DR NELE KARAJLIĆ: Novac i strast vladaju nad nama!

Religije i filozofije koriste ljubav kao oružje jer su svesne da to čoveku uvek nedostaje, kaže nekadašnji lider benda "Zabranjeno pušenje" i pevač "No smoking orchestra" 

Nakon velikog uspeha knjige "Fajront u Sarajevu", nekadašnji lider benda "Zabranjeno pušenje" i pevač "No smoking orchestra" Nele Karajlić, kršteno Nenad Janković, objavio je knjigu "Solunska 28" u izdanju "Lagune". U ovom delu, koje je za kratko vreme pobudilo veliku pažnju čitalaca, autor kroz priču o jednoj adresi u Beogradu zapravo pripoveda sagu o neutaženoj ljudskoj potrebi da bude vođena raznoraznim strastima i novcem, glavnim točkovima zaprege koja se naziva kapitalizam.

Karajlić će knjigu promovisati 5. juna od 18 sati u beogradskom Dorćol placu, a za naš dodatak priča o tome šta ga je inspirisalo da se posveti pisanju ovog romana, kako se slaže sa svojim alter-egom, ko su mu literarni uzori i šta možemo da očekujemo u avgustu, za kada je "zakazao" svoj povratak na muzičku scenu nastupom na Bir festu...

Spremam nove pesme Pored romana, vraćate se u avgustu i na muzičku scenu posle dve decenije. Da li to znači da u skorijoj budućnosti možemo očekivati i neke nove pesme? - Naravno. Vraćam se sa novim entuzijazmom, prepunih bisaga. Mislim da će se već sredinom juna pojaviti prvi singl, koji je kao neki manifest novoga Neleta, most između mene od pre trideset godina i sadašnjeg vremena. Bićete iznenađeni. Sve to, naravno, imaćete prilike da čujete na Bir festu 16. avgusta.

Kako ste došli na ideju da vaša druga knjiga bude roman u kojem se kroz jednu ulicu u Beogradu priča o istorijatu ovog podneblja i njegovih žitelja?- Doselivši se u Beograd, saznao sam da je moj pradeda podigao kuću u Solunskoj ulici. Bilo mi je jako zanimljivo dok sam kopao kroz istoriju te kuće, i nailazio na sve ono što je kroz nju i oko nje prolazilo. Shvatio sam da ona krije tajne za jedan dobar roman. I evo, posle više od dvadeset godina, uspelo mi je da napišem knjigu o njoj. U stvari, ova knjiga je samo prvi deo. Slede još dva nastavka.

Mnogi su očekivali da ćete u pisanju nastaviti da se i dalje bavite Sarajevom, kako je ono nestalo sa vaše literarne topografije?- Mislim da je sa "Fajrontom" moje viđenje Sarajeva zaokruženo. Nema tu više šta da se doda. Još jednom ću se vratiti Sarajevu u trećem nastavku knjige o kući u Solunskoj, jer se deo te beogradske porodice preselio u Sarajevo.

Najveći uticaj na mene ostavio je Radoje Domanović, njegov rukopis se prepoznaje u mnogim skečevima "Top-liste nadrealista"

Roman je izmešten iz današnjeg, tehnološki osveštanog vremena, mislite li da će ovaj izlet u istoriju biti zanimljiv i onima kojima ste u sećanju ostali prvenstveno kao lider "Zabranjenog pušenja"?- Prve reakcije ljudi su izvanredne. "Laguna" je već štampala novi tiraž, a komentari publike su jako dobri. Ona je navikla na to da ih iznenađujem novim projektima. Mislim da se od mene očekuje više od onoga što sam dao u "Zabranjenom pušenju".

Rokenrol će živeti večno Kažu da je rokenrol skroz crko, da knjige malo ljudi čita a više njih ih piše, i to prilično neuspešno, kakva su zapravo ova vremena u kojima živimo, šta pokreće ljude?- Da li je rokenrol umro ili ne, zavisi od toga ko ga svira. Kad vidite neki ozbiljan koncert, uvereni ste da će rok živeti večno. To isto važi i za knjige. U poslednjoj deceniji pojavila se jedna nova plejada mladih pisaca koja me oduševljava. Čini mi se da je naš književni život bujniji nego ranije. Za budućnost ne treba da brinemo.

Glavne teme vašeg romana su novac i strast, postoji li još nešto suštastvenije što pokreće ljude i šta bi to moglo biti a da nije onaj umirući stereotip - ljubav?- Teško da ima išta jače od strasti i novca u vremenu koje zovemo kapitalizam. To je oblik društvenog uređenja koji je u potpunosti prilagođen dvema dominantnim ljudskim osobinama - gramzivošću i pohlepi. Zbog toga se tako dugo drži u životu. Religije i filozofije koriste ljubav kao kontraoružje upravo zbog toga što su svesne da ljubavi u čoveku uvek nedostaje.

Koliko ste sopstvenog životnog iskustva utkali u svoje pisanje i da li se pisanje tekstova za pesme od tri minuta može primeniti na jedan gabaritan roman?- Sve što pišem, pišem iz vlastitog iskustva. U to iskustvo spada i ono iskustvo koje sam sam proživeo, ali i ono koje sam "pokupio" iz silnih pročitanih knjiga, pogledanih filmova, saslušane muzike. Sve to čini jedan konglomerat saznanja kojim se služim dok pišem. Pisati roman je nešto sasvim drugačije od pisanja pesama, ali je veština potrebna i za jedno i za drugo. Teško je reći šta je teže. Dostojevski se nije pokazao kao veliki pesnik, a Zmaj nikada nije napisao roman. To je kao tenis i stoni tenis. Drugi sport.

Pisati roman je nešto sasvim drugačije od pisanja pesama, ali je veština potrebna i za jedno i za drugo

Pričali ste kako volite latinoamerički magični realizam, kao i dela Ernesta Sabata, da li su to autori koji su vam pomogli da pronađete svoj "glas" kao pisac?- Svakako da su oni uticali na razvoj moga duha. Sabato je jedan od najvećih pisaca dvadesetog veka. Tresao sam se kao prut kada sam ga upoznao. Međutim, osim Latinoamerikanaca, na mene su najviše uticali i naši pisci. Osim Crnjanskog i, naravno, Andrića, najveći uticaj na mene ostavio je Radoje Domanović. Ko poznaje njegovo delo, prepoznaće njegov rukopis u mnogim skečevima "Top-liste nadrealista". Mi smo njegova produžena ruka. 

Nakon svega kad podvučete crtu i pogledate iza sebe, da li se više osećate kao Dr Nele Karajlić ili Nenad Janković ili možda razmišljate o nekom novom alter-egu koji bi bio prigodniji u ovom vremenu?- Ha, ha, ha. Ne treba mi novi alter-ego. Nenad i Nele su dovoljni za jedan život. Često su u sukobu, ne razumeju se između sebe, ali ponekad uđu u sklad. Uglavnom dok spavaju.

Nemački filozof Herbert Markuze je jednom napisao da će u budućnosti samo očajnici preživeti. Znači li to da smo mi na ovim prostorima osuđeni na dugovečnost?- Ha, ha, ha... Valjda nije mislio na nas.

Nakon silnih putovanja po svetu sa bendom, postoji li neko mesto gde biste radije uživali u penziji nego u današnjoj Srbiji?- O čijoj penziji to govorite?

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.