ZA GODINU DANA POTROŠIO JE MANJE OD 1.000 DINARA ZA HRANU I BIO VIŠE NEGO SIT, sada je otkrio TAJNU i poslao važnu poruku!

Kako jesti ako nemate ni dinara za hranu? To pitanje postavio je sebi Kris Linam, sociolog i scenarista iz Singapura 2017. godine, kada se našao u finansijski nezavidnoj situaciji. Danas je sa ljudima podelio ishod te godine a, kako kaže, za godinu dana potrošio je svega osam dolara, što je oko 850 dinara na hranu

Njegovu priču prenosimo u celosti, a evo kako je uspeo u tome.

- Od prvog dana, morao sam da smislim kako ću da se snađem za vodu, hranu i sklonište. Voda nije bila problem jer Singapur ima mnogo javnih česmi. Hrana je bila problem. Mogao sam da kopam po kontejneru, ali bi mi trebao neki izvor toplote da pobijem bakterije sa te hrane, a to nisam imao.

Zato sam se okrenuo restoranima brze hrane. Uzimao sam sve ono što ljudi ostave za sobom. Polupojedeni hamburgeri, pileća krilca, pomfrit, otopljeni sladoled... Sećam se da sam jednom u jednom restoranu proveo dva sata. Taman što bih ustao da odem, primetio bih novi poslužavnik sa ostacima hrane. Na kraju sam se toliko prejeo da mi je bilo muka.

SUD NAREDIO ŽENI DA PLATI DUG OD 90.000 DINARA, ona im priredila OSVETU KOJU ĆE DUGO PAMTITI (VIDEO)

Pored toga, obilazio sam i pekare i uzimao sve proizvode koji su zaposleni na kraju dana bacali.

U samo jednoj pekari uzeo bih i po 50 proizvoda. Čekao sam zvanično vreme zatvaranja i čim bi zaposleni bacili to u đubre, iste sekunde sam vadio.

Na neki način, upravo sam ja i podstakao pekare Singapura da donesu odluku da na kraju dana svoje proizvode doniraju ljudima kojima su potrebni, ali to je sada već druga priča.

Pored toga, vreme sam provodio u šoping molovima, lutajući među stolovima restorana i čekajući da se ljudi dignu, a da nisu završili obrok. Čim bi ustali, ja bih seo i produžio da jedem.

Često govorite "ALAL VERA", a da li znači šta to ZAPRAVO ZNAČI?! Iznenadićete se kada čujete odakle POTIČE izraz

Moje iskustvo sada sam pretočio u dokumentarac o tome koliko hrane zaista bacamo. Baš pre neki dan na snimanju rešio sam da pokušam istu stvar. Ušetao sam u tržni centar u potrazi za hranom, baš kao nekad, i u roku od pet minuta naleteo sam na ovaj prizor:

More praktično netaknute hrane stajalo je na stolovima. Prišao sam jednom čistaču i pitao zašto se toliko hrane baca. Slegnuo je ramenima i rekao: "Ljudi imaju previše novca i kupuju više hrane nego što im treba. Potom je bace".

Kada sam ga pitao da li mogu da pojedem to, rekao je: "Ne, ovo se meni jede. Ti uzmi pileća krilca ako hoćeš". I uzeo sam ih. Bilo ih je 10. Okrenuo sam se oko sebe i video more odbačene hrane koja je zaista predobra da bi bila bačena.

To prosto morate da vidite da biste poverovali.

A šta sam naučio tokom te godine "gladovanja" i tokom snimanja svog dokumentarca? Sve i da se opet nađem u situaciji da nemam para, neću biti gladan sve dok ljudi ovako nemilice bacaju hranu. Mogao sam verovatno da prođem i bez tih 8 dolara koje sam potrošio 2017. godine. Danas, moja misija je da pokažem ljudima koliko hrane bacaju uludo - završava svoju priču ovaj scenarista.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.