KAD ZRELOST ZAKASNI: Zašto živimo sa roditeljima do četrdesete?

Cilj roditelja bi trebalo da bude da pripreme dete za odraslost, a to znači da mu pomognu da izraste u odgovornu i samostalnu osobu, i da kada dođe vreme za to, pomognu mu da se odvoji od njih, kaže Zoran Milivojević, psihoterapeut

Napuniti 18 godina u Srbiji ne znači mnogo. I dalje ste pod okriljem roditelja, "jedete njihov hleb", sprovodite odluke koje su doneli umesto vas, zaštićeni ste kao beli medved od spoljašnje sredine... sve da se slučajno, ne daj bože, ne biste sapleli.

I tako to biva dok sami ne zasnujete svoju porodicu, pa makar se u međuvremenu iškolovali i zaposlili. U nekim razvijenijim delovima Evrope ovakva simbioza sa roditeljima do, ponekad, i kasnih tridesetih, nezamisliva je. U čemu grešimo?

(VIDEO) LEKARI U ŠOKU! Muž (40) doveo trudnu "suprugu" (12) na pregled!

- Cilj roditelja bi trebalo da bude da pripreme dete za odraslost, a to znači da mu pomognu da izraste u odgovornu i samostalnu osobu, i da kada dođe vreme za to, pomognu mu da se odvoji od njih. Međutim, mnogi roditelji nisu usmereni ka tom cilju, već im je cilj da dete oseti da je voljeno i da bude srećno. Oni vide svoju ulogu u tome da mu ugađaju i da mu pomognu tako što će da ga vode kroz život. Na taj način oni zadržavaju odraslog sina ili kćerku u ulozi deteta - smatra Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut.

Mamini sinovi

Pre svega, roditelji bi trebalo da priznaju odraslim kćerima i sinovima, dakle punoletnima, da jesu odrasli i da su oni sada odgovorni za vlastite živote, navodi psihoterapeut. Tim priznanjem oni im u psihološkom smislu "dozvoljavaju" da budu odrasli. Ali umesto toga, oni im stalno ponavljaju: "Nisi još odrastao" bilo direktno bilo indirektno kroz druge poruke i roditeljske postupke.

- Oni misle da je dete naivno, da mnogo toga ne zna, da je nesposobno, da će ga neko prevariti i iskoristiti, povrediti itd. I zato oni smatraju da su i dalje odgovorni za dete, žele da znaju šta mu se događa, traže da im se ono poverava, kako bi mogli da ga savetuju i da mu predlažu životne izbore. Glavni znak toga je stalna zabrinutost za dete i razmišljanje o negativnim scenarijima koji bi mogli da se dogode - objašnjava Zoran Milivojević.

Rezultat toga je da odraslo dete usvaja ovu psihološku zabranu na odrastanje i nema samopouzdanja, plaši se odgovornosti i traži podršku, savet i utehu od roditelja. Često je emotivna veza sa roditeljima mnogo snažnija nego što je veza sa partnerom ili čak mužem ili ženom. To su one situacije kada govorimo o "maminim sinovima" i "tatinim ćerkama", sugeriše naš sagovornik i dodaje:

- Druga psihološka zabrana je na odvajanje od roditelja. Kada odraslo dete najavi da bi želelo da se osamostali i da živi odvojeno, roditelji umesto da to smatraju normalnim razvojnim momentom, uvrede se i pitaju: Gde smo pogrešili, šta nije u redu kod nas i slično.

PRONAĐITE RAZLIKU! Jednojajčani blizanci napravili jednojajčanim bliznakinjama jednojajčane blizance!

Smisao u detetu

Ovakva simbiotična veza roditelja i odraslog deteta nije samo naš specijalitet, već je prisutna u celoj južnoj Evropi, od Portugalije da Ukrajine.

- Često je razlog toga što roditelji sabotiraju odvajanje svoje odrasle dece u tome što su našli smisao života u ulozi roditelja. A da bi neko bio roditelj, potrebno mu je dete, dakle zavisna osoba o kojoj treba brinuti. Jedan od mogućih razloga jeste to što su roditelji razočarani u svog partnera, tako da se preusmeravaju iz uloge muža i žene u ulogu oca i majke, u kojima se osećaju korisno. Oni su divni roditelji, ali kada dođe onaj trenutak da dete treba da se odvoji, tada nastupa uglavnom nesvesna sabotaža ovog procesa - smatra dr Milivojević.

Porodični bunker

Gledajući svoje "savršene" roditelje, koji žive za dete i žrtvuju se za njega, dete zaključuje da biti odrastao i nije tako zabavno, da je to stalna obaveza za dete i briga, zanemarivanje vlastitog života. I zato ono odbija da odraste jer biti odrastao vidi kao nešto veoma neudobno.

(FOTO) CAR! Donira spermu BESPLATNO, ima stotinu dece!

- Primarna porodica je neka vrsta bunkera iz kog dete odlazi u spoljašnji svet da se zabavlja i provodi, a onda se vraća u porodični bunker na odmor i oporavak. To je način života koji mnogi imaju i u svojim tridesetim, četrdesetim, ali i kasnije - naglašava psihoterapeut.

Pitamo se da li takvo stanje može (uvek) da se pravda nedostatkom novca - jer - ko hoće, taj nađe i način.

- Novac je samo površno objašnjenje, jer ko mora, taj nađe načina da se odvoji i da dovoljno zaradi za svoju samostalnost. Često roditelji savetuju dete da špara novac kako bi imalo za svoj stan, dok naravno ostaje sa njima, jer je "glupo" da ga troši na iznajmljeni stan. Ali postoji puno modela kako se neko može odvojiti od roditelja uz minimalne troškove: zajedničko stanovanje sa cimerima, i slično - navodi dr Milivojević i savetuje roditeljima kako da izbegnu ovu zamku.

- Treba da shvate da je onaj roditelj koji zadržava dete u simbiozi sa sobom - loš roditelj. Treba ih podsetiti da je roditeljski cilj jačanje samostalnosti i socijalizovanosti deteta. Ako u tome nisu uspeli, onda treba na tome sada više da porade.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

Mimi

pre 7 godina

Stvar je mnogo kompleksnija, a kamen spoticanja je upravo ekonomska nesamostalnost, za koju nisu krivi ni roditelji ni deca. Pa ostamostali ga ti kada završi sve visoke škole, a traži ti za kartu za gradski prevoz. Nije sve u ovoj priči crno-belo. Lako je biti psiholog, a ne ući u suštinu životnih odnosa jedne porodice koju je društvo svelo na ništa, i vezalo joj ruke da ne može da osamostali svoju decu.

17 7 Odgovori

Jole

pre 7 godina

Kako kažu, ko želi, nadje načina, ko ne želi nadje sto izgovora. Iz ličnog iskustva, ta deca koja ne umeju da se odvoje od roditelja su izuzetno dobri u iznalaženju izgovora.

9 4 Odgovori

XXL

pre 7 godina

Pa pošto sitničariš, pretpostavljam da je u tvom slučaju jedino rešenje odvajanje od porodice. Uvek po jedno dete ostane u zajednici, gleda roditelje u bolesti i starosti. Sad, meni je veći fenomen što pravimo malo dece. Još u vreme Tita je zavladao taj običaj ne dovoljan za prostu reprodukciju.

4 1 Odgovori

Rx2000

pre 7 godina

U nedostatku vlastitog kvalitetnog zivota i društvene afirmacije roditelji se često "zabavljaju" djecom što se nastavlja i kad djeca više nisu djeca. Često su uvjereni da djetetu čine dobro time što mu nepotrebno pomažu, štite ga i načelno mu šalju poruku da je nesposoban što djete s vremenom i prihvati pod normalno. Priča o nedostatku novca je samo loša isprika. Novac je (a i roditelji) za djete koje treba odrasti i postati odgovorno, uglavnom prepreka i smetnja. Prestanite odgovornost prebacivati na politiku, ekonomiju i ostale irelevantne faktore te se suočite s odrastanjem kako bi svojoj djeci omogucili to jedino sto se trazi od vas.. da mu date potvrdu za zivot, a ne nikakav novac.

3 0 Odgovori

dubravka

pre 7 godina

Savrsen tekst. Nema veze sa finansijskom sigurnoscu, ima vise veze sa mentalnom sigurnoscu. Ko ce koga da pazi i cuva. Kao i u svemu, neophodno je suocavanje sa samim sobom i postavljanje pitanja: kako se osecam zbog detetovog odlaska? Da li je to osecanje moj licni strah za mene samog ili ljubav(iako sam zabrinut,jer sam roditelj, naravno)koju mu dajem da se dalje razvija?

10 0 Odgovori

Ona011

pre 7 godina

Pokrenite proizvodnje, zaposlite omladinu, uvedite dodelu stanarskog prava kao u doba socijalizma, pa cete imati samostalnu omladinu i porast nataliteta..ovako, najbolje je da napuste drzavu sto pre i zive dostojanstveno u uredjenim drustvima...

13 4 Odgovori

samostalna

pre 7 godina

Ja garantujem da svaki par ,pri sklapanju braka zeli da bude samostalan,ma koliko voleli roditelje i sami su svesni da sa njima ostaju da zive samo zbog finansijskih razloga,,nije nalazenje izgovora,vec u ovoj drzvi molim psihologa kako platiti kiriju,koliko godina je placati jer sa 200 e plate cak i da su zaposleni ne mogu pokriti redovne troskove a kamoli stedeti za svoj za stan ili uzeti stambeni kredit.Tekst je nebuloza za ovu drzavu,,znamo mi roditelji sasvim dobro sta je dobro za nasu decu,ali drzava ne zna.Neka daju deci zaposlenja i pristojnu platu koja pokriva troskove za buducnost i videcete kako su i roditelji pametni i deca sa njima.Najsmesnije u tekstu je ovo-zajednicko stanovanje sa cimerima--da li treba stvarati komune ,da li se to racuna u samostalnost?i koliko dugo stanovati sa cimerima,izroditi decu i ziveti sa cimerima?i cimerova deca sa njima?veoma edukativno ,,porodica se ne zasniva tako,da li je pametnije da mi unucici zive u komuni sa nekim cimerima vecno jer nemaju za svoj stan,ili sa babom i dedom koji ce pomagati i ulivati deci osecaj pripadnosti.?Pisite ove tekstove ali ne u ovoj drzavi.

5 2 Odgovori

Marijana

pre 7 godina

Nekad se ostaje u roditeljskoj kuci I zbog pomoci njima u slucaju bolesti ... kada nisu sposobni da sami brinu o sebi... Na primer Alchajmer itd.

3 1 Odgovori

pitam se

pre 7 godina

Slazem se sa tvrdnjom da nije dobro da roditelji ne pustaju svoju decu da se osamostale. Ali ovde je fokus samo na roditeljima. Ta deca, kada postanu tridesetogodisnjaci ili cetrdesetogodisnjaci mogu odluciti da se odvoje od roditelja. U dvadesetim je mozda stav roditelja od presudne vaznosti. Ali kad deca postanu odrasli ljudi i oni pristaju da ostanu u toj simbiozi i snose odgovornost, zar ne? Ekonomski razlozi jesu prepreka, ali se meni cini da je ovde veci strah od pokusaja, osnivanja sopstvenih porodica od strane odraslih ljudi, nego nemogucnost roditelja da puste svoju decu. Roditelji ih cesto samo tese u tom strahu...

2 3 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari