Public

17:10 Zvezde 23

Ljubav&Zdravlje/Dejan Katalina | 27. 08. 16.

NENAD JEZDIĆ: Vratimo se selu i rađajmo decu!

Nisu više muškarci ko što su bili. Žena mora da oseti sigurnost u muškarcu da bi se upustila u to iskušenje i taj podvig koji se zove brak i porodica, kaže popularni glumac

U poslednje vreme glumca Nenada Jezdića publika više pamti po reklami za pivo i činjenici da je iz grada otišao na selo, gde proizvodi svoju rakiju. Kao da su pomalo pale u zaborav njegove brojne filmske i pozorišne uloge, ali i činjenica da je 2005. godine dobio nagradu Zoran Radmilović za najbolje glumačko ostvarenje. Tome je, čini se, i sam doprineo jer sve manje želi da priča o glumi, u šta ćete se uveriti i tokom ovog intervjua. S druge strane, teško je u ovom trenutku naći zanimljivijeg sagovornika, jer on ima originalna rešenja za mnoge probleme koji nas muče u ova turbulentna vremena, ali i sagovornika koji ume oštro da uzvrati, te od intervjuisanog, očas posla, postane onaj koji intervjuiše.

Neću da se bavim ni Šerbedžijom, ni Mirom Karanović, ja hoću da se bavim poljoprivredom

Jesi li ti sad stanovnik sela ili grada?

- Ja sam ti sad i tamo i ovamo. Nisam ja to tako surovo i strogo definisao. Neko je rekao: "Jezdić pobegao na selo." Nigde, bre, ja ne bežim. Ja samo idem tamo gde mi je lepo. Idem tamo gde mi srce hoće.

Kad dođeš sa sela u grad, osetiš li neku vrstu pritiska?

- Čovek ne može da živi bez pritiska. Ne može da živi a da ništa ne radi. Znaš? Što kažu: s neba samo kiša pada. To sam u selu naučio, znaš? U životu moraš da radiš i stvaraš. Zaista sam to iskreno osetio. Iz nekog viška energije i istinske želje osetio sam da moram da radim još više nego što radim u pozorištu. A radio sam žestoko u tom pozorištu. Nekad i po četiri-pet premijera godišnje. Kad sam iskusio taj pozorišni život, kad sam celu tu stvar propustio kroz sebe i razumeo, ili ne razumeo, užasno me je uvredila činjenica da javnost nas glumce doživljava kao onog cvrčka iz basne. Mi smo kao neki bedževi, kako bih ti rekao, koji su u modi, pa onda više nisu. Retki su među nama oni koji celog života, svojim radom i predanošću, svedoče o čoveku - toj najvećoj misteriji i najprisutnijoj tajni na planeti - njegovom sklopu, emocijama i celom biću. Zato sam odlučio da surovost glumačke sudbine artikulišem na svoj način.

Mrzim seljaštvo

Kakav je tvoj komentar na izjave Radeta Šerbedžije i Mire Karanović, tvojih kolega, koji poistovećuju buđenje ustaštva u Hrvatskoj i srpski nacionalizam?

- Nije to ustaštvo, brate! To je seljaštvo! O kom ustaštvu pričamo?! Da li znate vi novinari o čemu govorite kad pričate o ustaštvu i četništvu?! To je strašna hipoteka. To znači novi rat, novo stradanje, novo ginjenje. Ko će da gine?! Opet će da ginu neki nesrećnici... Neću da se bavim ni Šerbedžijom, ni Mirom Karanović, ja hoću da se bavim poljoprivredom! Ne smatram da sam ja važan da se bavim tim temama, ali sam apsolutno protiv bilo kakve zavade. Moja priča oko rakije ne bi bila kompletna da nemam proizvođače Hrvate iz Splita i da sa njima nisam na vezi svakodnevno oko opreme koju uvozim od njih. Ta moja priča je bila lakša jer su mi braća iz Splita dala popust... Mi moramo naučiti da budemo dobre komšije. Nekada je čovek više poštovao drugog čoveka. Nekada je vojnik više poštovao drugog vojnika. Sukobljeni su nekad mnogo više poštovali jedni druge. Mi moramo da se vratimo Bogu, ali tako što će se najpre vratiti muž ženi, a žena mužu. Ja sad razmišljam gde je problem s natalitetom. Nisu više muškarci ko što su bili, brate moj. Žena mora da oseti sigurnost u muškarcu da bi se upustila u to iskušenje i taj podvig koji se zove brak i porodica. Zato se ja nekad, kad me ovako zagrebeš, istinski svedem samo na tri stvari protiv kojih moramo da se borimo - moramo da se borimo za natalitet i da iskorenimo neprosvećenost i lenjost. To su elementarne stvari koje moramo da odnegujemo. Ti ljudi koje ti meni spominješ ceo život gule jezik i osećaju se pozvanim da pričaju o stvarima o kojima ništa ne znaju.

I kakvu si promenu doživeo tom odlukom?

- E, vidiš, sad dolaziš do te ključne reci - promena. Promena nije nešto što se može sprovesti magičnim rečima ili programima. Jedina istinska promena koja može da se sprovede je ona u koju se upustiš sam. Ona u koju se sam usudiš da kreneš. Ja sam se usudio da se zarobim sa dvadeset hektara zemlje. Ja sam se usudio da robijam tom selu i tom projektu. Ja sam se usudio da proizvodim voće, da se bavim primarnom proizvodnjom, preradom, i da izađem na tržište sa svojim proizvodima - bilo da je u pitanju pivo ili rakija.

Moja rakija je moja potreba da uradim nešto najbolje za svoj narod iz tog sela. Da uradim najbolje i za svoju porodicu time što ću nešto stabilno moći da im pružim

Kažu da je danas postalo moderno među glumcima da se sele na selo. Jesi li i ti pomalo deo te nove mode?

BOLJE DA SI ĆUTALA! Amber Rouz: Da li se računaju oni koji su samo stavili glavi* pa ga izvadili?

- Vidi, ljudi su uvek pravili vikendice! Vikendica je nešto čime nas je udostojio socijalizam. E, sad, naišao je neki period, pa su ljudi rasprodali te vikendice ili su se same srušile ili su se neke izbeglice uselile u njih ili su zapuštene... Ali to nije moja priča. Pored toga što, hajde da kažemo, pokušavam da na selu prepoznam neki svoj ekonomski interes, volim da budem tamo. Ja, bre, ne mogu više ovu buku da podnesem (intervju rađen na Ušću tokom Bir festa, prim. aut.). Ja od ovog silnog sveta ne vidim ni nebo, ni mesec, ni zvezde. Znaš kako je gore u selu kod mene, u Zabrdici? Sad sam dva suncobrana dobio od "lav" piva, pa sam ih nabio uz kukuruze i napravio plato od kamena uz samo kukuruzište. Znaš ti koji je to osećaj?! Kakva je to bašta, kakvo zadovoljstvo, kakva inspiracija! Ne vidim ništa ružno u tome što ljudi hoće da se inspirišu prirodom i selom. Mi i jesmo narod koji je poreklom sa sela. Useravam se u gaće kad u nekom društvu neko kaže: "Moji su stari Beograđani." Prema popisu stanovništva, i to ne tako davnom, stanovnici Beograda su bili Turci, Cincari i Jevreji. (Smeh) I po jedna ili dve srpske porodice. Znaš? To je priča o "staroj beogradskoj porodici". Svi koji smo sad ovde došli smo iz ruralnih krajeva i ne možemo da potisnemo taj zapis iz sebe. Ja, očigledno, nisam mogao da ga potisnem, iako nisam odrastao na tom selu. Ja sam Tešnjarac, jebote, iz Valjeva! Rođen na Tešnjaru, ono, stara čaršija, i tu je, kako bih ti rek'o, grad, varoš, nije to bilo urbano mesto, ali na to selo nikad ranije nisam želeo da odem. Samo mi se u jednom trenutku, jedne zime, otvorio novi svet, kada je navejalo tu noć i kad je puklo nebo ujutru, i kad je sunce ugrejalo, a bilo minus 11, pala je odluka.

Public

Mi moramo da se vratimo Bogu, ali tako što će se najpre vratiti muž ženi, a žena mužu

Kako tvoja porodica, supruga i četvoro dece, reaguje na život na selu?

- Pa, vidi, ja se nadam da će i njima to selo biti inspiracija kao i meni. Doduše, moja deca su sad, hajde da kažemo - tinejdžeri, dobro neki su još deca, neke su se i zadevojčile, pa im je još daleko sve to, mada vole selo kao mesto gde mogu da se izduvaju i oplemene prirodom. A što se tiče mog biznisa, moje rakije, mog pogona, da ne kažem fabrike, to je nešto što zavisi samo od mene i što će biti završeno, samo da mi da Bog zdravlja.

BILI SU NA VRHU, A ONDA JE USLEDIO SUNOVRAT! Poznati koje je jedna greška koštala svega!

Kako je tvoja supruga reagovala kad si joj izložio ideju o odlasku na selo?

- Šta ti je, moja supruga vodi moju firmu, čoveče! Ona plaća, radi sa našim saradnicima, proverava šta se radi, kako se radi, kakav se popust kome daje i da li je neko zaslužio taj popust...

Znači, imaš ozbiljnu unutrašnju kontrolu?

- Jeste! Moja supruga, tu i tamo, ponekad pozove dužnika, i tako. Mi smo mala porodična firma.

Misliš li da ćeš moći da Jezdić rakiju proširiš na još neka tržišta?

- Ne mislim nego znam!

Tanjug

Pomaže li ti u tome i tvoje poznato ime?

- Moram ti reći da se ne bavim imenom u tom smislu. U nekom trenutku sam pomislio da će mi ići lakše jer sam glumac i javna ličnost, međutim, ispostavilo se potpuno suprotno. Znaš, u našem narodu vlada velika skepsa. Ljudi ne prihvataju činjenicu da se neko rodi i da zna da radi dva posla. Oni misle da se uvek neko krije iza toga. Ali ovo sa mojom rakijom je iskonska, elementarna, rudimentarna potreba da dobijem nešto od svoje zemlje, a da prethodno dam nešto toj zemlji. Moja rakija je moja potreba da uradim nešto najbolje za svoj narod iz tog sela. Da uradim najbolje i za svoju porodicu, time što ću nešto stabilno moći da im pružim. To nije neki izmišljeni proizvod, neki viski, koji je bio star ne znam koliko i koji je napravljen od bureta koje su valovi ne znam kog mora jonizirali i zapljuskivali, pa su ga sušili u šumi da bi ga načele ne znam koje gljive... Dosta više sa pričama! Valjda smo postali neki iole normalan narod i da nas više ne zajebavaju. Da nam ne prodaju više muda za bubrege. Kakav viski! Viski je destilat jednog primitivnog biljnog oblika. A rakija je destilat od biljno najplemenitijeg oblika. I šta je sad bolje, hajde reci ti meni?! Rakija! Ali da bude prava!

Useravam se u gaće kad u nekom društvu neko kaže: "Moji su stari Beograđani." Prema popisu stanovništva, i to ne tako davnom, stanovnici Beograda su bili Turci, Cincari i Jevreji

Koliko si ponosan na uspešne ljude koji su, kao i ti, krenuli iz Valjeva?

- Ponosan sam, iako ga ne poznajem, na Miloša Teodosića. Ponosan sam na ogromnu dušu i razumevanje prema čoveku koje ima doktor Boško Đukanović. Ponosan sam i na Željka Joksimovića kad ima lepu pesmu i kad se lepo vlada, kad je iskren i kad je otvoren.

Šta karakteriše muškarce iz Valjeva?

- Ah, to se nekima neće dopasti. Jedan moj drugar mi je to malo objasnio, rekavši mi: "Kad neko iz provincije dođe u Beograd, on oseća neko strahopoštovanje. A vas Valjevce Beograd suštinski ne zanima, vas interesuje vaše Valjevo". (Smeh) Ne mislim da je baš tako... Valjevcima možda nisam dovoljno Valjevac, pošto sam sa osamnaest godina otišao odatle. Ovima ovde sam dođoš... Ja sam zapravo Valjevac na privremenom radu u Beogradu s boravištem u Zemunu.

Insajder

Da se vratimo malo na pozorište i film. Na koju svoju ulogu si najponosniji?

- Ni na jednu, brate.

Glumio si oficira u istorijskoj seriji "Ravna gora", pa u vezi s tim, misliš li da smo najbolje Srbe izgubili u Prvom svetskom ratu i da su svi kasniji samo blede kopije onih iskonskih?

- Mislim da to tvrde ovi kritizeri koji žele da nas potpuno unize, u situaciji kad smo zaista na kolenima...

GLUMICA BESNA NA FARMACEUTE: Nadam se da ćete čuti vapaje onih kojima život zavisi od vašeg leka!

Zašto smo na kolenima?

- Zato što smo mi to sebi dozvolili. Mislim da je to, verovao ili ne, posledica duhovnog pada. Civilizacijski gledano - duhovnog posrnuća. Toga je uvek bilo, ali, znaš, mi i svoju istoriju nakaradno tumačimo. Recimo, mislim da su četnici bili istinski antifašisti, a ti sad živiš u vremenu u kojem ti kao lošu proturaju priču kako je u tom ratu bio svako sa svakim. Zar u ovom poslednjem ratu nije bio svako sa svakim? Šta se desilo kad su Hrvati porušili most u Mostaru? Bošnjaci nisu imali tešku artiljeriju da uzvrate Hrvatima, pa su otišli na srpsku stranu, kupili municiju, a Srbi su ih još i častili, zato što ih je most sve vezivao. To ti je apsurd rata, slika i prilika razdvajanja i razlika na Balkanu. Kad su nacisti okupirali zemlju, znamo ko ih je dočekao gore, znamo ko ih je dočekao i malo dole, ali znamo i ko je sa njima ušao u rat i konflikt. Mi moramo da se prvo vratimo natalitetu. A analogija vraćanja natalitetu je povratak zemlji. Ovu zemlju neće za petnaest-dvadeset godina imati ko da obrađuje. Sela umiru! Mi se kao narod ne rađamo. To kad kažem "mi", ne mislim samo na Srbe, niti želim da srbujem, nego na ljude koji će biti inspirisani pravim životom u pravom okruženju. A oduvek je seljak branio zemlju, ali i branio grad i grejao grad. Uvek je ratovao za svoju zemlju. Čovek mora da pođe od sebe, da sam od sebe širi ljubav. Samo svojim primerom davati primer. Samo svojim primerom baviti se natalitetom ove zemlje. Koliko dece imaš?

Jedno, na putu.

- Jedno? Koliko imaš godina?

Jednu više od tebe.

- Gde si, brate, dosad?! Pa napiši to u intervjuu da sam te pitao za decu i godine! Jebote, razumeš (smeh); borba, brate, neka bude što biti ne može (smeh)!

 


 

 

 

 



rada

27.08.2016. 17:38

ovo je retko da čovek može da pročita tako dobar intervju, to je novinar,a ne neke zamlate koji pišu o starletama i golubovićki , farmom, idiotskim parovima.svaka čast nenade! ubode ga baš u srž.


steva

27.08.2016. 18:38

O sve radi kako valja . Lep brak , cetvoro dece . Odlican glumac . Sigurno ce biti odlican i u poljoprivredi . Car !


Srb in

27.08.2016. 20:27

Svaka ti je na mestu Jezdo! Ali kome reci?Gluvom narodu .


Aleksandra

10.08.2018. 12:05

@Srb in - E nije narod gluv zato sto je gluv, vec zato sto tesko zivi


Ljubo

27.08.2016. 20:27

Sta reci ,...receno ono narodnjacki ,da te svi razume ,saslusas i kazes ,covjek ima pravo ...



Sanja

28.08.2016. 06:08

Divan tekst,sve pohvale za novinara,stop primitivizmu,golotinji i prostituciji,vratimo se istoriji,geografiji,knjizevnosti...n


Cika Velja

28.08.2016. 14:01

Lako je nekome ko ima para da se vrati na selo i razvije neki biznis i da se posle hvali kako je uspeo.Pitajte ovo malo na selu sto je ostalo kako prezivljava i kakvu sve muku ima da zaradi za hleb i lekove.


Marija

07.11.2016. 16:02

@Cika Velja - Pa ko je vama branio da idete i zaradite pare, pa se vratite na selo bogati. Nije mu uloge i popularnost tata ostavio u amanet. A znanje i hrabrost je od dinara napraviti dva, sto radi Nenad!


Mire

28.08.2016. 13:57

Istina za Valjevce, realno par drugova koji su studirali u BG jedva su docekali da se vrate u Valjevo, bas su lokal patriote. Postovanje.


zeljka

06.11.2016. 17:09

Gospode Boze,vratio se covek korenima,hoce da zivi na zemlji i od zemlje,ne vidim razlog za prozivanje i negativne komentare,pa sta ako nije vratio kredit,ako nije,ne vraca ga pola Srbije.Ulozio covek i ulaze u proizvodnju,poljoprivredu,a to nisu mala ulaganja.A vi sto delite negativne komentare i dalje nastavite da radite za bedne plate,placajte kirije i jedite najjeftinijebkobasice i kupujte stari hleb,al bitno je da kazete da ste u Beogradu.A velika vecina vas ima kuce na selu i zemlju,al bolje dzaba raditi i ziveti nego zasukati rukave i biti svoj na svome i svoj gazda.Posle iz ljubomore prozivate coveka i njemu slicne.Valjda je lepo da ima,zaposlit ce ljude,pa ce oni imati pare i moci da izdrzavaju i svoje porodice.Al ljubomora i zavist su pre svega ukorenjene u nasem narodu.I ja sam iz grada,a zivim na selu i lepo mi je.


sumadnac

27.08.2016. 18:27

Jezdo,kad jednom opanak nauci na kaldrumu ne vraca se na selo.


kokos

28.08.2016. 20:09

Ne bih da trujem ali bilo bi interesantno znati da li covek zivi na selu bez prihoda, dakle da nije zaposlen niti u jednom pozoristu ili porodica zivi sa 70 000 dinara mesecno, koliko su otprilike plate glumaca, i obavezama od dva prepodneva nedeljno. Lako je pozvati ljude na selo ali za 99 % njih taj iznos neto, tj oko 100 000 bruto mesecno je nedostizan.


pravo u metu

28.08.2016. 17:56

bravo nenade, to su prave vrednosti! treba selo da izdignemo inace se nikad izdici necemo. sva proizvodnja i ekonomija je vezena sa selom. problem je sto imamo skorojevice na vlasti koji misle da hrana koju jedu raste u nemanjinoj ili knez mihajlovoj. ne razumeju odakle to dolazi. ne razumeju nista.


Njkola

28.08.2016. 23:03

Nenade svaka cast. Ja znam koliko energije je potrebno da covek uradi ovako nesto. Nije ovde rec o novcu. Ovo mogu samo vizionari. Napravio sam put posle 30 godina. Obnovio dedinu kucu. I ove jeseni krecem da se bavim poljoprivredom. Rada se ne bojim . Volim da radim. Povratak prirodi je buducnost. PS. Gde ima volje ima i nacina Ziveli


Snezans

09.11.2016. 00:55

Obozavam Nenada, glumca, muza, oca! Odaje sigurnost, zdravo zgodan nas iz Valjeva. Spreman na rad i zelim mu uspeh.


Vojislav

29.08.2016. 08:15

Vrati kredit Agrobanci, maznuli kredite koje ne vraćaju i jzigravajh biznismene. I Država mu dala bespovratnih 100000 €.


Momir

29.08.2016. 15:30

Mnogo toga sto je receno je lepo procitati,godi,ali netreba zaboraviti da je najvece valjevsko selo Milicinica jedva dostupno,neprohodno.Jedini asvaltni put napravljen je kad je postojala MOCNA zadruga u Valjevskoj Kamenici I njene osnovne jedinice po selima.Od tada pa do danas sela se secamo samo pred izbore I to sve redje jer je glasaca sve manje.Kako stici na Ubic,Brdjane,Konjski grob,Sumarce,Velikoj seni I ostale delove sela.Svake izbore proprate I kamioni prosutog sljunka nasumicno,bez strucnog nadzora,pa ponovo cekanje sledecih izbora ali sa jos manje stanovnika.Valjda cemo konacno stici do dna pa cemo morati krenuti uzbrdo.




sonja

09.11.2016. 19:33

Pa ko ce srbima radati djecu kad su najgori muzevi(da se zna ja sam srpkinja nije na nacinalnoj) i psihopate. Ono sto je ljudski oni se stide a onog cega bi trebali da se stide ponose se... I to akademici kako se zovemo profwsori univerziteta...a psihopatija je ne izljeciva...



Biljana

08.12.2016. 07:51

Moje licno misljenje je da bi ja prva OTISLA da zivim u neko planinsko selo zivim sa mojih sedmoro dece , ali u pitanju je PREVOZ DECE DO SKOLE.Treba biti Rokfeler da se infinansira skolovanje za 2 detete,ako se dodaju troskovi prevoza ODE DALEKO. Kad bi drzava uvela besplatan prevoz za djake mnogi bi razmislili ,Beda u gradu ili...pristojan zivot.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]