JELENA BAČIĆ ALIMPIĆ O PROMENI KURSA: Ne bavim se tuđim životima, živim u svom mikrokosmosu!

Ko želi da me upozna, dovoljno je da pročita moje knjige, kaže jedna od naših najčitanikih spisateljica

Nekad smo je poznavali kao lice sa malih ekrana, a danas je Jelena Bačić Alimpić jedan od najprodavanijih i najčitanijih srpskih pisaca. Debitantski roman ove 48-godišnje Novosađanke "Ringišpil" godinama je bio najprodavanija knjiga u našim knjižarama, a preveden je i na makedonski i turski jezik. 

Njen najnoviji roman "Nigde nema te" (Laguna) praktično od objavljivanja je "zakucan" za vrh top lista u ovdašnjim knjižarama, a njegova autorka je postala literarni fenomen - pojedini kritičari je osporavaju nazivajući njene knjige lakim štivom, dok je, s druge strane, čitaoci obožavaju, a njena publika se sa svakom novom knjigom sve više uvećava. Tako njen status pomalo podseća na onaj čuvenog Mome Kapora, samo u ženskom obliku.

Za naš dodatak autorka objašnjava kako se u njenoj glavi rodila ideja da napiše roman o požrtvovanoj italijanskog ratnoj bolničarki i njenoj ljubavi prema mladom srpskom novinaru u jeku ratnih stradanja. Pored toga, ona nam otkriva i koliko svaki njen glavni lik sadrži njenih osećanja, iskustava i emocija.

Kako ste pronašli inspiraciju za priču iz romana "Nigde nema te"?
- Inspiracija se rodila u mojoj mašti, a kao posledica nekih tekstova koje sam iščitavala o bolničarkama koje su negovale ranjene za vreme Prvog i Drugog svetskog rata. Ustanovila sam da se o njima ne zna baš mnogo i da nije zabeleženo dovoljno istorijskih podataka. Onda sam u svojoj glavi počela da rađam lik Izabele Mesini i "pletem" priču.

Priču priča mlada Italijanka Izabela. Kako ste uspeli da uđete u taj lik i da praktično sve ispričate njenim mislima i osećanjima?
- Prvo sam otišla u Savoku na Siciliju, gde se moja heroina rodila, tj. gde sam ja zamislila njeno detinjstvo i mladost. Mnogo mi je u istraživanju Sicilije, njene istorije i običaja pomogao gospodin Salvatore Spadaro, koji me je uputio i u etnografske muzeje, ali i odveo u neke stare sicilijanske kuće. Potom sam, na zimu, otišla na Dolomite, gde su se takođe vodile borbe tokom Prvog svetskog rata, kod linije razdvajanja Paso Valparola i tamo obišla bunkere, danas pretvorene u muzeje. Sve to mi je umnogome pomoglo da stvorim Izabelin lik, ali sam kao žena duboko sa njom saosećala.

Koliko ima vas u Izabeli, odnosno koliko ste joj pozajmili svojih misli i iskustava?
- Mnogo. U svakom ženskom liku koji sam do sada izmaštala je mnogo mene. Ko želi da me upozna, dovoljno je da pročita moje knjige.

Osim očiglednog Čezara Pavezea, koju ste literaturu čitali spremajući građu za ovaj roman?
- Čezare Paveze tu nije mnogo bitan, iako ga kao pesnika i prozaistu obožavam. Čitala sam knjigu Serđa Romana "Istorija Italije - Od Risorđimenta do naših dana", sve što sam mogla da nađem na internetu, neke delove iz knjiga o ratnoj hirurgiji, ali mi je od svega više koristilo to što su mi pomogli prijatelji u Italiji, ali i moji lični prijatelji lekari, i suprug - pravnik.

Vaše knjige su bestseleri, ali što je još važnije - veoma su čitane u smislu da se pozajmljuju iz ruke u ruku. Da li je to najveća satisfakcija za jednog pisca?
- Apsolutno. Nema većeg priznanja za jednog pisca.

Često se srećete sa svojim čitaocima, možete li da se setite koja vam pitanja najčešće postavljaju?
- Uhhhh... Mnogo pričam sa svojim čitaocima na književnim večerima i prvo pitanje koje mi postave je: "Kad će novi roman?" Uvek im odgovorim da ne mogu da pišem toliko brzo koliko oni mogu brzo da čitaju.

S obzirom na to da u svojim knjigama pišete o specifičnim i snažnim ženskim likovima, da li, poput Vesne Dedić, mislite da u medijima treba sankcionisati prilično šovinističke izjave poput onih Miroljuba Petrovića, zvanog "pod mač, bato"?
- Nisam čula za tu izjavu i verujte mi da sam prestala da obraćam pažnju na takve grozote. Uopšte me se ne dotiču. To govori o onome ko tako nešto izjavi a ne o piscima. Živim u svom mikrokosmosu, trudim se da usrećujem ljude koje volim i svoje čitaoce, i nikoga ne ugrožavam, ne bavim se tuđim životima, samo pišem...

Takođe, mislite li da novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici može zaista doprineti da se žene osete sigurnije u našem društvu?
- Mislim da to može biti korak napred. Ne verujem da može sprečiti psihopate da nastave sa nasilničkim ponašanjem nad ženama, ali postoje razni vidovi zlostavljanja. U svakom slučaju jesam za zakon i drastično sankcionisanje nasilja bilo koje vrste.

Vi pišete o ljubavi, raznim vrstama ljubavi, pa me zanima koja je po vama ljubav ultimativnija - ona prema partneru ili ona prema deci?
- Prema deci. Bezuslovna je.

Elem, pitam vas ovo zato što je Vedrana Rudan izjavila da je decu lako roditi, ali da je dobrog muškarca jako teško naći, pa je on njoj samim tim najvažnija osoba na svetu?
- Decu je možda lako roditi, ali ih je teško odgajiti tako da stasaju u dobre ljude. Znam lično gospođu Rudan, poštujem je, ali se sa mnogim njenim stavovima ne slažem, pa ni sa ovim. Šta je sa samohranim majkama u tom slučaju? A da je teško pronaći dobrog muškarca - tu je u pravu.

Razmišljate li već o novom romanu i gde će nas vaša mašta u sledećoj avanturi odvesti... Ako nije tajna?
- Razmišljam i imam dve priče u glavi... Za koju ću se odlučiti još uvek ne znam. Na jesen ću krenuti da istražujem, a dokle će me mašta odvesti, videćemo...
 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.