LJILJANA HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ: Mužu sam poklonila svoje devojačke mere!

Znala sam šta bi mog muža obradovalo za godišnjicu braka, zato sam rešila da smršam...

Na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, Ljiljana Habjanović Đurović već po tradiciji družiće se sa svojim čitaocima tokom celog dana, od otvaranja, pa sve do završetka najveće kulturne manifestacije u regionu. Na radost brojnih čitalaca, naša sagovornica se ove godine, pored dve nove knjige za decu, oglasila novim romanom o Svetom Vasiliju Ostroškom pod nazivom "So zemlji". 

Razgovaramo sa njom za naš dodatak o novoj knjizi, ali i o privatnom jubileju, četrdesetogodišnjici braka, koju je nedavno proslavila.

Vaši čitaoci s nestrpljenjem očekuju novi roman. Možete li da nam ga bliže predstavite?
- "So zemlji" je knjiga koja otkriva kako je Stojan Jovanović postao Sveti Vasilije Ostroški čudotvorac. Šta je molio Boga, a šta svoj narod. Šta poručuje nama danas. To je knjiga koja govori o životu jednog izuzetnog čoveka u vremenu stradanja i vere. O svakodnevnom mučeništvu i neprestanoj žrtvi. O čudotvorenju kao daru Duha Svetoga.

Kako ste došli na ideju da napišete roman o Svetom Vasiliju?
- Bio je to logičan ishod moje ljubavi prema svetitelju, čestih odlazaka pod Ostrog i zapitanosti kakav je morao da bude i šta je morao da prođe čovek da bi se u njega uselio Duh Božji, i da bi ostao u njegovim moštima i posle njegove telesne smrti. Već posle prvih saznanja o njegovom životu, shvatila sam da je to jedna izuzetna priča i da ću je jednoga dana pretočiti u roman. I počela sam da čekam da sveti odredi čas.

Sve vaše romane iz duhovnog ciklusa nosili ste u rukopisu pod Ostrog. Veliki svetitelj ima posebno mesto u vašem životu?
- Za Svetog Vasilija znam otkad znam za sebe. On je deo mog života od najranijeg detinjstva. Odrastala sam uz babine priče o njegovim čudima za života i posle smrti. Svaki put kada ga pomene, baba bi ustala ispunjena strahopoštovanjem, skrušeno bi pognula glavu, pobožno se prekrstila i rekla: "Slava mu i milost!" Pred njegovim moštima čudotvorno je izlečen moj ujak Vladimir, i ja sam svakodnevno sretala taj živi dokaz čuda Božjeg i milosti Svetog Vasilija. Moji suprug, sin i ja takođe smo veoma vezani za ostroškog čudotvorca, i ta je veza živa i stalna. Sveti Vasilije je slava naše firme. Kada je Aleksandar diplomirao, i kada smo ga pitali šta želi da mu kupimo, tražio je krstić osveštan na moštima Svetog Vasilija. A jednom, u vreme kada je našoj porodici bilo veoma teško, jednog popodneva sedela sam u dvorištu ophrvana brigom i sva jadna. I tada sam ugledala svetitelja. Stajao je i gledao me, istovremeno moćan i blag. Meni je srce drhtalo. Posle nekoliko trenutaka, nestao je. Već sutradan dobili smo vest koja je sve promenila. Kao da je Sveti Vasilije svojom svetlošću rasterao mračne sile koje su nas skolile.

Foto: Privatna arhiva/Ljiljana Habjanović Đurović

Gotovi svi vaši romani na neki način brane svetinju braka i porodice. Vi ste nedavno obeležili četiri decenije braka. Kako ćete pamtiti taj jubilej i čime ste suprug i vi iznenadili jedno drugo tim povodom?

- Zaista smatram da je porodica najvrednije što čovek ima u životu. A temelj porodice, najčešće i uslov njenog opstanka, jeste skladan odnos između supružnika. Milovan je meni prvi momak, ja njemu prva devojka. Počeli smo da se, kako se to onda govorilo, zabavljamo 1972. godine, 1977. smo se verili, a 1978. venčali. Ova 2018. godina za nas je zaista posebna. Oboje smo napunili 65 godina života. 40 godina smo u braku. Pre 30 godina objavljena je moja prva knjiga. Pre 15 godina otvorili smo izdavačku kuću. Knjiga "So zemlji" je moj petnaesti roman. Krajem 2017. Milovan i ja razgovarali smo kako da obeležimo sve ove jubileje. On je znao da ja već dugo želim beli pijanino. I odlučio je da mi ga pokloni. I ja sam znala šta bi njega obradovalo. Zato sam rešila da smršam. I uspela sam. Vratila sam se na devojačke mere. Naravno, oboje smo veoma zadovoljni poklonima. Inače, i toga dana pisala sam do ručka, onda sam se na brzinu obukla, pa smo Milovan, Aleksandar, naša kuma i ja otišli u omiljeni restoran. Uveče sam svirala, a Milovan me je slušao, i tako smo lepo zaokružili taj lep i važan dan.

Imate li neku formulu za očuvanje braka u ovo vreme kada veze između ljudi, pa i bračne, lako i često pucaju?
- Uslov svih uslova je, naravno, ljubav. Mislim da je najvažnije voleti partnera onako kako mu je potrebno. Za mene to znači: da me voli a da me ne guši. Da ja njega volim - a da on to ne zloupotrebljava. Da svako od nas ima pravo i istinsko razumevanje za suštinske potrebe onog drugog. Da zajednički provodimo vreme i razgovaramo o svemu. I, naravno, da jedno drugom budemo apsolutno verni i odani. Borba za brak i porodicu je svakodnevna. Moj muž i ja smo četrdeset godina u braku. Naš sin je, što kažu, svoj čovek. Radi, ima svoj stan u našem komšiluku, ima devojku. A ja se i danas svake večeri pomolim Presvetoj Bogorodici da me pouči i da mi pomogne da budem žena kakva je potrebna mom mužu i majka kakva je potrebna našem sinu.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.