TEŽAK ŽIVOT BALERINA! Karijera im se završava rano, a u penziju im ne daju!

Karijera baletskih igrača, a posebno balerina po pravilu počinje rano ali se i završava dosta ranije nego što je to slučaj u drugim profesijama. Ono što situaciju dodatno komplikuje je činjenica da ne mogu da idu u penziju niti za njih postoji drugo rešenje

U četrdesetim godinama, kada bi u većini drugih pofesija bili na vrhuncu, profesionalne balerine su na zalasku karijere. Međutim, ono što situaciju dodatno komplikuje je činjenica da ne mogu da idu u penziju niti za njih postoji drugo rešenje. Nerešen status decenijama ugrožava kvalitet umetničke igre. Mladi igrači su bez stalnog radnog odnosa, zato što zakon ne dozvoljava zrelima da se povuku.

Drina Pešić, članica Baleta Narodnog pozorišta ističe da starosna granica za odlazak u penziju, već dve decenije predstavlja jedan od najvećih problema sa kojima se susreću.

- Osnovni problem je upravo to, što baletskim igračima nisu usklađene godine života sa beneficijama. Prema umetnicima u četrdesetim godinama postoji nekorektan odnos u beogradskom baletu. Govorim o igračima koji su stalno u sali i u boljoj su formi, nažalost, od nekih mladih. Tako neki zreli igrači dobijaju uloge dečaka i devojčica, a neki nisu ni u prilici da izađu na scenu. Ukratko, zavisimo od toga da li se sviđamo ili ne sviđamo direktoru Baleta - kaže Pešićka. 

Uprava Baleta, kaže Pešićeva, i ne zna šta će da radi sa igračima na kraju aktivne karijere, niti ima ikakav odnos prema svima onima koji više ne igraju. Za njih, dodaje, nema drugih raspoloživih mesta, a moraju da čekaju da napune 50, odnosno 55 godina, ne bi li otišli u penziju. Ona navodi da se, pošto su ukinuta radna mesta pedagoga ili repetitora što je prirodan nastavak igračke karijere, od tih igrača traži i da tokom proba puštaju muziku, što je ponižavajuće.

- Najveći problem ansambla Narodnog pozorišta i baletske profesije kod nas je veliki broj mladih koji ne mogu da dobiju angažman, osim honorarnog odnosa u kome je više od polovine mojih kolega.  Zato pola baletskog ansambla preko leta nema platu, cele godine nema beneficirani radni staž iako im zakonska regulativa to omogućava ali ne i formati ugovora koji su potpisali i nemaju zdravstveno osiguranje. Mi više decenija nismo imali sistematski pregled - naglašava Smiljana Stokić, članica Baleta Narodnog pozorišta upravo izabrana u UO ove kuće, aktivna članica Udruženja baletskih umetnika Srbije. 

U Srbiji su posle Drugog svetskog rata po ugledu na ruski model, baletski umetnici odlazili u penziju kada napune godine staža, a ne godine života. Diskontinuitet je napravljen 1996. godine, kada su izgubili ta prava.

Stokićeva takođe naglašava da je u srži problema činjenica da baletski igrači odlaze u penziju tek u pedesetim godinama, kada nalaže zakon, umesto onda kada nalaže profesija. Da bi se ovi problemi sistemski rešili, neophodna je intervencija i međusobna saradnja ministarstava kulture, finansija, pa i prosvete, jer postoji potreba da se baletski igrači prekvalifikuju i osposobe za pedagošku profesiju, koja je za njih prirodan "nastavak" karijere.

- Morala bi da postoji i platforma za saradnju između pozorišta i baletskih škola, da najtalentovaniji ne bi više odlazili u inostranstvo, već bi se zapošljavali u našem Baletu - dodaje Stokićeva.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.