TATA, PROBUDI SE... Potresno pismo ćerke Mikija Jevremovića

Pevač Miki Jevremović još uvek se bori za život nakon moždanog udara. Njegova ćerka Jelena Jevremović Nedeljković, koja se i sama bavila pevanjem pre nekoliko godina, napisala je dirljivu poruku povećenu tati

Njeno pismo vam prenosimo u celosti

Tata, probudi se... Kada bismo imali još jedan dan... Rekla bih ti mnogo toga. Sve ono za šta sam mislila "Ima vremena. Nije trenutak... Pričaćemo sutra." 

Kada bismo imali još jedan dan... Ne bih čekala. Rekla bih ti koliko sam se divila tvojoj strasti prema muzici, čak i onda kada si nam kao otac zbog iste nedostajao. Volela sam što živiš svoj san. Bila sam, ako ne jedini, onda sigurno retki primerak adolescenta koji je slušao "b strane" tatinih ploča. Koje dete je, osim mene, slušalo pesme svog oca, da nadomesti prazninu u srcu ili potraži spas u njima? Ali, to ti nikada nisam rekla... 

Kada bismo imali još jedan dan... Rekla bih ti koliko sam ti zahvalna što sam pored tebe zavolela knjige. Pročitao si ih više nego iko koga poznajem. Uvukao si me polako, temeljno u svet književnosti, najpre kroz česte opomene kada se javim na telefon. Govorio si: "Jeki, ne možeš reći - KUĆI SAM. Već - KOD KUĆE SAM." Ponavljao si to svakodnevno, više puta. Nije ti bilo teško. Tada me je to nerviralo. Danas sam ti zbog toga zahvalna. Govorio si: "Čovek je moćan onoliko koliko poznaje svoj jezik." Preneo si na mene naviku da čitam knjige, a navika je vremenom postala ljubav, strast, beg. 

Kada bismo imali još jedan dan... Pristala bih na tvoju molbu i još jednom sa tobom otpevala pesmu. I pored konačne odluke da se prestanem baviti muzikom, sa kojom si se sa teš kom mukom pomirio, pristala bih na još jedan put. Onda bih ti odgovorila na nikada izgovoreno pitanje - zašto sam odlučila da stavim tačku na to? Priznala bih ti da je osnovni razlog bio taj što ni po koju cenu nisam želela da, baveći se tim poslom, nedostajem svojoj deci kao što si ti nedostajao nama. Povod što nikada nisam započela tu temu bio je da ti ne bih nabila osećaj griže savesti. To nikada nisam želela, jer kada nisi bio tu volela sam te izdaleka. 

Kada bismo imali još jedan dan... Potvrdila bih ti da nisam odustala od svog plana da objavim knjigu. Poslednji put kada smo sedeli zajedno, odala sam ti da sam duboko uplovila u svet pisanja, da ću uraditi sve da ljubav i hobi koji oduvek imam uzvisim u nešto ozbiljnije. U život. Rekao si mi ponosno: "Jeki, samo napred. Ti si rođena za to da na neki način iskažeš svoje emocije. Bilo kroz pesmu ili priču." Bila sam toliko srećna tog dana kada smo nazdravili rakijicom novim uspesima, pa sam, što inače nikada nemam naviku, zamolila konobara da nas slika. To nam je poslednja zajednička fotografija. 

Tata, ako nikada nisam naglas izgovorila, kada bismo imali još jedan dan, rekla bih ti da sam ponosna što si mi otac, da sam bila počastvovana da pored tebe stojim na bini i delim mikrofon sa tobom. Rekla bih ti da te volim, takilice moj. 

Oni koji tvrde da vreme leči rane i umanjuje bol, nemaju pojma ništa o tome, tata. Vremenom se mogu samo navići na bol... Saživeti se sa njim. On nikada neće biti manji, samo će, možda, poprimiti drugačiji oblik. 

Kada bismo imali još jedan dan... Rekla bih ti da ovog trenutka milioni srca kucaju sa tobom, bezbroj duša za tobom plače... Jer nikada nisi bio svestan svoje veličine. Tvoja skromnost ti to nije dozvoljavala. Ali, ja bih ti rekla, tata... Samo kada bismo imali još jedan dan. Makar jedan.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Lala iz Banata

pre 7 godina

Нажалост увек се пред Богом "огрешимо" за тај један једини дан... - живота, који нам свима.... - тако недостаје....?! А зашто...? Зато што смо грешни...Зато што не верујемо...Ни себи ни другоме....Зато што умишљамо да ћемо живети 200. година....А време пролази...Полако... и неумитно нас "круни" дан по дан... А Бог...Када хоће да се обрачунамо не пусти на нас "бесно псето"...Не, не, !! ....Пусти... - време...!! Оно то понајбоље уради...Зато и имамо осећај... - да смо негде у животу "затурили", и да нам Баш ето сада... - "недостаје тај један дан".... А колико смо таквих дана у животу.... - "проћердали"...?

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari