KONDOM GLAVU ČUVA - HIV i AIDS, 40 godina kasnije! INFEKTOLOG objašnjava šta se promenilo...

Shutterstock

09:01 >> 11:00 Ljubav i zdravlje 0

ljubav&zdravlje/N.Lazović | 01. 12. 2020.

KONDOM GLAVU ČUVA - HIV i AIDS, 40 godina kasnije! INFEKTOLOG objašnjava šta se promenilo...

Uz rano otkrivanje i pravilnu terapiju, zaraženi više nisu infektivni i mogu da dožive duboku starost, kaže infektolog prof. dr Darko Nožić. Ipak, upotreba kondoma s partnerima čiji HIV status ne poznajemo apsolutno je neophodna

Posle gotovo četiri decenije, otkako je virus HIV-a počeo globalno da se širi, ova infekcija više nije neminovno smrtonosna. Uz rano otkrivanje i pravilnu terapiju, zaraženi više nisu infektivni i mogu da dožive duboku starost. Revoluciju u sprečavanju prenošenja ovog virusa pre nekoliko godina doneli su i lekovi PrEP i PEP. Prvi onemogućavaju da se tokom nezaštićenog intimnog odnosa prenese virus, a drugi da se posle rizičnog događaja spreči inficiranje HIV-om, kaže za Ljubav i zdravlje prof. dr Darko Nožić, infektolog opšte bolnice "Bel medik". To, ipak, nije razlog da se opustimo, jer je upotreba kondoma s partnerima čiji HIV status ne poznajemo apsolutno neophodna.

Shutterstock

- Kada se kod nas pojavio HIV, bio sam svedok prvog slučaja 1985. godine na VMA. Tada je to bila smrtonosna presuda, samo se čekao rok izvršenja... Sada, međutim, naročito ako virus otkriju na vreme i ako se adekvatno leče, pacijenti sa HIV-om mogu da žive praktično normalan ljudski vek. To je jedna potpuno drugačija situacija u odnosu na onaj period kada se bolest pojavila u Srbiji - kaže prof. dr Darko Nožić.

Mladi, alkohol, rizičan odnos

Poznavanje osnovnih činjenica o infekciji i provera sopstvenog HIV statusa, odnosno testiranje na HIV, trebalo bi da postane sastavni deo opšte kulture, barem za one koji su u riziku.

Shutterstock

Zašto nema vakcine?

Kada je reč o lečenju, u Srbiji se primenjuje ista strategija kao i u razvijenim zemljama sveta, osim što možda nisu dostupna dva ili tri leka, što, prema doktorovim navodima, ne predstavlja problem. Ipak, zašto nema vakcine?

- Zato što je to jedan specifičan virus, takoreći prevarant, koji stalno menja svoju genetsku strukturu, odnosno mutira. To vam je kao odnos između brave i ključa - u ovom slučaju brava čim vidi ključ, ona se izmeni i problem više ne može da se reši. Virus HIV-a je, dakle, izuzetno podložan mutacijama, mnogo više nego virus korone. Za hepatitis C, recimo, isto nema vakcine, dok za hepatitis B, koji ne mutira u toj meri, ima. To su te razlike - sugeriše prof. dr Darko Nožić.

- Korisnici intravenskih, narkotičkih sredstava, osobe koje su imale rizične polne odnose, kao i oni koji imaju odnose sa istim polom, pre svih bi morali da se testiraju. Oni su sada, u ovom trenutku, najugroženija grupa, a tu su i zdravstveni radnici koji rade sa krvlju. Za "običan svet" to nije imperativ, osim ako nema sumnjive polne odnose i ako ne radi sa krvlju, jer putevi prenosa nisu takvi da mogu (na druge načine) da ugroze druge - objašnjava infektolog i dodaje da je sumnjiv odnos svaki polni odnos sa nepoznatom osobom.

- Čovek ako živi s nekim, ako ga zna, onda je to to, u međuvremenu bi se već razboleo... Jednostavno, onaj prvi kontakt među mladima, na primer, naročito je rizičan. Ogroman je broj mladih ljudi koji dolaze, jer su u nekom trenutku pijanstva spavali sa nepoznatom osobom, te je počela da ih grize savest i misle da su se zarazili. I to je u redu i treba da se testiraju - opominje naš sagovornik.

Virus na virus

Ipak, to što nekoga delimično poznajemo ne znači da nije nosilac virusa koji neko vreme može da se pritaji u telu domaćina.

Shutterstock

- Kada će se bolest, odnosno AIDS, ispoljiti vrlo je individualno, mahom genetski uslovljeno. Neko će brzo razviti simptome, već za par meseci, a neko može godinama da ima asimptomatski oblik. AIDS je, u stvari, završna, teška faza HIV infekcije, kada čovek dođe u probleme i kada padne imunološki sistem, a do koje bez lečenja, odnosno bez blagovremenog otkrivanja, dolazi pre ili kasnije... - navodi naš sagovornik.

Zaraženi HIV-om, odnosno oboleli od side u jeku pandemije su u dodatnom stresu, odnosno većem riziku od komplikacija.

- Bilo je slučajeva zaražavanja kovidom-19 među HIV pozitivnima, jer korona je toliko masovna da ni ovi pacijenti nisu pošteđeni. Rekli smo da HIV ima dve faze, jednu asimptomatsku - tada nema nekog velikog rizika od kovida, odnosno rizik je jednak opštoj populaciji, ali ima i pacijenata sa AIDS-om kod kojih je kompromitovan imunološki sistem - oni su u znatno većem riziku od komplikacija od kovid-infekcije - sugeriše prof. dr Darko Nožić.

Kako da se čuvamo?

Upotreba kondoma, koja nije apsolutna zaštita, još uvek je najpreporučljivija, dodaje infektolog:

Shutterstock

- Teško je reći kada kondom postaje suvišan, uslov za to je da se stekne apsolutno poverenje među partnerima. Sada postoje i lekovi koji štite - ljudi koji odlaze u javnu kuću ili imaju nesiguran odnos preventivno piju takozvanu preekspozicionu profilaksu (PrEP), uglavnom na Zapadu. Postoji i postekspoziciona (PEP), koja se koristi nakon rizičnog odnosa, a u Srbiji se uzima gotovo svakodnevno, naročito među mlađim muškarcima. Ovi lekovi su namenjeni i zdravstveni radnicima koji su pozitivni, piju se mesec dana i to sprečava razvoj HIV-a - pojašnjava naš sagovornik.

Pomenuti lekovi jesu značajni, ali samo ako se koriste racionalno i opravdano i nikako ne mogu da budu zamena za kondom.

- Moj savet je da se čuvate, a ovo se posebno odnosi na mlade - da ne srljaju sa alkoholom i rizičnim odnosima, a ako već spavaju sa nepoznatom osobom, da stavljaju kondom dok se ne stekne puno poverenje - poručuje prof. dr Darko Nožić.

"KAO DA VAM NEKO RAZDVAJA KOSTI" Voditeljka jutarnjeg se borila sa KORONOM MESEC DANA, evo kakve POSLEDICE IMA SADA!

OVO JE LEK ZA VISOK KRVNI PRITISAK! Naučnici su ODUŠEVLJENI dobrim rezultatima do kojih su došli!


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.