MIRJANA BOBIĆ MOJSILOVIĆ: Panično se plašim dosade!

Najvažnija stvar je naučiti da u sebi ne čuvamo gorčinu. Da ne dozvolimo da nas konzumira mržnja. I onda - najvažnije je ne dopustiti dosadi da zavlada, kaže spisateljica

Bivša čuvena novinarka, a danas spisateljica i slikarka, Mirjana Bobić Mojsilović objavila je novu knjigu "Tvoj anđeo čuvar" (Laguna). Ona se u ovom romanu, za koji već vlada veliko interesovanje, bavi temom društvenih mreža, ali i ljubavlju, strahom i ljubomorom. Baš o ovim temama smo sa njom razgovarali u intervjuu za naš dodatak, pritom se dotakavši još nekih zanimljivosti vezanih za njen život i karijeru, kao i boljke savremenog društva.

U svojoj novoj knjizi "Tvoj anđeo čuvar" bavite se sveprisutnim fenomenom društvenih mreža. Stav vaše junakinje je da se tu radi o indukovanju samoće, odnosno kulturi narcizma. Može li se drugačije živeti u današnjem društvu?
- Naravno da može, ali je to veoma teško, pogotovo kada se bavite poslom za koji vam je potrebna publika. Sa druge strane, društvene mreže su se veoma upetljale u privatne živote, pa ako hoćete, i u međuljudske odnose. Na kraju, kada se osvrnete oko sebe, vidite da većina ljudi ima najprisnije odnose uglavnom sa sopstvenim odrazom na društvenim mrežama. Količina "lajkova" određuje količinu samopoštovanja, što je tužno.

 

 

Čini se da je ova knjiga neka vrsta nastavka vašeg "Dnevnika srpske domaćice".
- Jedina sličnost sa "Dnevnikom srpske domaćice" je u tome što je i ovaj roman pisan u prvom licu jednine. I što će mnogi čitaoci, i muškarci i žene, moći da se pronađu u ovoj priči o ljubavi, ljubomori i strahu.

Takođe ste na jednom mestu ustvrdili da je "feminizam sranje", možete li pojasniti zašto je to postao?
- Feminizam je, u svetu moje junakinje, bio glavni razlog što je godinama više volela sopstvene ideje nego stvarne ljude. A onda ona shvata da pravi muškarci stoje na drugoj obali. I tu počinje zaplet u romanu. Inače, feminizam je doneo mnogo ženama, ali sa druge strane, sociolozi danas tvrde da je feminizam uticao na pojavu novog društvenog modela - "krhkog muškarca", a da je alfa mužjak na izdisaju. Očigledno je, međutim, da je "društveni inženjering" u punom zamahu i da se odvija pred našim široko zatvorenim očima. O polnoj fluidnosti koja se naveliko promoviše da i ne govorim.

 

 

Čini se da je ovo jedna od vaših najintimnijih knjiga, da li je to produkt vašeg osećanja da je došlo vreme da svedete neke račune sami sa sobom?
- Ona jeste fikcija, ali svaka fikcija je u najširem značenju tog pojma, u stvari, neka autobiografija. Posmatrate šta se događa oko vas, posmatrate prijatelje, posmatrate, u krajnjoj liniji, i sopstveni život, bez toga nema pisanja.

Dugo godina ste sami izdavali svoje knjige, zašto ste odlučili da baš sada pređete u "Lagunu"?
- Savremeni sistem tržišta je napravljen svuda, pa i kod nas tako da jednostavno natera malog nezavisnog igrača da mu se prikloni. Tako je u svim oblastima, pa i u izdavaštvu. Kad sam počela da objavljujem moje knjige, pre sedamnaest godina, bilo je još uvek dobro vreme za individualce. Ali poslednjih godina postalo je teško. Mojih knjiga skoro da i nije bilo u knjižarama. I shvatila sam da to više ne mogu da radim sama. Zato sam otišla u "Lagunu", koja to radi najbolje.

U poslednje vreme predstavljate se kao spisateljica i slikarka, da li to znači da ste definitivno raskrstili sa novinarstvom?
- Ja se ne predstavljam, ja to jesam. Sa novinarstvom sam raskrstila odavno, imam jednu malu kolumnu koju objavljujem dva puta mesečno, i to je moj jedini kontakt sa novinama.

Mislite li da u današnjoj novinskoj industriji nema više mesta za veličine analognog novinarstva poput vas i kako vidite print scenu u trenutku kada njome dominiraju najrazličitiji tabloidi?
- Uopšte sebe ne vidim kao neku veličinu, a što se tiče novinarstva u štampanim medijima, sve je drugačije nego nekada, kada je tekst objavljen u novinama bio važan autorski rad. Mislim da je nivo u javnoj komunikaciji, i u medijima i na društvenim mrežama, veoma srozan i da se na tome prilježno radi. Što gore, to bolje. Ali nije to samo naša boljka, to je svetski trend. Pogledajmo samo predizbornu kampanju u Americi. Što se tabloida tiče, to vam je svuda isto. Tabloid ima zadatak da skandalizuje i isprlja, jer samo to podiže tiraž. Isto važi i za rijaliti programe, koji su napravljeni po istoj matrici - rejting i šer su jedino merilo uspeha, i zato imamo sve to oko nas.

Hrvatska spisateljica Vedrana Rudan često je isticala da jako voli da čita vaše knjige. Koliko ste vas dve slične po senzibilitetu i postoje li neka krucijalna neslaganja u mišljenju kada ste vas dve u pitanju?
- Vedrana Rudan je jedan veliki genijalac, i veoma poštujem njenu hrabrost, njenu oštrinu i njen šarm. Svaki njen tekst pročitam sa zadovoljstvom, uzgred, mislimo potpuno isto o EU. Ne podnosim psovke, ali - neverovatno, Vedrana Rudan je jedina žena kojoj dobro stoji kad opsuje.

 

 

Pored knjiga, pišete i komade za pozorište, te slikate, u čemu se najbolje osećate?
- Samo se trudim da samu sebe zabavim, da mi ovaj život ne prođe uludo. Mislim da život mora da se domašta. Ipak, najviše sam pisac, a onda tek slikar. Pravim sebi plažu, feštu, letovanje, na slikama. Iskreno, možda su moje slike moja najtačnija autobiografija.

Na radiju ste delili "Recepte za srećan život". Koji je vaš recept za sreću?
- Možda je najvažnija stvar naučiti da u sebi ne čuvamo gorčinu. Da ne dozvolimo da nas konzumira mržnja. I onda - najvažnije je ne dopustiti dosadi da zavlada. Panično se plašim dosade. Ne biti lenj. Mene ne mrzi da umesim hleb. Ili da kuvam. Ili da prepravim haljinu.

 

 

Svojevremeno ste rekli da volite da pušite, pijete, jedete i pričate, da li se nešto u međuvremenu promenilo?
- I dalje pušim, i zgrožena sam ovom kampanjom protiv pušenja, ovim antipušačkim fašizmom, koji je samo još jedan pokušaj Velikog brata da nas kontroliše i oduzme nam i ono malo privatnosti. Toliko zakona protiv normalnog života, da je to neverovatno! Da li je moguće da će uskoro u Austriji zabraniti ljudima da puše u svojim kućama? Šta je sledeće - naredba da se svetlo gasi u deset uveče? EUforija? Možda bih i prestala da pušim, ali kad vidim razmere ove kampanje, nešto se u meni buni. Licemerje Velikog brata leži baš u tome - nemaju problem pedofilije ili droge, to ih uopšte ne potresa jer je to prihvaćeno kao norma - ali kad uslikaju, na primer, Lindzi Lohan sa cigaretom - to je panika. Ježim se od toga.

U knjizi "Tvoj anđeo čuvar" vaša junakinja kaže da se konačno oseća kao prava, normalna žena koja želi da je muškarac uzme za ruku i odvede negde. Da li se i vi tako osećate?
- Ne. Ja sam ljubiteljka slobode. Ne treba niko nigde da me vodi, umem i sama.

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.