BILJEM PROTIV ALERGIJA: Počela sezona neprijatne polenske groznice!

Kijavica, crveni i otečeni kapci, crvenilo na licu i telu, umor i iscrpljenost znak su da ste alergični na polen. Najbolji lek, pored antihistaminika, jeste pobeći od onoga na šta ste alergični

Sa prvim toplim danima kreće sezona cvetanja drveća, što kod osoba alergičnih na polen izaziva niz neprijatnih simptoma, kao što su kijavica, crveni i otečeni kapci, crvenilo na licu i telu, umor i iscrpljenost. Najbolji lek za alergiju, pored antihistaminika, jeste pobeći od onoga na šta ste alergični. To nije uvek moguće, a šta jeste moguće, objašnjava dr Mimica Jovanović Nenadić, pulmolog-alergolog "Medigroupa".

Moguće komplikacije

- Sezona polenskih alergija počinje u ranom prolećnom periodu, sa prvim cvetanjem drveća, ozelenjavanjem i cvetanjem trava, i nastavlja se do kasne jeseni dominacijom polena korova. Vremenska podela izgleda ovako: polen drveća (rano proleće), sledi polen trava (kasno proleće i leto) i polen korova (kasno leto i jesen) - navodi dr Jovanović.

Polen, sitne čestice koje se prenose sa drveća, trava i korova, najčešći je okidač za simptome alergije. Kada čestica polena dospe na sluzokožu nosa i očiju nekoga ko je alergičan, složenim mehanizmom dolazi do pojačanog stvaranja histamina u krvi, koji je pokretač alergijskih reakcija.

- Posledica su svrab nosnica, očnih kapaka, ždrela, nepca, ušnih školjki, vodenasta sekrecija iz nosa, kijanje, slivanje sekreta niz ždrelo, osećaj grebanja i suvoće grla, loša koncentracija... A jedna od najčešćih komplikacija je astma, hronična inflamatorna bolest disajnih puteva, praćena suvim kašljem, osećajem teskobe u grudima, otežanim disanjem, praćenim škripanjem u plućima i bržim zamaranjem - naglašava doktorka.

Alergija je nasledna, a da li će se razviti kod dece, zavisi jednim delom od faktora sredine, koji deluju tokom života, ali i pre rođenja, navodi dr Jovanović.

- Ne treba da vas iznenaditi kada se simptomi alergije jave i u kasnijim godinama života, što je u korelaciji sa stanjem imunološkog sistema - dodaje naša sagovornica.

Đumbir i kopriva

Kako sve ovo prevazići? U prvom redu treba izbegavati kontakt sa antigenima, to jest polenom.

- Terapija je u vidu primene antihistaminika (tablete, sprej za nos i kapi za oči), inhalacioninih nazalnih kortikosteroida, a na tržištu se kod nas pojavio i sprej za nazalnu upotrebu koji je kombinacija nazalnih kortikosteroida sa antihistaminikom. Sa terapijom treba krenuti desetak dana pre pojave polena, a u tome može da vam pomogne praćenje kalendara polinacije za vaše područje - savetuje dr Jovanović.

Specifična imunoterapija koja počinje van sezone polena, u kasnu jesen i zimu, u trajanju od tri do pet godina smanjuje simptome alergije i potrebu za lekovima.

- Ne treba zanemariti akupunkturu, koja je u par studija dala dobre rezultate u smislu smanjenja simptoma alergije. Kao preventivu možemo navesti i korišćenje prirodnih lekova koji mogu da olakšaju simptome. Sa njima treba krenuti par nedelja pre sezone alergije - kaže alergolog i navodi one najdelotvornije.

* Đumbir i zeleni čaj - smanjuju nivo histamina u krvi

* Kopriva - blokira proizvodnju histamina u telu, u obliku čaja ili tableta

* Ulje crnog kima - pojačava imunitet i jak je antihistaminik

* Kvercetin - prisutan je u mnogim vrstama voća i povrća, lišću pojedinih lekovitih biljaka i žitarica; dostupne su i kvercetin tablete

* Bromelin enzim - dobija se iz ananasa, preporučena doza je 400-500 mg dnevno

* Vitamin C - treba ga konzumirati preko voća i povrća, kao i u vidu farmaceutskih proizvoda jer snižava nivo histamina u krvi

* Probiotici - istraživanja su pokazala da prisutnost korisnih bakterija probiotika u crevima smanjuje učestalost alergije

* Inhalacije eteričnim uljima - prava lavanda, nana, čempres, eukaliptus

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.