TRENER ZA MOZAK savetuje: Evo kako da budete SREĆNI SVAKI DAN!

Budući da sreća različitim ljudima može da znači različite stvari, stiče se utisak da je neuhvatljiva emocija koju je teško postići... Neurološki gledano, ona je oslobađanje hemikalija u našem mozgu, dopamina, oksitocina, serotonina i endorfina, poznatijih kao "hormoni sreće"

Put do sreće je dostupan svima, kaže Džim Kvik, svetski stručnjak za poboljšanje pamćenja, optimalizaciju funkcionisanja mozga i ubrzano učenje. Sreća se definiše kao stanje blagostanja, radosti ili zadovoljstva, a to može da bude prijatan osećaj nakon završenog posla ili nekog zadatka ili ispunjenost nakon pomaganja drugima. Budući da sreća različitim ljudima može da znači različite stvari, stiče se utisak da je neuhvatljiva emocija koju je teško postići...

 

 

Neurološki gledano, međutim, ona je oslobađanje hemikalija u našem mozgu, dopamina, oksitocina, serotonina i endorfina, poznatijih kao "hormoni sreće". To znači da postoje stvari koje možemo svakodnevno da radimo kako bismo ih stimulisali i podigli ukupan nivo zadovoljstva.

1. Izgradite i prigrlite ljubav prema sebi

Ljubav prema sebi je kada ne samo da verujemo u sebe već nam je dobrobit najvažniji prioritet, smatra Kvik. To je više od jednostavnog priznanja da imamo poverenja u sebe i znači da preduzimamo akcije kojima podržavamo naš fizički, emocionalni, psihološki i duhovni rast.

- Jedna od najvažnijih stvari koju možemo da učinimo jeste da vežbamo brigu o sebi. To znači odvojiti vreme za negu tokom cele nedelje, kupanje, opuštanje, masažu, vežbanje meditacije ili bavljenje kreativnim poduhvatima ili hobijima - navodi Kvik.

Foto: Shutterstock

Drugi način za izgradnju ljubavi prema sebi je stvaranje granica i njihovo pridržavanje, bilo da bismo održali ravnotežu između poslovnog i privatnog života ili zaštitili naše emocionalno blagostanje u svim vrstama odnosa.

- Možemo da se podsetimo svoje vrednosti, obratimo pažnju na ono čega se bojimo i radimo na prevazilaženju tih prepreka, prestanemo da se upoređujemo sa drugima i dopustimo sebi greške. Tako dajemo mozgu odmor i resurse potrebne za emocionalnu ravnotežu i fizičko podmlađivanje - zaključuje Džim Kvik.

2. Vežbajte pažnju

Pažnja ili svesnost je kada se usredsredimo na sebe u sadašnjem trenutku kako bismo mogli da procenimo svoje postupke i misli bez prosuđivanja. Ovo zvuči složenije nego što jeste. Možemo da meditiramo, radimo vežbe dubokog disanja, izgovaramo afirmacije, fokusiramo se na svoje telo i izbegavamo multitasking, savetuje ovaj trener za mozak.

- Meditacija naročito pomaže da se smanji amigdala - region mozga povezan sa simpatičkim nervnim sistemom i reakcijom "bori se ili beži". Stres povećava amigdalu, zbog čega smo podložniji reagovanju kroz strah ili uznemirenost, dok njenim smanjivanjem postajemo otvoreniji da na iste situacije reagujemo mirnije - sugeriše Kvik.

Foto: Pixabay

Vežbanje pažnje ili svesnosti takođe smanjuje nivo kortizola u našem mozgu, hemikaliju odgovornu za stres, koja uz to može da poremeti san, raspoloženje i produktivnost. Svesnost povećava dopamin i serotonin, što smanjuje nivo kortizola. Takođe povećava proizvodnju melatonina u našem mozgu, koji stabilizuje režim spavanja.

3. Spavajte bolje

Spavanje sedam-osam sati dnevno pomaže da mozak bude efikasan, dok lišavanje sna remeti pažnju, donošenje odluka i kritičko razmišljanje, što sve umanjuje produktivnost i fokus.

- Da biste bolje spavali, izbegavajte upotrebu telefona ili drugih uređaja u krevetu. Ekrani emituju plavu svetlost, koja je iste talasne dužine kao sunčeva svetlost, što sugeriše mozgu da je jutro, podiže kortizol i inhibira proizvodnju melatonina, koji je ključan za ciklus spavanja i budnosti - objašnjava Kvik.

Foto: Shutterstock

Drugi načini da obezbedimo više kvalitetnog sna su male promene u spavaćoj sobi.

- Možemo da postavimo zavese koje ne propuštaju svetlost ili koristimo masku za spavanje, a da bismo ublažili buku, da slušamo smirujuće zvuke ili koristimo čepiće za uši. Sve su to mali trikovi koji mogu da nam pomognu da zaspimo i održimo san - sugeriše Džim Kvik.

4. Vežbajte zahvalnost

Zahvalnost nam pomaže da cenimo vrednost i značaj ljudi u našem životu i stvari koje imamo, a razmišljanje o njima povećava zadovoljstvo. Ovo je više od toga da jednostavno budemo zahvalni i uključuje davanje i velikodušnost.

- Kada osetimo zahvalnost, naš mozak aktivira deo odgovoran za emocionalne reakcije i povećava stvari poput vezivanja i moralnosti. Takođe je ključni element u sistemu nagrađivanja, pomažući nam da ojačamo svoje (novostečene) navike - kaže trener za mozak.

Foto: Pixabay

Zahvalnost možemo da vežbamo na više načina, dodaje on. Vođenje dnevnika, gde zapisujemo ono na čemu smo svakodnevno zahvalni, drži nas usredsređenim na pozitivne aspekte našeg života. Takođe možemo da se potrudimo da redovno izražavamo zahvalnost ljudima u svom životu, a obaveza da se zahvalimo ili na neki drugi način to pokažemo jednoj osobi dnevno jednostavan je trening.

5. Uključite se u fizičku aktivnost

- Činjenica je da fizička aktivnost, aerobna ili anaerobna, ima značajan pozitivan efekat na mozak na više načina. Poboljšava se protok krvi, a dobro prokrvljen mozak bolje funkcioniše. Vežba mozgu takođe pomaže da proizvodi endorfin, neurohemikaliju koja podiže raspoloženje i smanjuje bol. Pored toga, oslobađa se i dopamin, a redovno vežbanje zapravo povećava količinu dopaminskih receptora u našem mozgu - tvrdi Džim Kvik.

Foto: Shutterstock

S vremenom vežbanje menja strukturu mozga formiranjem novih neurona, posebno u hipokampusu, regionu povezanom sa emocijama, učenjem i pamćenjem. Sve ovo daje osećaj emocionalne ravnoteže tokom celog dana, a dobra vest je da ove benefite možemo da imamo i vežbajući samo deset minuta dnevno.

Otključajte MOĆ NESVESNOG! Trener ZA MOZAK Džim Kvik otkriva kako da postanete BOLJA VREZIJA SEBE!

ČUVA SRCE i mozak, ima ANTIKANCEROGENA svojstva... 10 RAZLOGA zašto treba jesti ovo MAGIČNO POVRĆE!

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.