OVO SU TAJNA DRUŠTVA KOJA VLADAJU SVETOM! Šokiraćete se kad čujete koje su poznate ličnosti bile u njima, ali njihov rad je već vekovima OBAVIJEN VELOM MISTERIJE!

printscreen

13:02 Zanimljivosti 0

telegraf.rs/history | 08. 02. 2020.

OVO SU TAJNA DRUŠTVA KOJA VLADAJU SVETOM! Šokiraćete se kad čujete koje su poznate ličnosti bile u njima, ali njihov rad je već vekovima OBAVIJEN VELOM MISTERIJE!

Privlačnost ovih društava leži na pola puta između njihove tajanstvenosti i legende, koja generacijama mami znatiželju radoznalih umova

Istorija svedoči o postojanju tajnih društava koja su vekovima cvetala, a među njihovim pripadnicima našli su se i najvažniji pojedinci svog vremena, poput raznih evropskih monarha, kao i državnika koji su osnovali Sjedinjene Američke Države, znanih i kao Očevi osnivači. Teorije zavere neizostavan su deo mitosa koji oličava ova društva, pa su Iluminati, na primer, povezivani sa izbijanjem Francuske revolucije i atentatom na američkog predsednika Džona F. Kenedija.

Četiri takve organizacije se ističu po svojoj navodnoj moći i uticaju. Evo šta pouzdano znamo o njima sa istorijske tačke gledišta.

Vitezovi Templari

Vitezovi Templari su bili ratnici posvećeni zaštiti hodočasnika koji su se tokom Krstaških ratova otisnuli na put do Svete zemlje. Ovaj vojni red je osnovao francuski vitez Ig de Pejen 1118. pod nazivom Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama, sa središtem u Hramskoj gori, u Jerusalimu. Njihovi članovi su se zavetovali na doživotnu čednost, poslušnost i asketizam, a odrekli su se kockanja, alkohola i psovanja.

Vremenom su postali najimućnija i najveća vojna sila u Evropi, osnovavši banku koja je omogućila hodočasnicima da prilože svoj imetak dok su u domovini, a da ga potom unovče kada stignu u Svetu zemlju. Papskom bulom pape Inoćentija II 1139. je osnažen njihov uticaj, te više nisu morali da plaćaju porez i bili su odgovorni isključivo prema Svetoj stolici. Na vrhuncu svoje moći su posedovali ostrvo Kipar, flotu brodova i zajmili novac kraljevima, od kojih su ih neki prezirali.

Slika Žana Kolomba Bitka za Hitin iz 1490.

Slika Žana Kolomba Bitka za Hitin iz 1490.

Po završetku Krstaških ratova, vratili su se u Pariz, gde su se usredsredili na bankarstvo. Francuski kralj Filip IV je 13. oktobra 1307. uhapsio nekolicinu vitezova i podvrgao ih mučenju, nakon što su odbili da mu izdaju još jedan zajam novca. Prisiljeni mučenjem, vitezovi su dali lažne izjave o sopstvenoj homoseksualnosti i jeresu, a 1309. je naočigled Parižana na desetine Templara spaljeno na lomači zbog svojih navodnih zločina.

Pod pritiskom francuske krune, papa Kliment V je 1312. zvanično ukinio viteški red i razdelio njihov imetak. Kako je vreme prolazilo, izrodile su se glasine o tome da su Vitezovi Templari čuvali hrišćanske relikvije, poput Svetog grala ili Turinskog pokrova. Ove teorije zavere su ovekoveče u knjizi „Da Vinčijev kod" Dena Brauna.

Slobodno zidarstvo - Masonerija

Slobodno zidarstvo je utkano u tapiseriju američke istorije. Trinestorica od 39 potpisnika Ustava SAD su bili masoni - Džorž Vašington, Džejms Monro, Bendžamin Frenklin, Džon Henkok i Pol Rever, među najznačajnijima.

Poreklo samih masona seže u srednji vek, gde su sve zanatlije u Evropi imale sopstvene ensafe. Graditelji katedrala su zbog posla često putovali od mesta do mesta, a raspoznavali su se sada već poznatim simbolima - uglomerom i šestarom. Prvi put se spominju 1390. u jednom zapisu, ali je red kao takav osnovan 1717, kada su u Londonu četiri zasebne lože oformile jednu Veliku ložu Engleske. Masonerija se vrlo brzo proširila Evropom i američkim kolonijama.

printscreen

Slobodno zidarstvo ne predstavlja veroispovest, mada se članovi podstiču na veru u Vrhovno biće, znano i kao Uzvišeni graditelj kosmosa. Zbog svojih tajnih rituala su došli u sukob sa katoličkom crkvom, koja ih je osudila nizom dekreta, počevši od 1738. Svoje dekrete je crkva opovrgnula 1985. zbog velikog broja katolika priključenih masonskom redu. Tajnovitost Slobodnog zidarstva je ulivala nepoverenje i građanima SAD, pa je svojevremeno osnovana protivmasonska politička partija.

printscreen

Masoni postoje i danas. Oni ne vrbuju buduće članove, već im ovi sami prilaze, što je i osnova njihovog gesla „Sve što treba je da pitaš". Može im pristupiti svaki muškarac koji navrši 21 godinu, ukoliko bude prihvaćen, podrazumeva se. Ženama je, pak, otvoren pristup srodnom udruženju pod nazivom „Red istočne zvezde". Među slavnim imenima Slobodnog zidarstva su još i Volfgang Amadeus Mocart, Vinston Čerčil, Frenklin Delano Ruzvelt i glumac Džon Vejn, a kod nas Vuk Stefanović Karadžić i vojvoda Janko Katić.

Iluminati

Iluminate je osnovao profesor Adam Vajshaupt 1. maja 1776. u Bavariji, u želji da okrzne moć konzervativne katoličke crkve i bavarske monarhije. Zamisao je bila da se odbaci na stranu organizovana religija putem novog izdanka prosvetiteljstva zastupljenog u Evropi. Vajshaupt je, između ostalih, bio nadahnut i učenjem Isusovaca, Sedam mudraca, Kabale, a ponajviše masonima. Nastojao je da se infiltrira u njihove redove i regrutuje što više imućnih članova.

printscreen

Pripadnici „Bavarskih iluminata" su bili poznati pod imenom Usavršeni (lat. perfectibilis). Bili su podeljeni u tri prstena na osnovu svoje rastuće moći, a pristupali su im članovi tadašnje društvene elite i plemstva, poput Johana Volfganga fon Getea, filozofa Johana Gotfrida fon Herdera i vojvode Ferdinanda od Brunsvika. Komunikacija među članovima je bila šifrovana, a svaki je nosio nadimak inspirisan antikom. Vajshaupt je, na primer, bio znan kao Spartak.

Snaga i uticaj Iluminata su cvetali sve dok im Karl Teodor, knez-izbornik Bavarske, nije došao glave, izdavši ukaz 1787. kojim se članstvo među Iluminatima kažnjavalo smrću. Nema dokaza da je ovo tajno društvo opstalo do danas, ali to nije sprečilo rađanje maštovite mitologije o njima, pa postoje teorije da su izazvali izbijanje Francuske revolucije i atentat na američkog predsednika Džona Kenedija. Iluminati su bili inspiracija Denu Braunu za knjigu „Anđeli i demoni", kao i Umbertu Eku za „Fukoovo klatno".

Lobanja i kosti - Bratstvo smrti

Ovaj tajni red je osnovan na Univerzitetu Jejl u SAD 1832. Osnivač je Vilijam Hantington Rasel, koji je bio nadahnut okultnim društvima u Nemačkoj. Njegov suosnivač jeste Alfonzo Taft, budući vojni ministar američkog predsednika Julisiza S. Granta, koji će im se, takođe, pridružiti. Nekoliko američkih predsednika je pored njega pristupilo bratstvu.

Svake godine se 15 apsolvenata na Jejlu vrbuje da pristupe društvu „Lobanje i kostiju". Iako se njihova imena javno obznane, nije poznato šta se zbiva na sastancima ovog društva u prostorija bez prozora koja nosi naziv Grobnica. Ovi sastanci se, inače, organizuju na svake dve nedelje. Svaki član bratstva se zavetuje na tajnost. Članovi su poznati kao patrijarsi, dok su oni koji tek prolaze inicijaciju vitezovi. Ljude van svog društva nazivaju varvarima.

Shutterstock

Poznati članovi „Lobanje i kostiju" su predsednici Vilijam Hauard Taft, Džorž H. V. Buš, osnivač magazina „Tajms" Henri Lus, bivši državni sekretar SAD i predsednički kandidat Džon Keri, kao i mnogi drugi moćnici i pripadnici CIA.

U svom kontraverznom ekspozeu ''America's Secret Establishment'', Entoni Saton, ekonomista, istoričar i pisac, navodi da se „Bratstvo smrti" namerilo da zavede Novi svetski poredak, pozvavši se na brojne teorije zavere.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]