SUZANA PETRIČEVIĆ SVEDOK NAPADA U BARSELONI: Posle ovakvog užasa čovek ne može da bude isti!

Svedok terorističkog napada u Barseloni, glumica Suzana Petričević izjavila je da nikada neće zaboraviti ono što je doživela kada se sa drugaricama našla u delu grada gde se napad i odigrao.

- Sasvim slučajno sam se našla u ulici Portal del Angel, u jednom trenutku sam ušla u prodavnicu da probam naočare, potpuno jedno lenjo popodne u Barseloni. Iz čista mira izašla sam na ulicu i počela je vriska. Niko nije znao o čemu se radi  – opisuje scene koje je doživela.

Srpska glumica kaže da je i dalje u šoku i da ne može da opiše šta se sve dešavalo.

- Nemoguće je preneti nekome ovo što sam doživela. Ja sam glumica, proputovala sam pola sveta, iza mene je 60 godina raznih senzacija i teških okolnosti životnih, ali ovo je apsolutno najgore. Potpuni osećaj nesigurnosti gde čovek odjednom postaje ništa. Čovek posle ovakog stresa i užasa koji sam videla ne može da bude isti - poručila je Petričević.

Inače, glumica je za magazin Hello govorila o životnoj drami i neizvesnosti, koju je proživljavala od septembra do novembra prošle godine, kada je operisana na “Institutu za onkologiju i radiologiju” u Beogradu.

- Kada je teško, ja se ućutim. Uvek sam bila takva. Ne podnosim kukanje, patetike se užasavam, to je falš emocija. Tek kada sam stigla kući iz bolnice, smogla sam snage da kažem šta mi se se događa. Da sam operisana, da mi je odstranjen karcinom i da čekam terapiju -rekla je tada glumica i dodala da je u tom periodu najviše mučilo osećanje majčinske brige.

 Nikada nisam imala jače osećanje majčinske brige za Teu ako se meni “nešto” desi. Moja ćerka, iako u braku i majka dvoje dece, veoma je mlada. Na pamet su mi padala uputstva koja treba da joj dam, pa se predomislim, da joj ne bih otežavala. Onda pomislim da zetu tajno nešto poručim. Pa se opet predomislim. Noću su misli bile najgore, a danju, pred njima sam se ponašala kao da idem na operaciju krajnika. Za bolnicu sam se spremala čilo, kao da idem na kraći put, pa da nešto ne zaboravim. Nisam pokazivala emocije. Kažu da je to odbrambeni mehanizam. Kasnije su mi Tea i Petar rekli da dugo nisu ni shvatali šta se, u stvari, događa.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Stojan

pre 6 godina

"Ne podnosim kukanje, patetike se užasavam, to je falš emocija." To je mozda za nju ali za nekog drugog je lakse da izrazi emocije. Ja opet ne volim kad prave dramu od svoje bolesti pa pricaju sve detalje, pa kako hoce da ostave poruke, pa da napisu pa sve tako a kao oni drze svoju bolest za sebe. To je meni fals emocija i patetika. Ne treba ponizavati druge kako se ponasaju kad su u zalosti. Ti neki glumci se ponasaju kao da oni sve znaju i da je njihov nacin jedini pravi nacin. Mozda da se spuste na zemlju mozda bi shvatali stvari drugacije.

0 0 Odgovori

cezar

pre 6 godina

Kad smo cackali mecku, da smo ih pustili tamo u pustinji nikad ne bi ih ni videli ovde

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari