ZAVRŠENA REKONSTRUKCIJA: Jovan Cvijić opet ima muzej

Nakon građevinske rekonstrukcije i restauracije zidnog slikarstva, Muzej Jovana Cvijića ponovo otvara svoja vrata za posetioce

U kući podignutoj 1905. godine na prostoru nekadašnje Mitropolijske bašte, u kojoj je Jovan Cvijić živeo do smrti 1927. godine, osnovan je memorijalni muzej, otvoren za publiku 1968. godine. 

Od svog osnivanja sve do 2015. godine, kada su počeli radovi na rekonstrukiciji, Muzej nije bio značajnije obnavljan.

Tatjana Korićanac, direktorka Muzeja grada Beograda, u čijem sastavu se nalazi Muzej Jovana Cvijića, kaže da je izvršena kompletna građevinska rekonstrukcija, sređivanje i zamena krova i oluka, zamena instalacija, proširenje dvorišta, adaptiranje podrumskog prostora u novu galeriju.

Ona ističe da je jedan deo kuće muzeološki urađen sa modernom stalnom postavkom na kojoj je izložen deo Legata Jovana Cvijića kojeg čini 1.467 predmeta - arhivsko-bibliotečki materijal, fotografije, lični predmeti, predmeti likovne i primenjene umetnosti, diplome i odlikovanja.

Među predmetima je, dodaje ona, i lep izbor geografskih karata, dve mape jezera stare Srbije i Makedonije, karte njegovih ekskurzija koje su takođe vrlo zanimljive.

- Kada zamislite ta putovanja krajem 19. i početkom 20. veka, koja je Cvijić obavljao na konjiću ili pešice i da neko pređe 500 kvadratnih kolimetara za svoga života, to je zasita impresivan podatak i na sasvim jedan drugačiji način govori o tom vremenu i začecima naših nauka - navela je Korićanac i podsetila da je u to vreme u Beogradu živeo cvet srpske građanske inteligencije, koja se školovala u inostranstvu i vraćala se ovde da bi služila svom narodu i zemlji.

U drugom delu Muzeja sačuvan je autentičan izgled enterijera kakav je bio u vreme Cvijićevog života - deo enterijera radne sobe Jovana Cvijića, njegov salon, ulazni hol i antre su onakvi kakvi su bili u njegovo vreme.

U toj galeriji, koja još uvek nema ime, u nedelju se otvara izložba "Karst" grafičara i slikara iz Beograda Veljka Mihajlovića.

- On je u čast Jovana Cvijića uradio i pripremio ovu izložbu. Karst je bila Cvijićeva doktorska teza i tema sa kojom je ušao na velika vrata u evropsku i svetsku nauku, u enciklopedijama i dalje stoje termini koje je Cvijić uveo u karstologiju. U svim zemljama možete da čujete srpske termine za kraške oblike - rekla je Korićanac.

Adaptacijom Muzej je dobio i veći prostor oko same kuće, u kome, prema rečima Tatjane Korićanac, mogu da se održavaju koncerti, a baštom dominira japansko drvo, koje je zasadio sam Cvijić i koje je jedno od samo tri primerka u Beogradu.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.