(VIDEO) NAJVEĆI SIN BEOGRADSKOG DŽEZA: Blamu se i svet klanjao, opčinio je čuvenog KARAJANA, a u njegovoj muzici uživao je i IDI AMIN!

Pod ritmom njegovih prstiju udaralo je džezersko srce Beograda. Nonšalantno nagnut nad kontrabasom, uz osmeh ispod brkova, Mihailo Blam osvajao je duše i srca svih ljubitelja ovog zvuka. Puls džezerskog Beograda naglo je opao na današnji dan pre tri godine kada nas je Miša iznenada napustio

Ipak, ostale su mlađe generacije koje džeziraju njegovim stopama, trudeći se da rad ovog umetnika ostane nezaboravljen.

Rođen da svira džez

Nekada davno, u vremenima srećnim, u vremenima pre Holokausta, Dorćol je bio pretežno naseljen beogradskim Jevrejima. Baš tu, na raskrsnici četiri puta, živela je i porodica Blam. 

Markus David, jedan od osnivača Radio Beograda, imao je sina Rafaila, koji je jedini preživeo nacistički horor. Smatra se da je baš on doneo džez u Beograd, pored toga što je osnovao slavni Narodni orkestar očevog Radio Beograda. Krv nije voda, pa nikoga ne čudi što su i Rafaelova deca porasla u izvanredne umetnike. 

Ćerka ovog muzičara je čuvena glumica Nada Blam, a sin... Baš je njegovom sinu posvećena ova priča koja nastaje uz zvuke "Samertajma", jedne od džezerskih himni.
 
Te 1947. godine, u decembarski hladnom Beogradu, rodio se Mihailo. Mali Miša imao je četiri godine kada je počeo da uči violinu. Iako je bio veoma muzikalan, porodica je brzo shvatila da to naprosto nije njegov instrument. 

Upisao je klavir u čuvenom "Stankoviću", ali vuklo ga je nešto drugačije. Kao da je od malena želeo da svima udara kontru, Miša se odaljio od potencijalne pijanističke karijere i posvetio se najvećem gudačkom instrumentu i to tako što mu je tata naredio da u predstavi "Dorćolska posla" u Narodnom pozorištu svira bas, koji nikad do tada nije uzeo u ruke. 

Diplomirao je na beogradskoj muzičkoj akademiji, na katedri za kontrabas. Na te četiri žice Miša je tačno pola veka ispisivao istoriju beogradskog džeza.

Belgija - Berlin - Beograd

Profesionalno je počeo da nastupa već kao srednjoškolac. Najpre je svirao u Kamernom orkestru Dušana Skovrana, da bi potom dobio angažman i u Beogradskoj filharmoniji, pod palicom meastra Živojina Zdravkovića. 

Magistrirao je na Akademiji u Belgiji i potom otišao u Berlin, da polaže audiciju za njihov radijski orkestar. Tako je beogradski mladić postao prvi Jugosloven koji je opčinio slavnog dirigenta Herberta fon Karajana.

Ipak, Berlin nije bio njegova "šolja čaja". Vođenog očevom ljubavlju prema džezu, vukla ga je Amerika, kolevka ovog zvuka. Znate već, zadimljeni klubovi, teške note, žestok viski, žene promuklih glasova... 

Baš tamo, u Njujorku, upoznao je jednog od najpoznatijih džez trubača Četa Bejkera i sa njim je radio dve godine, da bi se vratio u Jugoslaviju. Odslužio je vojsku, svirao u simfonijskom orkestru JNA, da bi se ponovo okrenuo voljenom džezu. 

Nemačka, Izrael, Dominikanska republika... čini se da nije bilo mesta na kugli zemaljskoj gde Miša nije okidao žice i terao srca u publici da poskakuju u ritmu koji je on diktirao. Tako je dospeo čak i do Ugande gde je svirao džez na dvoru Idija Amina.

Muzej džeza

Istraživao je neprestano, želeći da pronikne u svaku poru svetske džez scene, pa je tako napisao knjigu o Majlsu Dejvisu, ali i onu o džezu u Srbiji.

Planiram dugo da živim, želja mi je da se jednom samo srušim na bini - govorio je Blam.

Nažalost, nije dočekao poznu starost. Imao je svega 66 godina kada je izgubio bitku sa teškom bolešću.

Ženio se čak četiri puta. Sa prvom suprugom Biljanom ima sina Markusa, a u braku sa čuvenom pevačicom Izvorinkom Milošević rodio se David. 

Baš Markus i njegova supruga Dejana rade na ideji koju im je zaveštao pokojni Miša - da se osnuje džez muzeju Beogradu. Za sada srpska prestonica uživa u činjenici da baš u srcu rodnog mu Dorćola, u okviru Jevrejske opštine, postoji džez klub "Mihailo Miša Blam" čiji će zidovi uvek pulsirati pod ritmom najpoznatijeg beogradskog kontrabasa.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

mirjana

pre 6 godina

Divno da smo ga imali..nije zalud ziveo. Ostavio je tragove u nama matorima .A nesto najdivnije..ideja njegovih potomaka  o osnivanju muzeja...\n

2 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari