NARODNO VEROVANJE O DRVEĆU! Dren za dobro zdravlje, jabuka za ljubav, a evo koje DRVO NE TREBA DA BUDE BLIZU KUĆE

Pixabay

12:40 Zanimljivosti 0

Magazin Novosti | 25. 09. 2020.

NARODNO VEROVANJE O DRVEĆU! Dren za dobro zdravlje, jabuka za ljubav, a evo koje DRVO NE TREBA DA BUDE BLIZU KUĆE

Mnoga verovanja Srba u vezi sa drvećem potiču još od starih Slovena, koji su mnoge vrste smatrali svetim

Ovo su narodna verovanja u vezi sa pojedinim vrstama drveća:

1. Bagrem

Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.

2. Bor

Ako je bor namerno posađen na nekom znamenitom mestu, ili ga je posadila neka važna ličnost (kralj), onda postaje značajan i tu se okuplja narod.

Bor pored manastira Nikolje u Ovčar banji predstavlja kultno mesto.

3. Breza

Srbi su od grana breze pravili metle. Breza je prokleto drvo, jer su Spasitelja šibali brezovim granama.

Od suve kore breze se prave baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan.

4. Vrba

Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti i pri tome govore uz smeh: „Rasti kao vrba”.

Pixabay

Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature.

Vrba Iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća. Čim vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod žena poraste polna želja.

5. Glog

Srbi su verovali da je glogov štap (kolac) najmoćnije sredstvo protiv vampira i zlih duhova – demona.

Cvet i plod gloga se u narodnoj medicini upotrebljavaju za lečenje srca.

6. Dren

Dren je drvo koje prvo cveta u proleće, a poslednje daje zrele plodove u jesen. Dren se povezuje sa zdravljem i njime se kiti o Đurđevdanu.

O Bogojavljenju se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili otporni i zdravi.

7. Dud

Crni dud potiče iz Turske, a beli iz Kine. Obe sorte duda imaju lekovita i hranljiva svojstva.

Nije dobro za kuću i ukućane ako se žile duda podvuku pod kuću, cela kuća će izumreti i opusteti.

8. Jabuka

Bosiljak se od mirisa daje, jabuka se od milosti daje
Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema bližnjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Pre Petrovdana (12. jul) se nisu jele jabuke.

Pixabay

Sadnja i kalemljenje raznih sorti jabuka (slatke, mirišljave ili kisele), kod Srba je značilo obavezu i čast. Ko nije kalemio voćke, nije smeo ni da ih seče.

Jabuka je sastavni deo svadbenih i verskih ceremonija.

9. Lipa

Lipa je kod Slovena bila sveto drvo, pa samim tim i kod Srba.

Lipa se sadi daleko od kuće (bar 100 m) i ona svojim mirisnim cvetovima osvežava okolinu i daje pčelama dobru pašu, a one lipov med koji je bio osnovna sirovina za pravljenje medovine.

Lipov ugalj prečišćava vodu, a lipovim ugljem u prahu se odlično čiste zubi i desni.

10. Orah

Kad na Svetog Iliju (2. avgust) zagrmi, pocrvljaće orasi. Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić.

Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.

Od ploda sitno samlevenog oraha Srbi su cedili ulje za jelo (10 kg oraha = 1 litar ulja). Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.