MENJAČNICA: Kurs dinara u petak 117,60 za jedan evro, nacionalna valuta ojačala 0,5 odsto

Zvanični srednji kurs dinara prema evru iznosiće u petak, 3. januara 2020. godine, 117,5967 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na prethodni dan, objavila je Narodna banka Srbije.

Dinar će prema evru imati nepromenjenu vrednost na mesečnom nivou, na godišnjem će biti jači za 0,6 odsto, a u odnosu na početak godine jači za 0,5 posto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je ojačao danas za 0,3 odsto na 104,6327 dinara za dolar.

Dinar je prema dolaru jači za 1,5 procenata na mesečnom nivou, a na godišnjem slabiji za 0,4 procenta.

NBS je u 2019. godini kupila na međubankarskom deviznom tržištu ukupno tri milijarde i 100 miliona evra i prodala 405 miliona kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Dinar je prema novčanoj jedinici evrozone u 2019. godini bio najjači 18. novembra kada je kurs iznosio 117,4333 dinara za evro, a najslabiji 29. januara kada je jedan evro koštao 118,4940 dinara.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković: Radna mesta, veće plate

Srbija je ovu godinu završila sa rekordnim bruto stranim direktnim investicijama (SDI) od 3,8 milijardi evra i deviznim rezervama od 13,5 milijardi evra, sa 30 tona zlata u sefovima Centralne banke i kursom od 117,6 dinara za evro, prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da je ovogodišnji iznos SDI za 9,0 procenata viši u odnosu na kraj 2018., odnosno za 300 miliona evra.

 

 

- Pri tome, nismo prodali ni jednu jedinu banku, bilo koji privredni subjekt ili resurs - napominje Tabaković i dodaje da ovi podaci znače za građane nova radna mesta, stabilne i veće plate...

Pad nezaposlenih na 9,5 odsto govori da je u državi u proteklim godinama otvoreno više od 200.00 novih radnih mesta.

Uspeh zemlje i Centralne banke vidi u tome što, kako kaže, ni za koga više nije pitanje niti vest kolika će biti vrednost kursa.

- Najsrećnija sam što mogu da kažem da će ova godina biti završena sa kursom oko 117,6 a da to nije iznenađenje ni za koga, za razliku od ranijih godina kada se kurs štimovao u skladu sa potrebama naručilaca - navodi guverner.

Na odbranu kursa, od 2001. do 2012 godine, u Srbiji je potrošeno 14,5 milijardi evra, a dinar je, prema njenim rečima, izgubio polovinu svoje vrednosti.

U periodu od 2008. do avgusta 2012. kurs je oslabio 33,5 procenata a potrošeno je oko 5,0 milijardi evra da bi se kurs dinara sačuvao, napominje Tabaković.

 

 

 

Dinar ojačao za 0,5 odsto

 

Od avgusta 2012. godine, NBS je otkupila 4,7 milijardi evra za devizne rezerve, dok je dinar ove godine ojačao 0,5 odsto.

Kako ipak srpska valuta ne bi previše jačala, od početka godine kupljeno je 2,7 milijardi evra neto.

 

 

Tabaković ističe da je 2019. godinu s jedne strane obeležila sumnja "nekih" da Srbija može da obezbedi projektovan rast od 3,5 procenata zbog usporavanja ekonomija u Evropskoj uniji.

Ali, s druge strane, odgovor na te sumnje je bio, kaže, čvrst stav države da se dostigne i premaši ne samo taj projektovani iznos, već i revidirana projekcija od 3,6 odsto.

Srbija godinu završava sa rastom BDP-a od 4,0 odsto, poboljšanim kreditinim rejtingom i nižim dugovanjima po ranijim obavezama za 663 miliona evra...

- Koliko god da se osporavaju načini dolaska do cilja, sve kritike i sumnje padaju u vodu kada se podvuče cifra u kojoj Srbija završava godinu sa 4,0 odsto rasta BDP, SDI od 3,8 milijardi evra, ali i preko 30 tona zlata u sefovima Narodne banke Srbije.

Guverner navodi da je sada došlo vreme da se zarađeni novac uloži u potrošnju i da se ove brojke osete kroz standard građana.

Najavljuje da će NBS u 2020. godini raditi na dopunskim načinima mikrofinansiranja, što je posebno značajno za razvoj startap zajednice u Srbiji.

Međutim, upozorava, NBS neće dozvoliti da se omogućavanjem različitih alternativnih izvora finansiranja preduzeća ugrozi monetarna i finansijska stabilnost države.

 

 

 

 

Odbacuje kritike da Narodna banka ne vodi liberalnu politiku, a kao ilustraciju da takve tvrdnje nisu tačne, ukazuje na otoreno Poglavlje 4, Kretanje kapitala (Liberalizacija kretanja kapitala, platne usluge i sprečavanje pranja novca i borba protiv terorizma).

Smatra da u liberalizaciji Srbija ne treba da bude brža od zemalja koje su na sličan način ušle u EU.

Kompanije, investitori i drugi imaju, kaže, pravo da gledaju svoje, pojedinačne interese, ali napominje da NBS ima obavezu da ne ugrozi ugled države u oblasti sprečavanja pranja novca i borbe protiv terorizma.

NBS neće pod terminim liberalizacije zažmuriti, kako je rekla, na iznošenje neoporezovane dobiti ili faktura koje u sebi kriju ne samo trošak nego i uvećane nepotrebne troškove finaniranja.

 

 

70 odsto prihoda NBS uplaćuje u budžet Srbije

Upravo kada je reč o dobiti, najavljuje da će NBS 70 odsto svog prihoda uplatiti u budžet Srbije i da je u pitanju značajan iznos, ali da trenutno ne može javno da iznosi o kolikoj sumi novca je reč, sve dok izveštaj ne dođe u Skupštinu.

Poredeći trenutno stanje sa ranijim periodom, navodi podatak da su do 2012. godine troškovi vođenja monetarne politike iznosili više od 13 milijardi dinara.

 

 

Danas su troškovi viškova likvidnosti i održavanja inflacije 4,2 puta manji, i iznose 3,3 milijarde dinara.

Mnogi kritizeri su, rekla je ona, kroz te troškove i kursne razlike, ostvarivali značajnu ličnu korist.

"I naravno da su danas vrlo bučni i glasni kada stavljaju primedbe ali su, na sreću, manjina", kaže Tabaković.

Kao uspeh u godini za nama, ocenjuje to što su se sve banke u Srbiji uključile u sistem instant plaćanja NBS, nastavak digitalizacije usluga NBS...

 

 

 

 

U 2020. godini, građani će moći da beskontaktno plaćaju Dina karticom, najavljuje Tabaković i podseća da je oživljavanjem Dine u državi ostalo 30 miliona evra novca, koji se ranije odlivao van granica naše zemlje, jer se obrada transakcija sa stranih kartica, inače, obavlja van Srbije.

 

 

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.