Sport
UKRAJINA POVLAČI RADIKALNI POTEZ: Ovo mnogi nisu očekivali, čak su i Rusi zbunjeni pred Olimpijske igre "Pariz 2024"
123. 04. 2024. u 15:44
223. 04. 2024. u 15:44
Showbiz
ČUVENA SPISATELJICA IMA RECEPT ZA SREĆU! Slobodno kažite 'ne želim', 'ne mogu' i 'neću'!
Kada je reč o položaju žena, nije se mnogo promenilo od početka 20. veka, gde je smestila radnju svog novog romana, pa do danas, a poznata spisateljica Jelena Bačić Alimpić kaže da žene danas treba da nauče da neke reči izgovaraju bez straha
Novosađanku Jelenu Bačić Alimpić publika je zavolela zbog njenih TV emisija zabavnog karaktera u kojima je ugostila skoro sve zvezde estrade, glumišta... A onda je 2013. godine, kada je bila u žiži popularnosti i kada je njena emisija imala ogroman rejting, napustila TV Pink, i postala samostalni umetnik. Njena prva knjiga "Ringišpil" zbog velikog interesovanja tokom dve godine doživela je još 27 izdanja i postala najčitanija knjiga domaćeg autora. Jelena Bačić Alimpić je naš najčitaniji pisac, a 12. juna promovisaće svoju devetu knjigu "Njegove bele rukavice". Živi u Novom Sadu, 25 godina je u braku sa sudijom Miroslavom Alimpićem, imaju dvoje dece Dunju i Marka. Za Ljubav i zdravlje otkrila je kako i gde nastaju ideje za njene knjige, kako izgleda život jedne spisateljice i da li joj nedostaje profesija TV voditelja.
Bele rukavice - prva asocijacija je nešto otmeno, damski ili gospodski, nežno... možda. A može biti i misteriozno i strašno. Kakva je knjiga? Hoćemo li plakati dok je čitamo?
- Knjiga je jednom rečju - snažna. Ne znam da li ćete plakati, to zavisi od vašeg senzibiliteta. Ja jesam.
'DUŠKO I JA NISMO ZAJEDNO VEĆ GODINAMA!' Karleuša konačno otkrila ISTINU O RAZVODU SA TOŠIĆEM!
Koliko dugo je nastajao vaš deveti roman "Njegove bele rukavice? Kakav je "on", taj sa belim rukavicama? Očigledno nezaboravan... Mora li svaka žena da "preživi" i jednog takvog muškarca? Da li će se u njemu pronaći i neki današnji muškarac? (Ovde ne mislim na ono čime se on bavi, već na deo kakav je prema Ljubici, prema ženama.)
- Skoro godinu dana istražujem građu za svaku moju knjigu, pa tako i za ovu. Pisanje traje znatno kraće, dva-tri meseca, u zavisnosti od inspiracije. On, "u belim rukavicama" je misteriozan, šarmantan, manipulativan i da, svakako - nezaboravan. Mislim da je svaka od nas, tu podrazumevam dame u zrelim godinama, imala barem jedno takvo iskustvo u životu i da će se pronaći u liku moje glavne junakinje - Ljubice Ignjatović. Da, i danas se u njemu mogu pronaći poneki muškarci.
Kako je izgledalo istraživanje koje vam je bilo potrebno za roman, jer je reč o ličnostima koje su zaista postojale? Koristili ste arhiv zatvora, i dok ste listali ta dokumenta, verovatno vam nije bilo lako... Kako ste uspevali da "izađete" iz likova koje stvarate?
- Prvi put sam iskoristila kao ideju za roman postojanje jedne istorijske ličnosti o kojoj se malo zna, a na koju mi je ukazao moj suprug. Počela sam da istražujem njegov život, pre svega ono čime se bavio i naišla na mnogo interesantnih podataka. Ono što moram da podvučem jeste da su u ovoj knjizi istorijske i pravne okolnosti njegovog delovanja istinite, ali ne i njegovog života koji je isključivo plod moje mašte, kao i glavna junakinja. Da, zahvaljujem se Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici koji mi je omogućio pristup u njihov arhiv, ali sam istraživala i mnogo dalje i dublje... Uvek teško odlazim od likova koje stvaram... Tako je i ovog puta, oni u meni još žive.
Koliko u vama ima Ljubice, u Ljubici vas?
- Mnogo me ima u Ljubici, Ljubice u meni, ali čini mi se da nisam jedina. Nje ima u svim ženama.
Šta mislite, da li je dobro oprostiti prevaru čoveku koga volite?
- To je vrlo kompleksno pitanje. U romanu sam napisala rečenicu koja glasi ovako: "Mogla sam da pređem preko njegove izdaje, ali ne i preko svoje greške." Ipak su za sve u životu uglavnom odgovorni naši izbori.
Deca su najveći uspeh
Da li će neko od vaše dece krenuti vašim stopama? Čime se oni bave?
- Marko živi sa devojkom u Beogradu i radi u jednoj američkoj firmi, a Dunja je maturant Karlovačke gimnazije, primljena je na holandski državni univerzitet Fontis i odlazi na studije krajem leta. Ona ima mnogo smisla za pisanje i književnost, ali ko zna na koje će je sve puteve život odvesti. Ono što je meni kao majci najvažnije jeste što su moja deca postala čestiti, dobri, pametni mladi ljudi. Oni su i moj najveći uspeh.
Ipak, svako od nas preko nečega ne bi mogao da pređe. Šta je to što vi ljudima ne praštate?
- Verujte mi da svima sve praštam, ali ne zaboravljam. Nisam ja ta koja će da im sudi.
Kako izgleda jedan vaš radni dan? Gde i kako stvarate?
- Imam tu sreću da sam konačno pre dve godine kupila malu kućicu na Fruškoj Gori u kojoj su nastali romani "Kofer iz Berlina" i "Njegove bele rukavice". Prethodnih sedam godina pisala sam u stanu u Novom Sadu, a suprug, deca i naš mali beli pas su mi pravili društvo, što im nije baš uvek bilo prijatno.
Da li vam je bila potrebna osama dok ste pisali svoja dela?
- Da, jer se tada u potpunosti predam rukopisu i mogu da se nerviram, smejem, plačem, a da nikome ne smetam. Medutim, imam zaista dobru koncentraciju i u stanju sam da potpuno "isključim" sve oko sebe dok pišem.
TO PUŠENJE JE NAJVEĆA BUDALAŠTINA! Srce nije moglo da me trpi, još alkohol da ostavim!
Koju ste knjigu vi pročitali ovih dana? Ko je vaš omiljeni pisac?
- Ovih dana čitam biografiju jednog od najvećih svetskih genija Leonarda da Vinčija, autora Voltera Ajzaksona. Neverovatno delo! Ne mogu da izdvojim omiljenog pisca, ima ih mnogo... Ipak, neprevaziđeni su ruski klasici, barem za mene.
Koliko vam i kako porodica pomaže dok pišete? Da li ih maltretirate da sređuju spise, čitaju delove romana čim završite...?
- Ne. Moja porodica uglavnom ne zna o čemu pišem. Supruga konsultujem kada mi je potrebna pravna pomoć, u smislu stručnih izraza ili pojašnjenja i ovo je prvi put da je on, kao što sam spomenula, meni dao ideju za knjigu. Medutim, pročitao ju je tek kada je izašla iz štampe. Osim mene, prva osoba koja pročita moj rukopis je Jasmina Radojičić, urednica moje knjige, a potom i lektori i korektori.
PROGOVORILA O PARAMA! Marina Tucaković je zbog Čole uzela 2.000 evra, a iza svega se krije neverovatna priča o njenom sinu!
Kako izgleda život kada ste spisateljica?
- Haotično. Ja sam i supruga, i mama, i neko ko često putuje, drži književne večeri, predavanja, raduje se susretu s čitaocima, mnogo čita i istražuje... U svakom slučaju, nije mi dosadno.
Da li idete na neke vežbe, da li trenirate? Kako čuvate zdravlje?
- Ne treniram već godinu dana kao što sam ranije trenirala (u teretani) iz zdravstvenih razloga. Po preporuci moje doktorke mnogo šetam, a i po prirodi sam fizički veoma aktivna.
A kako čuvate liniju?
- Ne čuvam je, ona čuva mene. Jedem sve osim svinjskog mesa, voća (gotovo svog) i šećera u bilo kom obliku.
Da li idete u kafane, provode...
- Vrlo retko, i uvek s nekim povodom, kada su u pitanju proslave, rođendani i slična veselja mojih prijatelja.
Da li se za vas može reći da živite povučeno otkad se bavite pisanjem?
- Da, živim vrlo povučeno i to mi veoma prija. Mada, moje prijateljice, iako razumeju, zameraju mi što me kada sam u stvaralačkom procesu ne vide i po dva-tri meseca.
SEVERINA PUKLA! Otkazan joj nastup u Crnoj Gori, ovo se dogodilo PRVI PUT!
Da li vam nedostaje televizija?
- Ne.
Šta je vaša poruka današnjim ženama koje jedva izlaze na kraj s muškarcima, poslom, decom... Nije se zapravo mnogo promenio status žena od Ljubice, vaše junakinje, do nas, danas, zar ne?
- Nije se mnogo promenio, u pravu ste. Moja poruka bi bila sasvim iskrena i jednostavna: slobodno kažite "ne želim", "ne mogu" i "neću".
Kako ste vi očuvali svoju ljubav i brak?
- Uz ogromno uzajamno uvažavanje, ljubav, poštovanje i kompromis.
Šta još volite da radite? Šta je vaš hedonizam?
- Volim da sređujem svoju bašticu, da sadim i negujem cveće i šetam. A hedonista sam po prirodi.
Verovatno vas pisanje i status koji sada imate čine zadovoljnom ženom. Ali šta tu još nedostaje? Imate li želja? Ka čemu stremite?
- Čovek bez želja je ništa. Naravno da imam želja: da svi koje volim budu zdravi i srećni, da meni Bog da zdravlja i pameti da nastavim da pišem i da dočekam decu svoje dece. Stremim ka miru i spokoju i mislim da poslednjih godina polako ali sigurno koračam ka tom cilju.
Sigurno vam se po glavi mota i broj 10... Dajte nam neki mali "hint"...
- Svašta mi se mota po glavi, ali ne bih da vam ishitreno odgovorim. Tek su se zavrtele "Njegove bele rukavice". Ne znam šta će biti inspiracija za sledeću knjigu. Ima vremena...
Vesti
SKANDAL: Svi svetski moćnici se udružili kako bi usvojili sramnu Rezoluciju o Srebrenici
123. 04. 2024. u 15:33
223. 04. 2024. u 15:33
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.