Shutterstock

18:00 Lifestyle 0

Ljubav&Zdravlje/N.Lazović | 17. 02. 2019.

NAUČITE DA KAŽETE "NE": Zašto je nekada odbijanje drugih isto što i prihvatanje sebe?

Odbiti nekoga nije najstrašnija stvar na svetu i postoje načini da kažete "ne" a da se posle toga ne osećate krivim niti ispadnete mrgud, kaže psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović

Koliko vam se puta dogodilo da kažete "da" nečemu što je za vas potpuno neprihvatljivo, ne dopada vam se, ne želite to? Govoreći "da" svima unaokolo, mi govorimo "ne" nama samima, te vremenom bivamo iscrpljeni, napeti i često nismo svesni zbog čega se tako osećamo. Odbiti nekoga nije najstrašnija stvar na svetu i postoje načini da kažete "ne" a da se posle toga ne osećate krivim niti ispadnete mrgud, kaže psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović. Štaviše, nema istinskog "da" dok ne naučite da izgovorite istinsko "ne".

Bez vike i dreke

- Time što ne umemo da postavimo granice glumimo dobru, primernu decu koja nikada ne kažu "ne". Stručan naziv je (previše) adaptirano dete. Ono je dobro, vredno, uredno, uvek poslušno, nikad se ne konfrontira, uvek će uraditi šta se od njega zahteva. E, sad to adaptirano dete najčešće ima pasivnu agresiju, ne ispoljava je javno ili odlaže ili zaboravlja stvari i ima druge mehanizme kako će nešto da izbegne, ali neće direktno da kaže "neću" - objašnjava Tatjana Firevski Jovanović.

ONI SU PO MALO OD SVEGA: Ljubav sa ovim znakom je pravo emotivno putovanje!

Ipak, raditi nešto za drugoga nauštrb nas samih nije uvek nešto što je dobro i poželjno.

- Ličnost mora da ide u nekom pravcu, da odrasta, da se razvija, a da stoji ne može nikako, može samo da ide unazad. Znači, kretanje je neminovno, na jednu ili na drugu stranu. Ako to kretanje unazad još neko kod sebe poštuje govoreći "ja sam dobar, ja sve činim, ja se ni sa kim ne sukobljavam, ja nikad ne kažem 'ne'", onda gratifikuje (nagrađuje) svoju slabost i ostaje na neadekvatnom uzrastu, koliko god imao godina - naglašava psihoterapeut.

Shutterstock

Adaptirana deca koja ne razvijaju svoju volju sutra kad dođu na posao su isto tako mirni i poslušni, "idealni" radnici koji odrađuju svoj posao, navodi naša sagovornica.

- U partnerstvu postaju potpuno bezlični, dakle, nemaju svoju ličnost i nemaju svoje stavove, što se ogleda u "čekaj da pitam mamu, da pitam tatu, prijateljicu" ili koga već god... Osim toga, nemaju brzinu odlučivanja, neodlučni su u svakoj situaciji, ne znaju čak ni šta je stvarno ispravno - sugeriše Firevski Jovanović.

Šta je asertivnost?

Asertivnost se definiše kao samouverena komunikacija svesna sopstvenih prava i vrednosti. Potiče od engleske reči assertive, što znači uporan, samouveren, samosvestan, samopouzdan. 

Dobra vest je da veština postavljanja granica i slobodnog izražavanja svog "ja" može da se trenira.

- To je asertivni trening. Asertivnost, a ne agresivnost, jeste izraziti svoju volju, izraziti svoje negodovanje na kulturan način. To znači nikad ne vređati, nikada ne vikati, nego reći ono što mislite na pravi način. Ne treba ići u krajnost, i ovi koji su ekstremno adaptirani i ovi agresivni treba da se ukanališu, da uđu u asertivni mod tako da umeju da se izraze na kulturan način - pojašnjava naša sagovornica.

REŠITE TEST: Da li vas stres gura napred ili "ubija"?

Zavisnost

Zahtevi i želje koje prevazilaze naše moći i resurse najčešće dolaze od strane onih do kojih nam je najviše stalo i na koje smo "najslabiji": roditelja, dece, partnera, kolega, prijatelja...

- Deci treba što češće reći "ne" da bi poštovala sebe i vas. Šablon koji se često vidi su majke poput robota, kao hipnotisane - čim dete nešto zatraži, odmah trče da mu zadovolje potrebu, dodaju ovo ili ono, ne ispitujući da li je to ispravno. Dete se stalno drži kao nesposobno, vi mu ne dozvoljavate da ono što može samo u tom uzrastu samo i uradi i time stekne samopouzdanje. Dakle, ako imaš četiri godine, pa još nisi naučio da vezuješ pertlice, onda malo vežbaj, to se radi ovako... Takođe, kada dete ima četiri godine, isplati se sedeti na vratima tri sata i čitati novine i čekati da skupi igračke. Izgubićete tri sata, ali će dete shvatiti da ne može ništa drugo da radi dok to ne završi. Generalno, sve što se odnosi na uslužnost roditelja je medveđa usluga - naglašava Tatjana Firevski Jovanović.

Shutterstock

U odnosu na partnerstvo osoba koja ne ume da kaže "ne" vrlo brzo postaje dosadna, dodaje naša sagovornica. Ne zna da pokaže neophodnu inicijativu, volju, želju, nema osećaj za sopstvene potrebe, stalno se prilagođava.

- Nema dobrog odnosa ako nije ravnopravan. Dakle, jednosmerni odnos, gde jedan naređuje, a drugi sluša, ali uvek ima neku pasivnu agresiju, tinjajuću... Tu čak ne možemo da pričamo o stvarnoj ljubavi, nego o zavisnosti: "ja ne umem bez njega, on sve zna, može, određuje, on organizuje, ja ne znam gde ćemo da idemo, on će reći, šta ćemo da kuvamo, on će reći" i tako dalje... Taj koji sve radi ima poslušnu lutku, nema sa njom šta da priča, jer ona nema svoj stav, nema svoje mišljenje, što može za neko vreme da zaleči sujetu, koja je eventualno povređena prethodno, ali svakako ne može da traje dugo. Samo ravnopravni ljudski odnosi su kreativni odnosi koji guraju napred. To je ljubav, a suština ljubavi je u mentalnom napredovanju, proširivanju - sugeriše psihoterapeut.

5 TAJNI SREĆNOG BRAKA: Evo kako da budete zaljubljeni i posle mnogo godina!

Ljubav i pažnja

Slično kao i u svim prethodnim odnosima i među kolegama treba da vlada reciprocitet, pojašnjava naša sagovornica.

- Ako ja tebi pomognem, pa ti meni pomogneš onda kada ja ne mogu, ako se dogovorimo tako, odnosno ustanovimo pravila u našem odnosu, onda je sve u redu. Treba pomoći ako ste u prilici, ako ne žurite, ako možete da preuzmete nečiji posao... Međutim, ukoliko neko nađe osobu koja ne ume da kaže "ne", pa joj se okači o vrat, da svoje poslove i ode da pije kafu ili se glupira za vreme radnog vremena, onda tu nema poštovanja. Jer osoba koja ne poštuje sebe nema ni poštovanje drugih, a motiv za uslužno ponašanje nije ni dobrota. Ovde se krije stav "neće me voleti ako ne uradim to", to je suština celog pristupa. Ne umem da kažem "ne", jer ako se pobunim, odbaciće me... i taj strah od gubitka ljubavi i pažnje potiče od roditelja, te se zato zove pozicija adaptiranog deteta. Slično je i u odnosu sa prijateljima, a takva osoba nije sposobna za stvarnu ljubav, nego je zavisna - objašnjava Tatjana Firevski Jovanović.
 



 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]