SARA JOVANOVIĆ: Ja sam večiti romantik, a moja Pepeljuga neće tverkovati!

Verujem da postoji taj jedan čovek koji će biti pored mene i ja kraj njega do kraja života. Mislim da to nije samo sanjarenje, ali i da je teško doći do te osobe

Mlada i atraktivna pevačica Sara Jovanović, poznata i kao Sara Jo, glumiće Pepeljugu u mjuziklu koji će pred našu publiku stići kao brodvejska licenca. Sa njom smo razgovarali o pripremama za ovaj nesvakidašnji spektakl, ali i o njenom privatnom životu i pričama da je u vezi sa poznatim reperom i piscem Markom Šelićem Marčelom.

Kako si se našla u ulozi "Pepeljuge"?

- Producentska kuća "Emoušn" je otkupila američku licencu i kontaktirala me. Ponudili su mi ulogu i pokazali scenario da proverim da li se vidim u tome. Kao da ne znaju da bih (smeh). Oduvek sam priželjkivala da radim mjuzikl, jer sam odrasla uz njih. Najveće poštovanje imam prema umetnicima koji su igrali u mjuziklima, jer se u njima spaja pevanje, ples i gluma. Po meni, nema težeg i lepšeg zadatka od ovakve uloge. Zato mi je drago što sam dobila priliku da se u tome okušam.

Po čemu je "tvoja" Pepeljuga specifična?
- Ova "Pepeljuga" je slična kao svuda u svetu, kad su u pitanju songovi i replike. Jedna od prvih verzija ove predstave iz devedesetih godina je imala dobru vilu, koju je tumačila Vitni Hjuston, koja je u isto vreme bila i producent ovog filma. Ona je za ulogu Pepeljuge izabrala Brendi, u to vreme jednu od najvećih mladih zvezda r'n'b muzike. Od tada naovamo songovi su praktično isti.

Pored pevanja, u predstavi ima i glume. Da li ti je to bio problem?
- Nije, jer sam već imala prilike da radim sa sjajnom glumačkom ekipom u predstavi "Crvenkapa", gde sam imala jednu manju ulogu. To je predstava pozorišta "Boško Buha", a igrala se u UK "Vuk", jer se "Buha" renovirala. Tom prilikom sam radila sa sjajnim Mandom, koji mi je mnogo pomogao da se snađem u glumačkim vodama, kao uostalom i ostatak ekipe. Tako da "Pepeljuga" nije moj prvi kontakt sa glumom, što mi znatno olakšava ovaj angažman. Kroz "Crvenkapu" sam naučila kako se pamti sav taj tekst i kako se ulazi u ulogu, dakle sve one glumačke tajne koje se kriju iza scene.

 

 

Kako se bajkovita "Pepeljuga" uklapa uz tvoju muzičku karijeru?
- (smeh) Svakako da se razlikuje. Mjuzikl je potpuno drugačiji žanr od onoga što ja radim. Ja radim r'n'b, pop, hip-hop žanr, a ovo je, što ti kažeš, nešto bajkovito. Međutim, nije mi bilo teško da se uklopim u tu priču, jer, kao što rekoh, odrasla sam uz mjuzikle. Nekad sam i vežbala neke scene iz mjuzikla u svojoj sobi. S druge strane, uloga Pepeljuge će pokazati moju nežnu i romantičnu stranu, koju inače otkrivam samo u baladama.

Da li to znači da tvoja Pepeljuga neće tverkovati?
- (smeh) Kakvo lepo pitanje. Naravno da ne. Verovao ili ne, ja znam i nešto drugo da radim u životu sem toga.

Šta treniraš, karate?Glumci često ističu da su mjuzikli za njih fizički najnaporniji. Da li si se ti spremala za te napore, jesi li radila na poboljšanju kondicije?
- Sem toga što treniram...

- (smeh) Ne, krosfit. Sem toga, oduvek se bavim plesom, tako da sam u formi. Uostalom, nije svaki korak na sceni toliko težak i naporan, ima tu dosta fora koje ti pomažu da lakše savladaš neke stvari. Uostalom, koreografiju za "Pepeljugu" radi Milan Gromilić, kojeg odavno poznajem, i koji uvek uspe da iz mene izvuče ono najbolje.

 

 

Sad moram da te pitam ono što najviše voliš, pitanja lične prirode. Čuo sam da u poslednje vreme jako voliš da čitaš stripove, naročito "Dilana Doga"?
- (smeh) Iskreno, nisam imala prilike da postanem ljubitelj stripova, uvek su me više privlačili romani, tačnije trileri.

Ima jedan dobar triler, zove se "Zajedno sami" od Marka Šelića Marčela, jesi li ga čitala?
- (smeh) Jesam, da.

Je l' dobar?
- Odličan je (smeh). Vrlo, vrlo napet.

Pitam te ovo zato što je autor te knjige i urednik "Dilan Doga" poznati reper Marčelo, za koga se priča da je tvoj novi dečko. Nećeš ništa da mi komentarišeš?
- U vezi sa čim da komentarišem?

U vezi sa hip-hopom. Je l' ti sad bliži nego što je bio ranije?
- Ne znam da li može da mi bude bliži nego što je bio ranije, jer sam odrasla uz taj muzički žanr, tako da ne znam na šta tačno ciljaš.

 

 

Svuda čitam da si u vezi s Marčelom, pa na to ciljam?
- Aha, dobro.

Je l' to tačno?
- Uvek kažem da novinar može da me pita sve, a na meni je da li ću odgovoriti ili neću. O privatnom životu, pogotovo što sam mlada ušla u ovu priču, mislim da bi bilo bespotrebno i degutantno da pričam. Tako se gubi fokus sa glavne stvari. Ne želim da se pojavljujem u novinama kroz izmišljene tekstove ili pokušaje da se sazna nešto više o mom privatnom životu.

Ovo s Marčelom je izmišljeno?
- Nijednog trenutka to nisam ni potvrdila ni demantovala, tako da ću i sada ostati na tome.

Jesi li srećna u ljubavi? Pitam te ovo zbog onih muškaraca koji priželjkuju da budeš nesrećna, pa da te teše?
- Dobar si, dobar... Moram priznati da pokušavaš na dobar način nešto da saznaš. Da li sam srećna u ljubavi? To mi je toliko... Pa priznaj da je i tebi neprijatno da pitaš takve stvari.

Moram da te pitam...
- A zašto moraš? Sad ja tebe malo da intervjuišem.

Zbog radoznalih čitalaca.
- To nije tačno. To je samo izgovor novinara ili ljudi koji organizuju neki rijaliti. Toliko se dugo od strane medija ljudima servira ono što je najlakše servirati da se onda naviknu...

E sad zvučiš kao Marčelo!
- Mislim da isto zvučim kao i prošli put kad smo pričali.

Dobro, da te pitam nešto drugo. Planiraš li da se udaš i boriš protiv bele kuge?
- (smeh) Ovo me nisi pitao zbog čitalaca. Ovo je neki tvoj originalni pečat.

Što stalno komentarišeš ono što te pitam, što lepo ne odgovaraš? Ja sam tu da postavljam pitanja.
- Ko to kaže? Mogu i ja tebe da pitam nešto...

Možeš, ali hajde mi najpre odgovori.
- Što se tiče udaje, zaključiću ovaj intervju tako što ću se predstaviti kao večiti romantik koji sanja o porodici i životu u sreći i ljubavi. Verujem da postoji taj jedan čovek koji će biti pored mene i ja kraj njega do kraja života. Mislim da to nije samo sanjarenje, ali i da je teško doći do te osobe. Naravno da planiram i porodicu, ali se za to još uvek osećam nezrelo i nespremno. Tek su mi 23 godine, imam još dosta nekih drugih stvari da uradim pre nego što se skrasim.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.