POLUDEĆU, SVE SE PROMENILO! Menopauza - kako da žena sebi pomogne?

Kada dođe u period perimenopauze i menopauze, svaka žena ima osećaj da joj se život okrenuo naglavačke, što je i tačno, ali postoji mnogo načina da ovaj period ne bude stresan

Posle četrdesete godine života svaka žena oseća promene u svom telu. Ovaj period je prirodan proces ulaska u novu fazu života, a ona može ženi da donese mnogo nedoumica, pitanja oko psihičkih i fizičkih problema koji se tada javljaju. Žene često ne znaju šta da rade u ovom periodu, kako sebi da pomognu, imaju osećaj da im se život okrenuo naglavačke, što je i tačno. Ali većina je sklona tome da ignoriše simptome, da "ćuti i trpi" i "čeka da sve prođe". Međutim, simptomi mogu da budu veoma jaki, da traju dugo i da ženi potpuno promene ritam i način života. Nema potrebe za tim, kažu stručnjaci, jer ima mnogo načina da se ublaži stres zbog perimenopauze i menopauze, da ovaj period ne omete ženu da bude srećna i zadovoljna, a ne depresivna i anksiozna sa mislima koje otprilike idu ovako: ostarila sam, nisam više ni za šta... To, naravno, nije tačno! O svemu ovome za Ljubav i zdravlje govori ginekolog dr Slađana Raović.

Prvi simptomi

- Menopauza je razdoblje u životu žene koje počinje potpunim prekidom menstruacije i nastaje godinu dana posle poslednje menstruacije. Nastaje kao posledica smanjenja nivoa estrogena. Prvi znaci menopauze mogu se javiti i pre poslednje menstruacije u periodu perimenopauze (koja počinje već u 40-im godinama). To su najčešće nedostatak sna, valunzi (talasi toplote), zamor, smanjenje seksualne želje, suvoća vagine, suva koža, nervoza, depresija, pojačano znojenje, kardiovaskularne tegobe, tegobe pri mokrenju, bolovi u kostima i zglobovima. Teško je i nabrojati sve promene na telu žene koje se dešavaju, a opet svaka menopauza je priča za sebe i nemaju sve žene iste tegobe - objašnjava dr Raović.

DA VAM TERASA PROCVETA! Napravite zelenu oazu u centru grada!

Šta da radimo

Šta je ono što prvo treba uraditi kada se pojave prvi simptomi, odnosno kada žena primeti promene u menstrualnom ciklusu ili bilo koje druge fizičke i psihičke promene.

- Kada je reč o periodu ulaska u menopauzu najčešće je to period od 45. do 50. godine života, ali često egzogeni faktori mogu uticati na raniji ulazak u menopauzu. To su pušenje, porodična anamneza sa ranijom menopauzom, zračenja, operativno uklanjanje materice i dr. Sa pojavom prvih promena u organizmu najbolje je javiti se ginekologu, koji će dati sugestije da li osim klasičnih ginekoloških ispitivanja treba posetiti i druge specijaliste, u zavisnosti od simptomatologije. Naravno da je većina promena uzrokovana padom estrogena, te osim ginekologa često je potrebna i konsultacija endokrinologa - kaže dr Raović i dodaje koji su to najčešći prvi simptomi koje žena primećuje, ali i zanemaruje u perimenopauzi.

Foto: Shutterstock

NA DVA TOČKA ZA UŽI STRUK I JAČE SRCE! Sve dobrobiti vožnje bicikla

- Ne mogu da izdvojim koji su važniji, a koji manje važni simptomi, ali najčešće promene koje zanemarujemo su promene raspoloženja, nervoza, nezadovoljstvo, a upravo su i oni posledica hormonskog statusa u ovom razdoblju žene. Zato ne smemo olako shvatiti nijedan simptom koji žena ima i lečiti ga izolovano. Žene često izbegavaju ginekološke kontrole, te se jave tek kada nastupi neki ozbiljniji problem kao što je krvarenje. Moj savet su godišnje kontrole i otvoren razgovor sa ginekologom o svemu što vas muči - savetuje naš ginekolog. 

Produžiti ciklus ili ne

Najčešće pitanje koje žene sebi i lekarima postavljaju jeste da li kada nastanu promene u menstrualnom ciklusu, kada se on proredi ili smanji, treba lekovima produžiti ciklus ili pustiti da prirodno "ode".

- Ne možemo dati precizan odgovor na ovo pitanje, jer su i stavovi ginekologa podeljeni. Treba saslušati svaku ženu i ozbiljno shvatiti njene tegobe i proceniti šta bi kome najviše "prijalo" i da li žena želi da produži sebi ciklus ili smatra da sve treba pustiti prirodnim tokom. Jer i ako nekoj ženi predložite hormonsku supstituciju kojom će produžiti ciklus, ona je neće koristiti ako ima otpor. Kada je reč o psihičkim problemima, tegobe kao što su neraspoloženje, razdražljivost, depresija i slično, najčešće dolaze sa menopauzom, ali je pogrešno početi odmah sa antidepresivima. Međutim, žene najčešće samovoljno počinju terapiju, ali tako leče posledicu, a ne uzrok - kaže dr Raović.

JAGODE - ZALOGAJ SREĆE I ZDRAVLJA! Zašto su dobre, osim što su lepe i ukusne?

Hormoni ili prirodni lekovi

Mnoge žene su u dilemi oko hormonske terapije, jer misle da ona ima nuspojave koje su loše. Nažalost, reč je samo o neobaveštenosti. Zato mnoge žene posežu za prirodnim preparatima. Šta je bolje?

- Kada se govori o hormonskoj terapiji, to uvek vodi do polemike i čak i među lekarima. Treba znati da hormonska terapija nije opasna i da pomaže u prevazilaženju menopauzalnih tegoba, a rezultat je efikasniji i brži nego sa biljnim preparatima. Ne treba se plašiti hormona, jer kako ćemo drugačije rešiti hormonski deficit ako ne adekvatnom terapijom. Naravno, uvek treba individualno pristupiti u zavisnosti da li žena ima neko primarno oboljenje. Upravo edukacija žena je važna u donošenju odluke o načinu lečenja - savetuje dr Slađana Raović.

Foto: Shutterstock

Ključne mere samopomoći 

- Redovno vežbajte. Pazite da su vežbe u skladu s vašim godinama, ali i zdravstvenim tegobama koje imate

- Ojačajte dno karlice kako biste izbegli neke oblike urinarne inkontinencije (Kegelove vežbe)

- Ograničite unos kofeina, šećera i alkohola

- Prestanite da pušite!

- Redovno i dovoljno spavajte, odmarajte se po potrebi tokom dana

- Ako je potrebno, uzimajte hormonsku terapiju

- Iskoristite period menopauze kao priliku za prevenciju bolesti i dugoročno poboljšanje zdravlja i kvaliteta života

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.