Instagram

14:49 Zvezde 0

Ljubav&Zdravlje/Dejan Katalina | 13. 03. 2017.

NENO BELAN: Ja sam romantični praktičar!

Jesam po vokaciji praktičan tip, i na taj način i živim, ali me istovremeno emocije znaju iznenada i neočekivano zaskočiti

Bivši lider splitske grupe "Đavoli" Neno Belan ovog vikenda održao je koncert pred beogradskom publikom u klubu "Mikser". Zajedno sa pratećim bendom "Fiumens" svirao je najveće hitove svoje nekadašnje grupe, ali i svoje prepoznatljive ljubavne pesme iz solo faze.

Za naš dodatak Neno otvoreno priča o tome zašto je ostao dosledan u tome da se bavi isključivo ljubavnim pesmama, kako je na njegovu karijeru uticao raspad Jugoslavije, kao i zašto su njegova najveća ljubav bili i ostali - "Bitlsi".

Kako biste danas definisali svoj muzički izražaj, s obzirom da se u njemu mogu prepoznati gotovo svi žanrovi popularne muzike?
- Pa nisam u potpunosti siguran kako da ga definišem, možda najbolje naprosto pop-rok. Jer pop je uistinu izraz koji obuhvata užasno širok spektar muzičkih žanrova. A ja užasno volim da se igram i eksperimentišem s njima. A opet, uprkos toj činjenici, mislim da sam izuzetno prepoznatljiv sa svojim zvukom, i da ljudi kad čuju bilo koju moju pesmu, odmah znaju da sam to ja. I mislim da u tome i jeste poenta. Uzimaj razne začine, ali napravi svoje ukusno jelo. Uostalom i moji najveći uzori "Bitlsi" ne znam šta sve nisu odsvirali na svojih desetak albuma. Zar im to možda neko zamera?

 

FATHER & DAUGHTER

A post shared by Neno Belan (@nenobelan) on Jan 10, 2017 at 12:42pm PST

Ja sam dečko s gitarom koji peva o ljubavi

Poznati ste po ljubavnim pesmama s mirisom mora, palmi i soli. Koliko je teško raditi ovakve pesme u okruženju u kojem se rokenrol doživljava kao kanal za pražnjenje egzistencijalne teskobe ljudi u tranziciji?
- Nije uvek bila tranzicija, oduvek pevam pesme o ljubavi, još od vremena pre tranzicije. I ne opterećujem se tom tematikom, u smislu koliko je sad to teško, jer nije uopšte teško biti ono što jesi, teško je upravo kad pokušavaš biti nešto što nisi. A ja sam upravo ovo što jesam, dečko s gitarom koji peva o ljubavi. A verujte mi, mnogi ljudi, čak i ovi sad ovde u tranziciji, koji doživljavaju rokenrol kao kanal za pražnjenje egzistencijalne teskobe, ipak su samo ljudi, i žele ponekad da čuju iskrene i emocionalne pesme o ljubavi koje će ih dirnuti, zaobilazeći um (ego), direktno u srce. Rokenrol kažete? E pa neću naravno tvrditi da su sve, ali mnoge najveće pesme u povesti rokenrola su upravo ljubavne. I ne preterujte sad s tim palmama i solju, iako ne tvrdim da nema toga ponekad kod mene, pa i nek ima, sasvim prirodno za jednog Mediteranca (smeh).

Nisam bio primoran na domoljublje

Vaš album iz 1992. "Vino noći" bio je hit kod beogradskih prodavaca piratskih diskova. Na njemu se nalazi i pesma "A letter from Croatia", koja opisuje ratna zbivanja u Hrvatskoj. Da li ste bili primorani da tu pesmu stavite na album, pošto su u to vreme svi izvođači "Kroacija rekordsa" imali po jednu "domoljubnu" stvar?
- Nikad ni na šta nisam bio primoravan i ta pesma nije stavljena protiv moje volje, naprotiv. Ona je jednostavno, kako joj i samo ime kaže, "A letter from Croatia", jedna poetski uobličena muzička vinjeta, koja samo metaforički ocrtava turobnu atmosferu jednog teškog vremena.

Da li vam je ikada palo na pamet da napravite društveno angažovan album na tragu onoga što rade momci iz "Hladnog piva"?
- Nije mi palo nikada, niti će mi pasti na pamet. To oni sasvim dobro rade, a i još neki drugi izvođači, i ne trebaju ni slučajno mene za to. Moja misija je definitivno drugačija, tu sam da ljudima, onima kojima to treba, isporučujem određenu dozu sentimentalnosti, ponekad nostalgije i sete, ali isto tako bez problema, i radosti i veselja. I mislim da sam to odavno osetio i shvatio, upravo baš to, da pevam pesme o ljubavi, i da sam se pronašao u tome, te da to dobro i kvalitetno radim. I ljudi to i očekuju od mene, a ne da najednom sad budem društveno angažovani, jer da to počnem da radim, ne bih ni sam sebi verovao, a kamoli da bi mi publika verovala.

Nastupate na prostorima bivše Jugoslavije, da li se sa setom sećate vremena kada je taj prostor bio topliji i s manje antagonizma ili ste realno prihvatili nove okolnosti?
- Ja se sa setom sećam tog nekog vremena, pre svega jer sam bio mlad i lud, sanjar, romantik, neopterećen "zrelim" ljudskim problemima i težinama. I jedino ta činjenica u meni izaziva ponekad neku toplu i prirodnu nostalgiju. Ali moram naglasiti da nikako ne živim u prošlosti. Živim čvrsto u sadašnjosti, ovde i sada, i definitivno sam okrenut razmišljanjima o budućnosti.

 

PAUZA NA VIDOVOJ GORI.. (ZLATNI RAT I OTOK HVAR BACKGROUND)

A post shared by Neno Belan (@nenobelan) on Aug 14, 2015 at 5:18am PDT

Kad sam bio tinejdžer postojala je podela na ljubitelje "Đavola" i "Plavog orkestra", dva benda koji su u tom trenutku bili hit. Koja je ključna razlika, osim onih očiglednih, između ta dva benda u tom vremenu?
- Pa ovo je pitanje više za nekakvog muzičkog kritičara, ali ajde pokušaću odgovoriti na svoj način. Po meni, ključna razlika je u "genetskom zvuku" ili kodu, oni su Sarajlije, Bosanci, a ja Mediteranac iz Splita. Svako je odgojen i formirao se u svom specifičnom kulturološkom okruženju, i ne može pobeći od sebe. I ne treba. I iako su nam očito uzori bili podosta slični, ako ne i isti, to se jako vidi, razlike su u zvuku ipak na kraju morale biti neminovne i velike.

Često ističete da su vam "Bitlsi" ultimativni uzor. Koja njihova pesma je ostavila najvećeg traga na vas kao muzičara?
- To je živa istina. Od kada sam ih otkrio, a bilo je to negde još u osnovnoj školi, na prvo slušanje sam se zaljubio u njihovu muziku, a ta ljubav traje i dan-danas, i stalno i periodično otkrivam uvek nešto novo, sveže i zanimljivo u njihovoj umetnosti. Ne mogu istaknuti posebno jednu pesmu, nemojte me to pitati, pa tu je čitav niz remek-dela. Ja volim svoje "Bitlse" u kompletu.

Emocije su za mene zakon i klanjam im se duboko

Mnogi danas smatraju da je romantika prevaziđena, kako u životu tako i u umetnosti (muzici). Da li biste sebe više opisali kao romantika ili praktičara?
- Opisao bih sebe kao romantičnog praktičara. Ja jesam po vokaciji praktičan tip, i na taj način i živim, ali me istovremeno emocije znaju iznenada i neočekivano zaskočiti. U punoj svojoj snazi i veličini. I izmamiti i suzu iz oka. Iskrenu. A to što mnogi nešto svoje i drugačije smatraju i filozofiraju o romantici, mene to uopšte ne zanima, niti pridajem tome neku veliku važnost. Oni su oni, a ja sam ja. Emocije su za mene zakon i klanjam im se duboko.

Koju svoju pesmu smatrate najličnijom?
- Uglavnom sve pesme kojima sam autor i svaka od njih dolazi iz nekakvog vlastitog iskustva, bilo iz nekih ličnih emocionalnih događaja, bilo posmatranjem bliže okoline; proživljena je i svaka od njih odslikava taj jedan moment u životu, i vraća me u njega. Tako da mi je teško odgovoriti precizno na to pitanje.

Hoćemo li ikad saznati ko je ona koja "dolazi iz Zagreba" u vašem hitu "Sunčan dan" ili će to ostati večita misterija?
- To ćete ipak morati pitati autora te pesme, jer je to jedna od retkih pesama na mom repertoaru čiji nisam autor. Naime, autor te pesme je moj prijatelj i školski kolega - Zdravko Bajan.

 

BOGINJA JOSIPA I JA - VINO NOCI, DOM SPORTOVA 27.2.2016.

A post shared by Neno Belan (@nenobelan) on Feb 29, 2016 at 5:33am PST

Često ste sarađivali sa koleginicama i kolegama, koja saradnja vam je najznačajnija, možda ona sa Josipom Lisac?
- Nema najznačajnije, svaka je najznačajnija i nosi određenu specifičnu težinu. Uvek se tu radilo o interesantnim, veoma osobenim i vrhunskim umetnicima, kao što su Dino Dvornik, Masimo, Zorica Kondža, "Daleka obala", Maja Posavec..., sve do Josipe, koji su doneli svoju specifičnu i originalnu energiju u projekat. A zbir tih energija sa mojom je uvek donosio neku novu, veoma originalnu i interesantnu energiju na svet. Moram naglasiti da su se sve te saradnje događale spontano i prirodno, a nikako isplanirano i izrežirano.

Živite na tri adrese, u Splitu, Zagrebu i Rijeci. Od čega ste ceo život "bežali" i koji od ovih gradova danas najviše doživljavate svojim?
- Živim u stvari na četiri adrese ako ovim nabrojenima dodamo još i moju bračku adresu, gde imam kućicu za odmor, i svako leto sam obavezno dva meseca tamo. Nisam ni od čega bežao, već naprotiv, jednostavno, sledio sam uvek vlastiti instinkt, svoj unutrašnji glas, koji me je nepogrešivo vodio upravo tamo gde je trebalo u svakom tom nekom sledećem periodu života. I sve su to podjednako moji gradovi, moji ravnopravni domovi, i svaki priča svoju specifičnu priču o mom životu.

I na kraju, da li mislite, na osnovu pitanja, da li sam kao tinejdžer više voleo "Đavole" ili "Plavi orkestar"?
- Ja mislim "Đavole", ali verovatno sam pogrešio. (smeh)
 


 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]