Tanjug

13:12 Lifestyle 0

Ljubav&Zdravlje/N.Lazović | 26. 07. 16.

SREĆA JE DOSADNA! Psiholozi odgovaraju zašto nas privlače loše vesti?

U društvu gde puno ljudi veoma teško živi, prosto je nepristojno biti srećan. No, da li zbog toga pratimo loše vesti kao telenovele?

Nesreća, žalost, patnja, žrtva, krivica, izdaja, obmana, prevara, droga, rat, bombardovanje, ubistvo, smrt, briga, neizvesnost.. Svakoga dana možemo videti da su mediji preplavljeni lošim i ružnim vestima. U sitna crevca se razrađuju detalji ubistava, objavljuju rezultati obdukcija, nerazrešeni slučajevi se prate iz dana u dan kao telenovela... Sve ovo se pravda rečima "to se prodaje/čita/gleda", i što je najgore od svega, to je istina. Ali zašto nas privlače takve vesti?

DEDA LAZA SA PLANINE GOLIJE: Nije bogat onaj ko najviše ima, već onaj kome najmanje treba!

- Tekst o nečemu ružnom što se dogodilo nekom detetu ili devojci čini da na psihološkom nivou ljudi razmišljaju o tome šta bi moglo da se desi njihovom detetu, a zatim kako to da se spreči. Dakle, mi se poistovećujemo sa negativnim događajima, projektujemo sebe ili najmilije u njih, i onda pokušavamo da nešto naučimo kako bismo sebe ili druge zaštitili ukoliko se situacija ponovi - smatra Zoran Milivojević, psihoterapeut.  

Instinkt preživljavanja

Zbog toga se smatra da postoji instinktivni evolutivni program (za preživljavanjem) zbog kojeg više obraćamo pažnju na negativne pojave, situacije i događaje jer imamo nesvesni motiv da iz njih nešto naučimo. Osim toga, neprijatna osećanja se osećaju praktično duplo intenzivnije nego što se doživljavaju prijatna osećanja, napominje Milivojević.

Imamo nesvesni motiv da iz negativnih događaja nešto naučimo

- Smatra se da je nesreća fotogenična i zato su vesti sa negativnim kontekstom okarakterisane kao zanimljivije, bude jaka osećanja. Postoje i dokazi da ljudi brže reaguju na negativne reči. Naš um percipira velike dramatične fotografije u novinama, velika crvena slova koja obično aktiviraju centre straha, strasti i besa i dramatično napisane naslove - objašnjava Marija Benin, klinički psiholog i psihoterapeut.

RADILA SAM PO CEO DAN: Kako sam šest meseci živela bez plate?

No, postoji i druga teorija prema kojoj nam loše vesti bodu oči baš zato što smo cvećke.

- Druga istraživanja pokazuju da mi posvećujemo veću pažnju lošim vestima jer u celini imamo mišljenje da je svet ružičastiji nego što zaista jeste i da smo mi bolji od proseka. Sa ovako prijatnim pogledom na svet loše vesti nam se onda čine istaknutijim i više nas iznenađuju. Nešto poput mrlja na odeći koje su vidljivije na svetloj podlozi - navodi Marija.

Da komšiji crne krava

Iz ugla medija servira se ono što se traži, odnosno donosi profit. Jedan ruski internet portal jednog dana je objavljivao samo pozitivne vesti, jer su ih čitaoci kritikovali da često pišu o lošim vestima. Tog dana poseta portalu opala je za dve trećine, naglašava Marija.

Ptice zloslutnice

Negativnih vesti ima i previše, a o njihovim posledicama Zoran Milivojević kaže:
- Ljudi koji konzumiraju te vesti polako izgrađuju sliku o tome da je spoljašnji svet, dakle onaj svet koji je izvan dohvata njihovih čula, veoma loše mesto, da su nepoznati ljudi opasni, da se svega treba plašiti. A takav stav prema ljudima doprinosi da se čine negativne stvari, koje naravno postaju negativne vesti, i tako ukrug.

- Pored toga što se ocenjuju kao manje važne, postoje i drugi problemi sa pozitivnim vestima. Tolstoj je rekao: Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a sve nesrećne su jedinstvene u svojoj nesreći. Drugim rečima, tuđa sreća je dosadna - konstatuje Milivojević i nastavlja.

- Pored toga, na pozitivne vesti ljudi mogu reagovati zavišću, jer vide da je nekima bolje nego njima, što za njih znači da su oni ti koji loše žive, tako da se ljudi čitajući takve vesti loše osećaju sami sa sobom. A u društvu gde puno ljudi veoma teško živi prosto je nepristojno biti srećan.

Naravno da je u redu biti obavešten, ali treba biti oprezan koliko pažnje posvećujemo vestima koje nisu nimalo prijatne.

- Mediji ne treba da dopuste sebi da se povedu za osudom osobe koja je počinila loše delo i pišu o tome do te mere da ih nesvesno promovišu. Svakako je bolje da biramo vesti koje su konstruktivne i koje služe za boljitak ovoga sveta - savetuje Marija.

U BRAKU 70 GODINA: NJihova tajna sreće staje u JEDNU REČENICU!

Čitanje dobrih vesti smanjuje stres i popravlja raspoloženje

Pročitajte kako dobre vesti utiču na nas i razmislite pre nego što pročitate detalje nekog teksta koji počinje sa skandalozno, šokantno, monstruozno, ubio, pokolj, masakr, pucnjava, krvavo... Jer šta će vam to u životu?

MENJATI SVET NABOLJE 

Kako čitanje dobrih vesti utiče na nas, objašnjava Marija Benan.
- Čitanjem stvarnih priča i tekstova o ljudskoj nesebičnosti i moralnosti čovek biva usmeren da se isto tako ponaša i čini dobro.
- Fokusiranje na individualne primere o čijem uspehu i dobroti se govori u dobrim vestima ohrabruje ljude da ostanu na pravom putu i ne izgube se u pričama o negativnim likovima i negativnim postupcima. Dakle, čitanje dobrih vesti utiče na dizanje opšte moralne svesti.
- Dobre vesti podižu raspoloženje.
- Dobre vesti mogu da motivišu, a često i inspirišu ljude. Kad pred sobom imamo puno dokaza da se dobre stvari dešavaju, lakše je krenuti u teške poduhvate.
- Čitanje dobrih vesti smanjuje stres, pruža podršku u psihičkom smislu.
- Dobre vesti nas i dalje ubeđuju da je moguće promeniti svet nabolje.

 

 

 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]