" (Laguna), gde se na vrlo eksplicitan i na momente šokantan način bavi odnosom među polovima i potlačenom ulogom žene u modernom društvu.

U ekskluzivnom intervjuu za naš dodatak spisateljica je na svoj originalan i beskompromisan način otkrila mnoge stvari iz svog ličnog života. Nije propustila priliku ni da se pozabavi momentima koji inspirišu njenu literaturu, kao i aktuelnim političkim dešavanjima u Hrvatskoj i regionu. Čak je i vrlo otvoreno pričala o svom suprugu, što veoma retko čini, uglednom advokatu koji se uopšte ne eksponira u medijima i još uvek nigde nije osvanula nijedna njihova zajednička fotografija. A šta ona zaista misli o sebi možda se najbolje može zaključiti iz sledeće rečenice: "Verujem u sebe, imam istančani književni ukus, velika sam pisačica, žena koja će za desetak godina dobiti ulicu u Beogradu."

KAKAV POČETAK SEZONE! Ovacije za Nemanju Radulovića na Kolarcu!

U svojoj novoj knjizi "Muškarac u grlu" odnos muškarca i žene, po vama, uslovljen je isključivo njihovim seksualnim odnosom. Da li zaista verujete da je seks najbitnija stavka u odnosu dvoje ljudi?

- Naravno da grešite. U mojoj knjizi odnos muškarca i žene ne definiše seks nego ono oko njega. Sve moje knjige govore o životu normalnih ljudi, a normalni ljudi nisu opsednuti seksom. Ima toliko boljih stvari od seksa: droge, alkohol, svađa sa komšijama, bavljenje politikom ako pobedite na izborima... Seksom se uglavnom bave gubitnici, ljudi koji ne znaju šta je prava zabava. Da, to svakako moram naglasiti, moji se junaci vole, a ljubav i seks često nemaju mnogo veze posebno kad te kreše muž, a ti strastveno voliš komšiju. Da konačno odgovorim, nije u životu seks najbitniji, većini se muškaraca diže, a većini žena vlaži na lovu, lovu, lovu, lovu...

Zašto biste muškarcima preporučili ovaj roman, šta bi oni mogli iz njega da "nauče" i verujete li da bi neki od njih nakon čitanja knjige mogli da promene svoj odnos prema ženama?

- Ja nisam učiteljica i sigurna sam da muškarci od mene ne mogu ništa naučiti. Uostalom, muškarci ne čitaju, oni piju pivo i gledaju fudbal. Jedino što mogu za muškarce učiniti jeste preporučiti im da kupe ovu knjigu i poklone je svojoj partnerki. One uz pomoć ove knjige mogu naučiti da je veći užitak čitati "Muškarca u grlu" nego imati posla sa muškarcima koji nam zapinju u grlu.

S druge strane, kakvu sliku o muškarcima žene mogu dobiti ukoliko su muškarci prikazani isključivo kao seksualni uzurpatori, koji će im svojim nagonima život pretvoriti u noćnu moru?

- Ili niste čitali knjigu, što me ne bi čudilo jer ste muškarac, ili niste razumeli o čemu pišem jer ste muškarac. Ovo je moja prva knjiga u kojoj muškarce prikazujem kao žrtve opakih žena. Nema toga mnogo u životu, ali ima i toga. Moji muški likovi su siročići koji moraju na sve moguće načine, da ne idem u detalje i da ne spominjem seksualna pomagala kojim se moji likovi služe, zadovoljiti veštice koje beskrajno vole. Oni nisu "uzurpatori" i oni ženama ne pretvaraju život u "noćnu moru", oni su jednostavno ono što su muškarci inače u životu, bića koja o ženama ništa ne znaju.

Vaša knjiga "Zašto psujem" zapravo je zbirka tekstova koje ste objavljivali na svom veoma posećenom blogu. Koja je razlika između pisanja komentara na aktuelne teme na blogu i pisanja proznih dela?

- Dobro pitanje. Pisanje bloga i pisanje knjige, to je nebo i zemlja. Blog morate napisati vezano za temu koja je vruća onoga trena dok lupate po tastaturi. Vrlo težak posao. Imaš jako malo vremena, tekst ti mora biti kratak, imati glavu i rep i biti drugačiji od drugih ako želiš da ga pročita između pedeset i sto hiljada ljudi u čitavom svetu u tri dana. Krvav posao. Ja sam adrenalinska zavisnica, pa uživam u njemu. Knjiga je užitak na dugu stazu. Pišem je godinu dana, kad zgrabim temu za rogove. U međuvremenu brišem na desetke loših verzija. Kako znam da je jedna od verzija loša? Krenem da čitam šta sam napisala i ako ostavim tekst na ekranu pa okrenem kuću naopako u potrazi za čokoladom, keksom ili kolačima znam da sam promašila. Ako ja svoju knjigu mogu pročitati dvadeset puta, onda je to to. Ovu sam pročitala jedno tridesetak puta. Knjiga je odlična.

VEDRANA RUDAN O MILANOVIĆU: Sram me zemlje u kojoj je to veliko govno bilo premijer!

Aca Stanković, voditelj emisije "Nedeljom u 2" na HTV, u svojoj knjizi "Aca i sto faca" otkrio je da ste vi potpuno drugačija osoba privatno od one koju gledamo pred kamerama. Naveo je da ste vrlo brižna majka i da je vaša transformacija u studiju zaista neverovatna. Zato se postavlja vrlo realno pitanje - ko je zapravo Vedrana Rudan?

- Ne znam zašto bi se to pitanje moralo postaviti. Da sam muškarac, nikad mi ne biste rekli: "Gospodine Rudan, čuli smo da ste vi krasan otac i muž i brat i sin i unuk, a opet, vaše knjige... Recite nam, ko ste zapravo vi, gospodine Rudan." Osećate li kako to pitanje glupo zvuči kad ga postavite muškarcu? Koga briga kakva sam ja u privatnom životu? Ipak, otkriću vam nešto ekskluzivno o sebi, u privatnom životu volim da jedem hobotnicu spremljenu na grožđu.

Neki kritičari su konstatovali da od svog debitantskog romana "Uho, grlo, nož" (2002) niste uspeli da u ostalim knjigama održite takav kvalitet naracije i da vaše knjige više podsećaju na neke produžene kolumne. Mislite li da će "Muškarac u grlu" konačno zapušiti usta kritičarima?

- Ne znam da li ste samo zlobni dečko ili niste čitali moje knjige. Najverovatnije je u igri i jedno i drugo. "Uho, grlo, nož" je moja prva, vrlo uspešna knjiga prevedena na desetak jezika. Nakon nje sam napisala još mnogo uspešnih knjiga, boljih od nje. Recimo, ove mi je godine izašla knjiga "Dabogda te majka rodila" u Poljskoj, uskoro će u Italiji. Za koji dan u Americi mi izlazi druga knjiga "Ljubav na posljednji pogled", a "Dabogda te majka rodila" pojaviće se u Americi iduće godine. Prošle godine su dve moje priče objavljene u Americi, jedna u Antologiji najboljih kratkih evropskih priča. U Rusiji su mi objavljene tri knjige, prema "Muškarcu u grlu" već se priprema pozorišna predstava u Sloveniji. Slažem se s vama da me kritičari ne vole, ali kritičari nisu voleli ni Van Goga. Ja verujem u sebe, imam istančani književni ukus, velika sam pisačica, žena koja će za desetak godina dobiti ulicu u Beogradu.

U svojim knjigama i tekstovima često ste surovi prema muškarcima. S druge strane, čuo sam da na promocije i putovanja redovno vodite svog supruga; kažu da se bukvalno ne odvajate od njega. Kako se on uklapa u tu vašu viziju muškaraca kao groznih bića koje su ženama potrebne "kao papirne maramice"?

- Jedno su "mužjaci", muškarci posebnog kova, svaka žena starija od četrnaest godina zna na kakve likove mislim, a drugo su "pravi muškarci" bez kojih srećnice koje uz njih hodaju ne mogu zamisliti život. Ja sam jedna od njih. Moj muž nije "mužjak", on je muškarac, junak mojih snova, meni najdraže biće na svetu. Da ste žena, rekli biste mi, gospođo Rudan, a deca, a unuka... Srećom niste žena, pa vam ne moram objašnjavati koliko više vredi jedan dobar muškarac od desetoro dece i pedeset unuka.

(VIDEO) KOJO POKLOPIO KOLEGE: Evo šta misli o Nataši Bekvalac u pozorištu!

Da li i dalje stojite iza one svoje generalizacije da "žene rađaju buduće ubice žena"?

- Naravno, jer još uvek rađaju samo žene. Htela bih dočekati dan da muškarci rađaju "buduće ubice žena" da mi žene malo odahnemo. Rađanje i nije neki užitak, a odgajanje dece još manji. Deca su, da budem malo skromna i citiram sebe, "bezuslovna ljubav i doživotna robija." U Rijeci možete kupiti šoljicu na kojoj to piše. Ako imate decu kupite šoljicu, stavite je na sto i gledajte u nju svaki dan dok vam dete ne navrši šezdeseti rođendan.

I na kraju, hoćete li se nekad odvažiti da napišete ljubavni roman u kojem će i poneki muški junak imati pozitivne karakteristike?

- Zločesto pitanje muškarca koji nije pročitao "Muškarca u grlu". Tri glavna muška lika u mojoj novoj knjizi su prekrasni ljudi. Toliko ih volim da bih ih najradije svu trojicu odvela sebi doma. Pročitajte knjigu još jedanput.
 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.