AKI RAHIMOVSKI: Ljubav i žene su najveća inspiracija!

Veza postoji dok ima ljubavi. Kad ljubav prestane, onda nema potrebe da se ljudi muče i traže nove izvore da se ponovo nešto rodi između njih

U svojoj 62. godini Aki Rahimovski je i dalje jedan od najboljih rok pevača u regionu. Frontmen kultnog "Parnog valjka" zrači sjajnom energijom, koju će demonstrirati i na spektakularnom koncertu na beogradskom "Tašmajdanu" 24. juna. Međutim, ovaj rođeni Nišlija, koji je odrastao u Skoplju, a karijeru izgradio u Zagrebu, jako je atipičan sagovornik. Koje god pitanje da mu postavite, uvek će naći način da u odgovor ubaci priču o svom bendu, bilo da je reč o brakovima, deci, porocima ili stilu života. A ovakav stav obrazložio je jednostavnom filozofijom kad su mediji u pitanju: "Ja volim da, kad pričaš sa mnom, razgovaraš o tome šta ja radim i koliko sam uspešan u svom poslu."

Jeste li se umorili od davanja intervjua? 

- Ne, to je sastavni deo mog posla. Informacija je danas najvažnija stvar, a mediji su tu da doprinesu da se ta informacija proširi.

Kako ste zadovoljni medijima u regionu danas? 

- To zavisi i od novinara i od urednika. Ja volim da ono što kažem u intervjuu to i izađe u novinama. Ali često se dešava da se neke rečenice izvuku iz konteksta, pa završe u naslovu, što nema veze s onim o čemu ja pričam. Ako je priča o "Parnom valjku", očekujem da u naslovu bude nešto što je vezano za rad moje grupe.

"Parni valjak" će imati 26. juna zanimljiv koncert na beogradskom "Tašmajdanu"? 

- Da, to će praktično biti dva koncerta u jednom - akustični i električni deo. To je skupa kombinacija, ali publika se mora poštovati. Bez publike ne bismo bili ono što smo danas. Zato se trudimo da u datim uslovima publici damo najbolje što možemo. Ovaj koncert je ideja koja je prošle godine krenula iz pulske Arene. Pre dve godine smo slavili 40 godina postojanja benda i tada smo u Sava centru održali akustični koncert, a u Hali sportova na Novom Beogradu, gde smo i počeli karijeru, simbolično smo imali električni nastup. Ovog puta smo odlučili da spojimo obe stvari na jednom koncertu, a publiku očekuju tri sata dobre svirke sa 18 muzičara na sceni i mnogo gostiju.

Izjavili ste da su vam za stvaranje muzike najveća inspiracija žene. Posle skoro 45 godina na sceni, da li se nešto promenilo? 
- Mislim da je ljubav najveća inspiracija. Mi pravimo životne pesme, realne. Ono što se događa drugim ljudima, dešava se i nama. Sve te ljubavne pesme u sebi nose i sociološki element. Ako slušate ljubavnu pesmu, između redova naći ćete probleme koji sve nas svakodnevno tište. Nakon što smo 2009. godine ponovo počeli da radimo kao bend, dobili smo novu publiku, jednu opaku količinu klinaca koji vole ono što radimo. Oni pevaju pesme koje su nastale kada oni još nisu bili ni rođeni. Znači, to su bezvremene pesme i istovremeno dokaz da smo dobro radili svoj posao.

Kako objašnjavate činjenicu da je osamdesetih godina bilo boljih autora pesama, boljih pesama i boljih poruka nego danas? Šta je to što je specifično za to vreme? 

- Mi smo slobodu reči koristili iskreno. Sve poruke naših pesama su bile uokvirene u životnom smislu. U naše vreme nije bilo interneta i svih tih sprava koje vam ne daju vremena za razmišljanje. Danas je što na umu to na drumu. Svi se nešto slikaju, pa šalju, ovo, ono... Nema više verbalne komunikacije. Ako, recimo, kasniš na sastanak, napišeš poruku. U naše vreme, ako nisi mogao da dođeš na sastanak ili kasniš, opet si morao da dođeš i lično se izviniš. To je respekt prema čoveku s kojim si se dogovarao. Zato je to bilo zdravo vreme za umetnike svih vrsta. U ovoj globalizaciji izgubila se srž onoga što želiš da kažeš. Današnjim klincima je mnogo teže da se probiju zato što nemaju podršku kakvu smo mi imali. Ja znam da moraš da prodaš novine i da ti program bude gledan, ali glupo je graditi karijeru isključivo na skandalima. To nema veze s onim što mi radimo. Nema veze ni sa muzikom. Ja volim da kad pričaš sa mnom, razgovaraš o tome šta ja radim i koliko sam uspešan u svom poslu. Danas je rad u drugom planu, a skandali u prvom.

O vašem privatnom životu počelo je da se piše kad je vaš sin Kristijan ušao u rijaliti "Farma", pa se tu napravila velika frka... 

- Pa, dobro, gledajte, to nisam ja napravio, već novinari...

Dobro, ali kako ste se osećali kad ste odjednom ušli u tu medijsku muljačinu u kojoj vas sin optužuje da ste ga zanemarivali... 

- Ma, ne! Nisam ja ušao u to...

Ali komentarisali ste tu priču? 

- Nisam, nisam! Nikakve komentare ja nisam davao. Ja sam samo zaželeo sinu da preživi to blato, ništa drugo.

Rekli ste da ste zahvalni svojim ženama što su održale porodicu dok ste vi bili na putovanjima i turnejama. Jeste li ikad razmišljali da se povučete i posvetite porodici? 

- Da, žene su skinule taj teret sa naših leđa i pomogle nam da uživamo u onome što radimo, odnosno da živimo ono što radimo. Tačno je da je majka mog deteta žrtva onoga što ja radim, ali ja tu žrtvu i te kako poštujem. Postoji uvek tih mesec, mesec i po dana odmora, koji je svetinja i tokom kojeg se posvećujem porodici. Ne postoji novac koji mi može to oduzeti.

Da li su žene muzičara po nečemu specifičnije od drugih žena? 

- Ako gledate neke naše fotografije u medijima, retko ćete videti na njima i naše žene. Mi se eksponiramo zbog onoga što radimo, a naše žene nemaju potrebe da to čine. Nismo to mi odlučili, nego one. Recimo, moja žena je specifična po tome što ne želi da se slika sa mnom javno.

Imate dva braka iza sebe...
- Imao sam dva braka, sad imam jedan (smeh).

Okej, recite mi koja je razlika, da li ste možda bili zreliji za drugi brak? 

- Ne, ja to ne gledam tako. Veza postoji dok ima ljubavi. Kad ljubav prestane, onda nema potrebe da se ljudi muče i traže neke izvore da se ponovo nešto rodi između njih. Mislim da je bolje ići dalje i ostati sa nekim u prijateljskim odnosima, kao što sam ja ostao sa bivšom suprugom, nego se boriti sa stvarima koje ni jednom ni drugom ne odgovaraju. To su pametne odluke, jer nekim razvlačenjem samo nanosite bol svojoj deci.

Pevate mnogo ljubavnih pesama, da li vas nekad na bini savladaju uspomene na vreme kad se ta pesma rađala? 

- Autor pesama "Parnog valjka" je uglavnom Hus, a simbol naših ljubavnih pesama je najčešće pesma "Neda", a tu su i "Staška", "Ivana"... To su sve, možemo reći, izmišljena imena. Evo, Ivana ima puno, zar ne? Ali ime je samo simbolika. Kad razmislite, ta Neda, ona je bila ljubav autora iz osnovne škole koja je volela starije momke... Takvih "Neda" imate u Zagrebu, Beogradu, Skoplju, shvatate? Dakle, ta Neda je samo personifikacija određenog tipa žene, sa kojim se mnogi muškarci sretnu tokom života.

Rekoste da niste skloni alkoholu poput nekih vaših kolega?
- Alkohol za nekog može biti uživanje, a za drugoga propast. Za mene je uživanje posao koji radim. A kad uživaš u tome što radiš, onda tu više nema "Valjak" i publika, već se sve pretvori u jedan ogroman valjak od petsto, hiljadu, deset hiljada ljudi...

Pričali ste da ste mnogo puta pokušavali da ostavite pušenje, ali niste uspeli. Kako duvan utiče na vaš glas, imate li problema? 

- Problema ima, normalno, ali kad se krene na turneju, neke stvari se redukuju. Ja manje pušim... Ali, da se vratim na alkohol. Vidite, neke stvari su za nekoga stimulans, a za nekoga zavisnost. Mi imamo veliku odgovornost prema svojoj publici. Čovek kad plati kartu, on ide da gleda "Parni valjak" i zna da će se dobro zabaviti i da će prisustvovati dobrom koncertu. Zato bi bilo stvarno šteta da se ja dan pre koncerta, što se kaže, ubijem negde od alkohola i pokvarim tim ljudima uživanje. Ljudi hoće da vide da si fit, zato ta odgovornost stavlja blokadu na neke stvari. Kad se svira, onda se svira, a kad se veseli, onda se veseli.

Ipak, sad ste već u ozbiljnim godinama... 

- U najboljim godinama (smeh).

Dobro, u najboljim. Kako održavate formu? 

- Pa, dobro, nije više kao u mladosti. Nekad smo mogli posle koncerta da se veselimo i provodimo, a onda otputujemo u drugi grad i održimo takođe odličan koncert. Kad si mlad, organizam može da trpi svašta, ali s godinama moraš drugačije da čuvaš svoje zdravlje.

Kako vi čuvate zdravlje? 

- Kažem, reducirao sam neke stvari. Više spavam, odmaram se i to je to.

I na kraju, da li su vaše zastave i dalje iste boje? 

- Uvek. Od rođenja.
 

 

 

AF
 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.