(VIDEO) SAM U KUĆI: Naučite svog psa da ne pravi lom kada vi niste tu!

Odvajanje od vlasnika je veoma raširen problem među psima koji se najčešće manifestuje cviljenjem, dugotrajnim lajanjem, grebanjem i žvakanjem stvari i ostalim vidovima pojačene aktivnosti. Ukoliko razdvojenost potraje, pas iz faze hiperaktivnosti prelazi u fazu depresije praćenu gubitkom apetita i interesovanja za okolinu, a u težim slučajevima boravka u pansionu može doći do anoreksije

Stručnjaci koji se bave poremećajima u ponašanju životinja smatraju da se ostavljeni psi ponašaju slično deci odvojenoj od roditelja, pri čemu sve njihove radnje ustvari predstavljaju pokušaj da skrenu pažnju na sebe i tako dozovu vlasnika nazad.

Ova vrsta stresa može pogoditi bilo kojeg psa ali se najčešće sreće kod životinja koje su već menjale vlasnika i sada žive u strahu da i novog ne izgube.

SAVET

Zato mnogi bihejvioristi smatraju da je jedini način učenja životinje da se suoči sa usamljenošću bez emotivne krize – postepeno navikavanje na vlasnikovu odsutnost. Treba početi s kratkim izlascima koji se sistematski produžavaju, a kada se stigne do vremena od jednog sata, koji pas mimo provodi sam, verovatno će se tako ponašati i ako se samoća produži na ceo dan.

Najvažnije je omogućiti životinji da se oseća ugodno, da joj ne bude dosadno i uveriti je da će se vlasnik vratiti tako što će i posle njegovog odlaska u kući ostati poznata atmosfera (uključen radio može biti od velike pomoći). Ali dok se sve ovo ne sprovede neizbežne prateće pojave pseće samoće su lajanje i žvakanje stvari koje se mogu posmatrati i kao zasebni problemi.

LAJANJE

Lajanje pradstavlja način komunikacije među psima te se može okvalifikovati kao savršeno prirodan vid ponašanja. Postoje velike razlike između upozoravajućeg, pretećeg, pozdravnog, srećnog, onog koji poziva na igranje, uplašenog i odbrambenog laveža, a svi su sasvim normalni i prihvatljivi načini izražavanja.

Nije prihvatljivo – nekontrolisano lajanje, koje je preglasno i predugo traje. Da bi se ono u odsustvu vlasnika izbeglo, potrebno je, prethodno, naučiti psa da u vlasnikovom prisustvu ućuti, što nije teško ako se ima u vidu da je jedini uzrok pseće nesposobnosti da nešto nauči nedodstatak doslednosti i čvrstine kod onoga koji ga uči.

Obično je komanda „Dosta” propraćena naglim trzajem okovratnika dovojna da se lajanje prekine, osim kod upornih i manje osetjivih pasa. Tada je neophodno uhvatiti ih sa obe ruke za vrat, pogledati ih u oči, ponoviti komandu, protresti ih i pustiti. Ovo možda izgleda surovo, ali istraživanja čuvenog francuskog kinologa Yves de Brasay pokazuju da upravo na ovaj način majka vaspitava štenad. Nezadovoljstvo potomkom kuja izražava tako što ga podigne za kožu na vratu pa ga ili protrese ili baci u stranu.

Ovaj tip korekcije ponašanja ima veoma snažan efekat na odraslog psa baš zato što ga podseća na vreme šteneće potčinjenosti. Nakon nekoliko ovakvih vežbi biće dovoljno da pas čuje komandu „Dosta” i da zaćuti istog trena. Tada se može početi sa odvikavanjem od lajanja u samoći, tako što će vlasnik koji je navodno otišao, ostati u blizini. Čim lajanje počne startuje s komandom „Dosta”. Svaki prosečno inteligentan pas će vrlo brzo shvatiti šta se od njega traži i naučiti da svoju usamljenost odboluje u tišini. Međutim, lako je moguće da će energiju usmeriti na nečujne destruktivne akcije.

GRICKANJE STVARI

Kao i lajanje, griženje je deo prirodnog ponašanja svakog psa. Oni, ustima istražuju svoju okolinu isto onako kako čovek to čini rukama. Budući da se destruktivno grickanje uglavnom odvija dok vlasnik nije kod kuće nemoguće je uhvatiti psa na delu ili ga sprečiti da to počne. Nakon nekg vremena grickanje postaje obavezna forma ponašanja kada je pas usamljen i nervozan ili mu je dosadno.

Kada se spremate da izađete iz kuće ostavite psa i njegove igračke u kavez, kratko se pozdravite i izađite. Ovo treba raditi otprilike dve nedelje i truditi se da pas ni u jednom trenutku ne ostane bez nadzora van kaveza i da mu se ne ukaže prilika za destruktivnim žvakanjem. Početkom treće nedelje možemo ostaviti otvorena vrata na kavezu i vratiti se za dvadesetak minuta. 

 

ŽIVOTINJSKO PREDZNANJE Devet stvari koje svaki vlasnik psa mora da zna!

Zabrinut i nervozan pas pati od osećanja socijalne izolacije, nesiguran je i uplašen. I ovde se kavez javlja kao važno pomoćno sredstvo, kao mesto gde će se životinja osećati sigurna i srećna. Igračku koju ostavljamo za grickanje treba prethodno protrljati između dlanova da bi se na njoj zadržao naš miris. Odlični rezultati su postignuti s veštačklm kostima koje mirišu na meso i na kojima potom i vlasnik ostavi svoj miris.

Posle dve nedelje možemo ostaviti otvorena vrata na kavezu i izaći na kraće vreme. Ukoliko po povratku zateknemo lom, vreme izlaska treba skraćivati sve dok ne uspemo da se vratimo pre početka destrukcije, kada psa treba pohvaliti, a izlaske postepeno produžavati. Ovaj metod će uz malo strpljenja sigurno dati rezultate.

Svaki vlasnik od novog psa može očekivati određenu količinu destrukcije uslovljenu radoznalošcu i pokušajem privikavanja na nepoznatu sredinu. Rešenje i ovde leži u upoznavanju psa s predmetima koje sme i može da grize. Ukoliko je veza između čoveka i životinje prava, rezultati redresure neće izostati.

TEST: Da li preterujete u količini ljubavi koju pružate vašem psu?

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.